.jpg)
| Ekonomska politika | |||
„Telekom“ na rasprodaji |
 |
 |
 |
| petak, 13. februar 2009. | |
 U proteklih osam godina Srbija je trošila novac od privatizacije i kredita, ali ekonomska kriza je pokazala da u rupu bez dna gotovo da više i nema šta da se sipa. Vlada trenutno panično razmišlja kako da popuni zjapeći bezdan deficita, i u tu svrhu je od svojih partnera iz Evropske komisije i MMF-a obezbedila veću količinu novca (koji će naravno morati biti vraćen). Teško je predvideti da li će dobijeni novac biti dovoljan za pokrivanje ogromnog manjka u državnoj kasi, a u tom slučaju, Vladi kao mogućnost da se deficit bar značajnije umanji, ostaje prodaja retkih preostalih profitabilnih javnih preduzeća, poput „Telekoma Srbija“. Prema pisanju „Večernjih novosti“, nezvanično se saznaje da je državni vrh Srbije već odlučio da se tender za strateškog partnera za ovu kompaniju raspiše krajem septembra.(1)Budžet preči od profita Pojedini stručnjaci smatraju da trenutno nije vreme za prodaju ove kompanije, jer bi se u današnjim uslovima dobilo premalo novca. Pominje se takođe i mogućnost da eventualni novi vlasnik preduzme otpuštanje radnika, što bi u u slovima krize bio veliki minus za Vladu. Ipak, i pored brojnih razloga, ne samo za odlaganje privatizacije, pojedini zvaničnici su u poslednje vreme nagoveštavali da se o tome ozbiljno razmišlja. Mogućnost prodaje zbog manjka u budžetu prvi je pomenuo guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je nedavno ustvrdio da se Vlada Srbije u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici obavezala da će do sredine 2009 doneti odluku o prodaji Telekoma. Istu ideju je pomenula i ministarka finasija Dijana Dragutinović, dok je i predsednik Boris Tadić potvrdio da se radi o „velikoj temi o kojoj se pažljivo razmišlja i sagledavaju svi aspekti“. Nije poznato da li je Vlada Srbije zvanično donela definitivnu odluku o sudbini „Telekoma“, ali prodaja ove kompanije radi pokrivanja budžetskog deficita u sadašnjim uslovima iz više razloga je blago rečeno tragičan potez. Vlada Srbije poseduje 80 procenata ovog preduzećaa, a Telekom u svom vlasništvu ima i 65% Telekoma Srpske i 51% udela u kompaniji M-tel u Crnoj gori. Telekom je pokazao da je sposoban da izdrži konkurenciju, pošto više od 95 profita ostvaruje na tržištu mobilne telefonije. Ovo preduzeće Srbiji donosi znatan profit - u prošloj godini firma je ostvarila 26% veću dobit nego u 2007, a u 2009. bi ova kompanija na ime dividendi Vladi Srbije kao većinskom vlasniku trebalo da isplati oko 6 milijardi dinara. (1,5 milijardi dinara će dobiti manjinski partner grčki OTE). Pored toga, prema navodima direktora Telekoma Branka Radujka, Telekom je prošle godine usvojio strateški plan razvoja do 2012, koji predviđa dalji rast i povećavavanje dobiti. Trenutno se vrednost Telekoma procenjuje na dve milijarde evra, a Branko Radujko smatra da bi se u ovom momentu za akcije dobila izuzetno mala cena zbog finansijske krize. U narednim godinama dobilo se mnogo više, kada se modernizuje fiksna mreža, poraste vrednost tržišta usled liberalizacije i uspostave ekonomske cene. Po njegovim rečima privatizacija je „neminovna i potrebna“, a ako se odluči suprotno, Vlada Srbije bi morala da preduzme mere za prevazilaženje visoke zaduženosti i konsolidacije u vreme ekonomske krize, i da možda otpusti deo zaposlenih. Kao težak teret za „Telekom“ pominje se i rata od 370 milona evra, koja ove godine treba platiti za Telekom Srpske, a da bi Telekom postigao da u Srbiji više nema dvojnika ili domaćinstava bez fiksnih telefona, potrebne su investicije od oko 260 miliona evra. Ipak, i pored potrebe za velikim investicijama i svih problema koje državno vlasništvo može da nosi, „Telekom Srbija“ jedna od retkih vrednosti koje je država do sada zadržala u svom većinskom vlasništvu. Jaka i profitabilna kompanija omogućava i određeni uticaj u regionu, što je nedavno potvrdio i Tadić, koji je rekao da je Telekom, uz EPS važan za vođenje ekonomske i regionalne politike.Kakoje rekao, prodaja bi mogla imati i teške posledice po najsiromašnije građane. Međutim i pored takvih argumenata, Vlada Srbije je očigledno u takvim problemima, da je primorana da krene u proces promene vlasničke strukture, iako i sa postojećom kompanija dobro posluje i ostvaruje profit. Prilika za Dojče Telekom U javnosti je pominjano da je za Telekom zainteresovano više velikih kompanija, ali se kao apsolutni favorit pominje Dojče Telekom, koji je još od ranije zainteresovan za srpsku kompaniju. Nemačka kompanija već poseduje 4 odsto Telekoma Srbija, pošto je prošle godine Dojče Telekom kupio 20 posto akcija grčkog OTE. Prema pisanju pojedinih medija, Dojče Telekom je nadležnima u Srbiji već poslao ponudu „koja se ne odbija“, a sa čelnim ljudima ove kompanije nedavno je na samitu u Davosu razgovarao direktor Telekoma Srbija Branko Radujko. Na žalost, panika u Vladi Srbije je tolika da je Vlada spremna ne samo da se odrekne profita, već i novca koji bi dobila kada bi se tender raspisao kasnije. Prema pisanju „Novosti“, izvor iz vlade je saopštio da je „jasno da Srbija neće moći da dobije cenu s kojom je mogla da nastupa u prošloj i pretprošloj godini“. Kao uteha, izbor iz Vlade je dodao da će se utvrditi cena ispod koje se „neće ići“ Takođe, tvrdi se da će Vlada Srbije prodati paket akcija koje neće ugroziti njeno većinsko vlasništvo. Pitanje je međutim, koliko će se novca onda dobiti, jer Vlada u tom slučaju na prodaju može ponuditi samo oko 12 odsto akcija. Naime, u Telekomu 20 odsto akcija drži grčki OTE. Previđeno je da 15 odsto akcija bude podeljeno građanima, a još oko 2,5 posto bivšim i sadašnjim zaposlenima. U tom slučaju, vladi ostaje 62,5 odsto akcija. Na karaju, zanimljivo je navesti i mišljenje Borisa Tadića, koji je nedavno izjavio da „nije veliki pristalica prodaje ni EPS-a ni Telekoma“, i naveo da se više zalaže za regionalno povezivanje takvih kompanija. Pošto sve okolne kompanije , osim Telekoma BiH (pitanje do kada) kontroliše Dojče Telekom, onda bi i to regionalno povezivanje značilo stavljanje pod okrilje nemačkog giganta, što se će se, kako izgleda, na žalost i desiti. U tom slučaju, Srbija bi mogla da računa na nešto novca u budžetu ali i na dodatno umanjivanje mogućnosti vođenja ekonomske i regionalne politike. Fusnote: 1. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=137807 2. http://www.forbes.com/2009/01/29/deutsche-telekom-mobile-markets-equity_0129markets07.html |
Od istog autora
- Žan Klod Junker kao nova jabuka nemačko-britanskog razdora
- Habzburg je "bio bolji"
- Ukrajina – hod po ivici žileta
- Igre oko Južnog toka, ili ko je gazda u kući?
- Nove mere – još jedna laž o boljem životu
- Srbija iz snova Ivice Dačića
- "Balkanski Si-En-En", ili nova američka medijska ofanziva
- Simpo – od sna do noćne more
- Deklaracija kao trgovina žrtvama
- Šta hoće Hajnc Fišer?
- Taksimski ustanak - uzroci i posledice
- Nova šansa za, izgleda, prerano otpisanog Asada
- Kraj "evropskog sna" Bugarske
- Srbija i spoljna politika Rusije
- Teška borba za opstanak čavizma u Venecueli
Ostali članci u rubrici
- Da li se tačka na rudarenje litijuma u Srbiji pretvara u zarez?!
- Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a, o javnom dugu da i ne govorimo
- Predlog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji su izradili strani konsultanti je nedorađen i ugrožava energetsku nezavisnost zemlje
- IZ ARHIVE - Dolarska alhemija i kazino ekonomija
- Mrtvo more ekonomske misli - Kada stvarnost iznenadi teoriju
- NIS između sankcija, geopolitike i zavisti regionalne konkurencije
- Struja u Srbiji, jesen-zima 2022.
- Vučić, zima i odgovornost za stanje u EPS-u
- Teška vremena, prijatelju moj, za Srbiju tek nailaze
- Više nema jeftinog novca, Srbiji preti manjak 11 milijardi evra
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
