Просто је невероватно и више него индикативно како „службени“ таблоиди, иначе екстремно сензационалистички и „лешинарски“ настројени, ову тему држе ниско, не засипају јавност информацијама из истраге, не нуде милионске награде за помоћ у проналажењу починилаца. 

  У сваком случају, остаје утисак да је Србија и њена политичка и интелектуална елита недовољно озбиљно ушла у читаву причу са црногорским референдумом и да није довољно схваћен историјски, национални и геополитички значај читавог догађаја, односно процеса који је тим референдумом доведен до свог епилога.

Нисам случајно  написао да „ово зло није дошло на изборима“ и да неће на тај начин ни отићи. Али, као што се и овај пут показало, избори јесу начин да се режим бар делимично делегитимише и демаскира. Што се управо и догодило

Бриселски споразум је био родно место и тајна опстанка владе Вучића и Дачића (а врло вероватно и узрок њеног формирања). Због тог потписа је званични Београд добијао позитивне извештаје у Бриселу и Вашингтону, због тога је добијен датум за почетак преговора са ЕУ и због тога је власти гледано кроз прсте за неке „ситнице“ у медијској и правосудној сфери.

 Русима који се мало боље разумеју у српске политичке прилике, а да при том нису у њих предубоко интересно и пословно инволвирани, Вучић и СНС неодољиво личе на Ђукановића и ДПС. Зато је, верујем, упркос свој дипломатској, медијској и лобистичкој шминци, све присутнија повећана подозривост званичне Москве према српској власти и Вучићу лично.