четвртак, 02. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Истина и помирење на ex-YU просторима > Бојкот наставе и избори у Сребреници
Истина и помирење на ex-YU просторима

Бојкот наставе и избори у Сребреници

PDF Штампа Ел. пошта
Раденко Тошић   
петак, 23. март 2012.

Да није било „Сребренице“ и „Овчаре“ највјероватније да не би дошло до епохалног суђења Србима у Хашком трибуналу, него би нам се судило за неколико појединачних злочина што, у крајњем случају, не би остављало могућност за демонизацију нашег народа, нити би остављало простор за каснија политичка условљавања српског корпуса у мјери у којој су та политичка условљавања данас присутна. И док је „Овчара“, мање-више, апсолвирана и политички потрошена тема, „Сребреница“ и даље представља свилен гајтан који сарајевско политичко руководство стеже око врата српског народа и Републике Српске, ефикасан инструмент за изнуду политичких уступака који иду на штету српских интереса, како на локалном нивоу тако и у цјелини.

У том се контексту, недавно, десио бојкот наставе муслиманских ученика у Поточарима и још неколико подручних школа, а један мањи дио ученика није дошао на наставу ни у централну школу „Петар Петровић Његош“ у Сребреници. Наравно да се ученици нису спонтано одлучили да бојкотују наставу, него су на бојкот позвани од новоформираног координационог савјета, чији је предсједник одборник СДА Алија Табаковић, који је рекао да је до бојкота наставе дошло зато што школа, општина и ресорно министарство нису испунили њихове захтјеве из јануарске петиције уз напомену да се дјеци неће дозволити да похађају наставу док ти захтјеви не буду рјешени. Петицијом, коју је потписало неких 150 родитеља, се тражи да се у централној школи „Петар Петровић Његош“ уведе национална група предмета, да се промјени назив школе, да 40 посто чланова школског одбора, руководства и административних радника у тој школи буде из реда муслиманског народа, те да замјеник директора школе буде муслиман. Ови, јануарски, захтјеви допуњени су са два мартовска (сваки мјесец по један ) у којим се тражи смјена директора и педагога школе.

Из приложеног се види да је у питању очита манипулација дјецом да би се остварили политички циљеви на што упућује и предсједник Клуба одборника СНСД у сребреничкој скупштини Славиша Јовановић, који каже да се ради о предизборној манипулацији дјецом коју врши СДА пред најављене посјете британског и америчког амбасадора, те шефа Делегације ЕУ у БиХ Петера Соренсена. Да је у питању манипулација дјецом у предизборне сврхе, слаже се и СДП БиХ у Сребреници наводећи да је ова странка против бојкота наставе, а потпредсједник Главног одбора СДП БиХ Хакија Мехољић каже: „Проблем у сребреничком образовању режиран је из СДА, која покушава да мобилизује бошњачко бирачко тијело у Сребреници на штету дјеце, као да су сви Бошњаци у власништву те странке. Недопустиво је да се овако манипулише дјецом“.

Наравно да је ово само један аспект бојкота наставе и да он има много дубље конотације од ових предизборних, а оно што пада у очи апсурдна је чињеница да је до бојкота наставе дошло у школама у којима се настава изводи по плану и програму Тузланског кантона, док већина муслиманских ученика није бојкотовало наставу у централној школи у Сребреници, гдје се настава изводи по плану и програму Републике Српске. Дакле, захтјеви координационог одбора се односе на школу у којој муслимански ученици, у већини, немају примједбу на школски план и програм,персоналну политику као и на назив школе.

Како би се стање у школама нормализовало и ученици вратили у клупе у Бањалуци је организован састанак министра просвјете и културе Републике Српске Антона Касиповића са представницима координационог одбора и родитељима ученика на којем је договорено да помоћник директора школе буде муслиман, да се промијени омјер представника српског и муслиманског народа са пет према два на четири према три у школском одбору, те да приликом запошљавања у школи предност добију наставници муслимани под условом да испуњавају услове конкурса. Договорено је и то да ће слиједећи састанак бити одржан у Сребреници са представницима министарства просвјете Тузланског кантона у вези са националном групом предмета. Министар Касиповић дао је налог Просвјетно-педагошком заводу Републике Српске да у сарадњи са Просвјетним заводом Тузланског кантона обави анализу и усклади план и програм наставе како би се по том програму одржавала настава у идућој школској години. Што се тиче промјене назива школе о томе ће да се разговара по завршетку школске године. Приједлог је координационог одбора и родитеља да се школа зове „Сребреница“, јер је актуелни назив школе „увредљив за Бошњаке“ уз образложење да Његош нема никакве везе са БиХ и да је „у својим дијелима вријеђао муслимане“ не помињући раније изречену епохалну глупост како је Његошев Горски вијенац инспиратор геноцида над муслиманима, а Његош родоначелник етничког чишћења на овим просторима.

Да је епизода са бојкотом наставе увод у много ширу причу, а то су предстојећи локални избори у БиХ, мишљења је предсједник Општинског одбора СДС-а Момчило Цвјетиновић који сматра да се бојкотом наставе настојао извршити притисак на домаће власти и међународну заједницу како би се утјецало на измјене изборних правила и Статута општине Сребреница. Што се тиче локалних избора у БиХ, који ће се ове године одржати у октобру, може се слободно рећи да је предизборна кампања већ почела и да ће неуралгичне тачке тих избора бити Мостар и Сребреница уз поновно максимално експлоатисање од стране муслимана додијељеног им статуса жртве зарад даљег остајања на власти у овој другој локалној заједници.

Да подсјетимо, промјеном Изборног закона, дан прије одржавања локалних избора 2008. године у БиХ, Сребреници је омогућен посебан статус у изборном процесу при чему су право гласа имали сви становници Сребренице регистровани по попису становништва из 1991. године, без обзира на то гдје су пријављени и гдје станују, што је било пресудно да муслимани устоличе своју власт у овом граду. Приликом доношења измјене Изборног закона БиХ те 2008. године, који се односио на Сребреницу, речено је да та измјена важи само за те изборе и да неће важити за локалне изборе 2012. године. Међутим, представници муслиманског народа у БиХ нису таквог мишљења. Они сматрају да предстојеће локалне изборе у Сребреници треба одржати по правилима из 2008. године уз образложење да би свако друго рјешење било негирање геноцида и да би подржавало резултате етничког чишћења.

Представници муслимана јединствени су у том ставу. Предсједник Странке демократске акције Сулејман Тихић сматра да би дошло до максималне радикализације у земљи у случају да за начелника Сребренице буде изабран кандидат неке од српских политичких опција које негирају геноцид над муслиманима у Сребреници. По његовом мишљењу то би коначно био крај повратка у Сребреницу и крај постојања Меморијалног центра Сребреница-Поточари и обиљежавања годишњице страдања што је обична политичко-пропагандна подвала која нема везе са реалношћу, јер онај ко је намјеравао већ се вратио у Сребреницу, а посебна је бесмислица то да би дошло до затварања Меморијалног центра и забрањивања обиљежавања годишњице. Тихић наводи и то да није оптимиста када је у питању изузеће Сребренице из Изборног закона БиХ што би требало да значи да нам предстоји најављена радикализација политичких прилика.

У случају да се избори не буду одржали према правилима из 2008. године, замјеник начелника Сребренице Ћамил Дураковић поручује да ће муслимани, који изађу на изборе у Сребреници, учествовати у негирању геноцида, а СДА је најавила како ће тражити од ЦИК-а БиХ да за начелника Сребренице не прихвати ниједну кандидатуру појединца или политичке странке, док кандидат предходно не потпише “изјаву о признавању геноцида и спремности одавања почасти жртвама“. Огласиле су се и „Мајке Сребренице“ са поруком да не желе бити под влашћу оних који су одговорни за геноцид и смрт њихових најмилијих. Пријети се штрајком глађу, бојкотом избора и колективним исељавањем муслимана из Сребренице ако се не испуне њихови захтјеви, без обзира на то што ти захтјеви представљају правно насиље. А захтјеви су да међународна заједница изгласа посебан статус за Сребреницу или да се изврше измјене у постојећем Изборном закону БиХ.

Представници муслимана у БиХ уздају се у међународну подршку, која би омогућила кршење Изборног закона. Странка демократске акције позвала је недавно САД и ЕУ да спријече избор српског кандидата, односно „кандидата-представника који негира... (погодите шта)“, на локалним изборима у Сребреници, а муслиманска политичка елита, према посљедњим информацијама, тражи од САД и Савјета за националну сигурност те државе да се укључе у контролу избора у Сребреници. Што се тиче међународне подршке, кад су у питању локални избори у Сребреници, муслимани су је већ добили од Турске. Амбасадор Турске у БиХ Ахмет Јилдиз, који рече да Турска није ни на чијој страни, али уколико не дође до политичког компромиса о локалним изборима у Сребреница, требало би да услиједи одлучна интервенција међународне заједнице, која има обавезу и одговорност да заштити жртве геноцида, посебно повратнике у Сребреницу. Рече то Ахмет Јилдиз, а да не трепну оком због стварног геноцида који је Турска направила над Јерменима.

С друге стране, предсједник РС Милорад Додик у препознатљивом стилу изјављује да ће позиви страном фактору да онемогући избор Србина за начелника општине Сребреница бити неуспјешни и поручује да се Изборни закон неће мијењати. Он је оцјенио да ти позиви представљају захтјеве из времена апартхејда, који угрожавају колективна права. Предсједник Додик изричито тврди да промјене важећег Изборног закона за локалне изборе у Сребреници неће бити и да нико не треба да се нада да ће било каквим притисцима од Српске издејствовати уступак по том питању. Наводи се и податак да муслимани већ више од десет година у Сребреници незаконски држе три кључне позиције - начелника Општине, предсједника Општинског суда и командира станице полиције, док Србима припада само мандат предсједника Скупштине општине, да је дошло вријеме да се то промијени и да се та дискриминација укине поштујући изборну вољу оних који у Сребреници живе.

Предсједник Партије демократског прогреса Младен Иванић каже да је позив СДА странцима да се укључе у изборни процес у Сребреници резултат неких размишљања из прошлости, а не плод реалног сагледавања ситуације. Иванић је мишљења да су странци у БиХ престали да играју кључну улогу још од одласка Педија Ешдауна и да је дошло вријеме да Србин коначно буде начелник Сребренице, што су представници међународне заједнице у БиХ годинама спријечавали. ПДП је спреман да подржи заједничког српског кандидата за начелника Сребренице.

Став Русије по овом питању такође је недвосмислен. Руски амбасадор у БиХ Александар Боцан Харченко изјавио је да Русија неће дозволити да под притиском међународне заједнице или интервенцијом високог представника у БиХ дође до измјене Изборног закона за Сребреницу.

Ако је бојкот наставе „одрађен“ да би се, на неки начин, утјецало на то да дође до промијене изборних правила и Статута општине Сребреница, активности муслиманских представника усмјерене у правцу локалних избора имају далекосежни циљ, а то је издвајање Сребренице из уставно-правног поретка Републике Српске. Министар сигурности БиХ Садик Ахметовић не крије да би побједа муслиманског кандидата у општини Сребреница била увод у проглашење Сребренице у посебан дистрикт у БиХ и њено издвајање из Републике Српске. Крађу територије оправдава „ одбраном жртава,знате већ чега, у Сребреници“.

Да је тако не слаже се Удружење „Мајке Сребренице“ оптужујући Странку демократске акције да је одустала од иницијативе да Сребреница буде проглашена дистриктом због чега је директно одговорна за стање у том граду. Они кажу да муслимански челници у Сребреници гракћу само кад су угрожени њихови лични интереси. Иначе „Мајке Сребренице“, уз дужно поштовање, понекад дјелују као најстрашнији земаљски суд у Босни. Својевремено су се, усљед погрешних информација, обрачунали са Анђелином Џоли приморавајући је да снимање свог глупог филма настави у Будимпешти, али то се не може ни изблиза поредити са хајком на екипу серије „Луд, збуњен,нормалан“ са Федералне телевизије због епизоде у којој главни лик у серији Изет Фазлиновић сахрањује свињу која је угинула у гепеку његовог аутомобила. „Мајке Сребренице“ тада нису искључиле бацање фетве на глумачку екипу, јер је „извела највећи напад на муслимане послије већ виђеног у Сребреници“. Судећи према њиховим критикама, поред „џеназе крмету“, највише им је засметало то што Изет Фазлиновић, кога игра један од најпознатијих глумаца ових простора, Мустафа Надаревић, свињетину покушава да „ували“ и другима и што исмијава човјека који у музичком студију његовог сина Фарука снима ЦД са „илахијама и касидама“.

Али то су већ њихови, федерални проблеми. Ми Срби не би требало, да будемо ни луди ни збуњени, него нормални и не требамо дозволити да изгубимо Сребреницу, чиме би се потврдила она Ћосићева максима да смо добитници у рату, а губитници у миру, макар и на локалном нивоу.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер