Četvorica znamenitih Hrvata i srpsko stradanje u „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“ 1941–1945

Srpsko stradanje u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 1941–1945. godine imalo je više ravni: fizičko, duhovno, relativizacija i predaja zaboravu zločina i zatiranja. Na tim poslovima imali su, svako na svoj način, naročita udela četvorica Hrvata: ustaški poglavnik Ante Pavelić, komunistički i partizanski vođa Josip Broz, frankovac-komunista Andrija Hebrang i majstor relativizacije i zaborava Miroslav Krleža. Zajedničko im je velikohrvatstvo (i određeni stepen antisrpstva).

Pomenuta četvorica Hrvata lično su se poznavali. Donekle je samo sporno poznanstvo Pavelića i Hebranga mada ima dovoljno činjenica koje potvrđuju direktne razgovore. Za indirektne kontakte (pisma) Broza i Pavelića zasad postoje indicije koje još uvek nije moguće, zbog zatvorenosti arhiva, prvenstveno ovde u Beogradu, proveriti odnosno prihvatiti ili odbaciti tvrdnje!

Pavelić je, kao advokat, znao za procese zagrebačkim komunistima, pa i za one na kojima je suđeno Josipu Brozu i Andriji Hebrangu. Broz je dobro poznavao Hebranga i Krležu.

Krleža je rat proveo u Zagrebu pod zaštitom Mile Budaka, ima indicija da je u banskim dvorima viđao i Pavelića, što je činio i umetnik Ivan Meštrović, koji je slavu stekao skulpturama ličnosti iz srpske istorije plaćene novcem iz kraljevske kase Petra i Aleksandra Karađorđevića!

Poznati su direktni kontakti ustaša i partizana – najviše se razgovaralo o razmeni zarobljenika i zatočenika. O tome su veoma iscrpno bili obaveštavani i Broz i Pavelić! Uostalom, iz ustaškog zatočeništva u konclogoru Stara Gradiška razmenjeni su Brozova zakonita supruga Herta Has i Andrija Hebrang!

Zajedničko je Brozu i Paveliću što su obojica nastojali da sve drža pod kontrolom! Naročito koristeći obaveštajne službe.

Njihovi najbliži saradnici većinom su bili znatno mlađi. Pavelić je svoje prvoborce okupljao u emigraciji posle 1931; Broz je to činio po imenovanju za generalnog sekretara Komunističke partije Jugoslavije 1937. godine. To se osetilo i u direktnim obraćanjima: samo je po pet-šest bliskih saradnika smelo da im se obraća sa „vi“. Kad je reč o najbližim saradnicima, obojica su, doduše svako na svoj način, likvidirali nepodobne. Pavelić je to učinio smenom sa funkcije (Eugen Dido Kvaternik, Vladimir Singer) ili ubistvom pod čudnim okolnostima (Mladen Lorković, Ante Vokić). Kod Broza je  stradalo znatno više pripadnika bliže ili dalje okoline (većina iz grupe prvih koji su proglašeni narodnim herojima stradali su na čudan način, a nekolicina, na primer Andrija Hebrang i Milovan Đilas, četiri odnosno devet godine posle rata)!

I Pavelić je imao svoje posleratne protivnike, kao što su bili Vjekoslav Maks Luburić i Eugen Dido Kvaternik, ali ih nije iz više razloga mogao likvidirati.

Pavelić je znao za pesmu („Oda Poglavniku“) koju mu je posvetio Vladimir Nazor, objavljenu 1942. godine u dnevnim novinama „Hrvatski narod“. Nazor je 1943. promenio ratnu stranu i došao Brozu među partizane: Hebrang ga je postavio za predsednika ZAVNOH-a i kasnije i za predsednika Hrvatske. A Nazor je, budući svestan Brozove moći i politike, spevao odu „Titov naprijed“!

Pavelić je ostao veran Adolfu Hitleru do kraja života; Broz je odbegao od Josifa Visarionoviča DŽugašvilija Staljina.

I Broz i Pavelić imali su direktne kontakte sa Britancima, svako iz svojih razloga. Ima indicija (tvrdnje Smilje Avramov) da su Britanci znatno ranije, pre njegovog odlaska u emigraciju, napravili kontakte sa Pavelićem a naročito sa Andrijom Artukovićem. Uostalom, zna se da se, posle atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju 9. oktobra 1934. godine, Artuković sklonio u Veliku Britaniju, isto to učinio je i posle 1945. godine pre nego što je uz obilno pomoć Rimokatoličke crkve produžio u Ameriku.

Andrija Hebrang je pomogao Josipu Brozu u smirivanju protivnika oko Petka Miletića, potencijalnog generalnog sekretara Komunističke partije Jugoslavije, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Broz je dobro znao Hebrangov odnos prema Hrvatstvu pa mu je dozvoljavao da sprovodi frankovačko-pravašku politiku Ante Starčevića o Hrvatskoj do Drine i Zemuna! Hebrang je bio zaštićen i sa druge strane: u Glavnom štabu Hrvatske mesecima je boravio Randolf Čerčil, sin Vinstona, predsednika britanske kraljevske vlade. 

Broz je postavio Hebranga na mesto sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske i člana Glavnog štaba Hrvatske u okviru planova o federalizaciji Jugoslavije. Hebrang je samostalno odlučivao o raznim pitanjima pa nije o svojim poslovima previše izveštavao Broza, jer je dobro znao da mu generalni sekretar i vrhovni komandant u ratnim okolnostima ne mogu ništa.

Miroslav Krleža je u Zagrebu dočekao povratak ustaša iz emigracije 10. travnja 1941. kao i ulazak partizana 9. maja 1945. godine. Nije strepeo od Pavelića jer je dobro poznavao Milu Budaka. Strepeo je maja 1945. od Broza, oprostio se od života kada su ga Brozovi oficiri 18. maja posetili u stanu i sproveli u Beograd. Tek je kod Slavonskog Broda čuo da ga vode Brozu, to jest generalima Milovanu Đilasu i Radovanu Zogoviću, starim poznanicima iz „sukoba na književnoj levici“! Nema službenih beleški o razgovoru Broza i Krleže. Zna se da je ovaj drugi dobio neobično zaduženje u Zagrebu: trebalo je formirati Leksikografski zavod koji će biti u obavezi da budno prati da se ne uprlja komunistička ideologija i partizanska borba. Jedan od najvažnijih obaveza u tom poslu bila je relativizacija zločina u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i lagano predavanje zaboravu zatiranja Srpstva. Krleža je najpre obnovio ugovore sa nekadašnjim saradnicima koji su pripremali takozvanu Hrvatsku odnosno ustašku enciklopediju! Jedna od formi relativizacije zločina bilo je bacanje „koski“ srpskom narodu o broju stradalih u konclogoru Jasenovac,  u nameri da je oni decenijama glođu i nikad ne oglođu do kraja i tako otklone kolektivnu odgovornost i krivicu hrvatskog naroda. Uostalom, Broz i Krleža su dobro znali šta je bilo namenjeno nemačkom narodu kroz denacifikaciju zbog služenja nacističkom režimu. Zato se i dan-danas, pa i ovde u Beogradu, neprestano pominje da je zločin počinila grupa ustaša koji su iz Italije došli u dva-tri kamiona! A toliko ustaša ne može da počini zločine nad nekoliko stotina hiljada Srba!

Posmrtni ostaci Josipa Broza i Andrije Hebranga nalaze se u Beogradu, Miroslava Krleže u Zagrebu a Ante Pavelića u Madridu!

(Istoričar i bivši direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu)