петак, 22. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Игре око Јужног тока, или ко је газда у кући?
Коментар дана

Игре око Јужног тока, или ко је газда у кући?

PDF Штампа Ел. пошта
Младен Ђорђевић   
субота, 09. новембар 2013.
Изградња Јужног тока је започела у Бугарској, а како се градња приближава почетку и у Србији, времена за опструкцију је све мање, а нервоза на свим странама је све већа. Маске су пале и дипломатија је уступила место отвореним нападима.

Из Русије стижу директне оптужбе, у чијем центру је министарка енергетике Зорана Михајловић, која одавно слови за једног од главних противника енергетског аранжмана са Русијом. Због ње се на непријатном састанку са Путином „презнојавао“ и председник Томислав Николић, после чега му је руска страна преко Гласа Русије и Леонида Решетњикова врло понижавајуће сасула у лице да је слабић који у својој кући не може да наметне свој ауторитет и заведе ред.

Током разговора са Путином, Николић се представио као присталица Јужног тока, који међутим због тога не жели да има проблема, за разлику од Зоране Михајловић, која је са чврстом залеђином кренула у отворени сукоб. Ако је неко од Николића очекивао да ће после повратка у Београд лупити шаком о сто – преварио се, наравно, председник за то уосталом и нема овлашћења, а председник је реаговао само благом изјавом после разговора са генералним секретаром Савета Европе, када је рекао да се Србија креће у добром правцу, јер је сада свако свестан „своје одговорности и историјског тренутка у коме се налазимо“.

Питање одговорности за преузете обавезе и изјаве српских званичника о сарадњи са Руском Федерацијом били су разлог и састанка амбасадора Русије са Алексадром Вучићем, који је затим изјавио да „неће дозволити нарушавање односа са Москвом, а свесна и своје одговорности, своје намере ће морати да објасни и министарка Михајловић, и то директно у Москви, где ће отпутовати следеће недеље да би, како је саопштила „унапредила односе са Руском Федерацијом“.

Није сасвим јасно шта она под тим подразумева, али је јасно да, како наводи Блиц, руска страна сматра да министарка Михајловић настоји да ревидира енергетски споразум и да то ради, између осталог, и инсистирањем на реструктурирању “Србијагаса” – главног партнера у реализацији пројекта Јужни ток.

Инсистирањем на реформи „Србијагаса“ Зорана Михајловић свакако не може да заустави Јужни ток, који је потребан и Русији и Европи, али се може закључити да је њен главни циљ да у Србији спроведе директиве тзв. „Трећег енергетског пакета“ ЕУ, којим се захтева да „Гаспром“ своје капацитете мора да отвори и за друге дистрибутере гаса. Због тога министарска толико инсистира на реконструкцији “Србијагаса” и елиминисању “Југоросгаса” као посредника у купопродаји тог енергента, да би у Србији отворила простор за дистрибуцију гаса фирмама из ЕУ, односно да би уместо Југоросгаса као посреднике увела и западне компаније.

Министарка уједно настоји да Србија још пре Јужног тока добије гасовод Ниш-Димитровград, који треба да носи гас из Азербејџана, а поводом тога се мора приметити да не иде у Москву без адута. Као прво, има јаку залеђину и подршку у Влади, ЕУ и другим организацијама, а као друго – у прилог јој иде велика журба „Гаспрома“ због Украјине, с којом се тек очекују проблеми услед њеног настојања да се приближи Европској унији.

Такву ситуацију је врло вешто искористила Бугарска,[1] где је недавно „Гаспром“ званично започео изградњу копненог дела гасовода „Јужни ток“ Софија је добила велике олакшице руске стране, и „Гаспром“ је Бугарској морао да одобри равноправно учешће у пројекту (по 50% акција), и значајан попуст на гас .

Учињени су и озбиљни уступци у вези са кредитом који је Бугарска добила, а осим тога, Софија је пре почетка градње успела да издејствује оно што Гаспром“ није учинио ни у једном од својих досадашњих пројеката. Влада Бугарске је званично објавила да је „Гаспром“ потписао протокол, према којем ће и други дистрибутери гаса имати приступ „Јужном току“, што је управо оно на чему инсистира ЕУ и њен „Трећи енергетски пакет“.

Правила трећег пакета енергетских прописа подразумевају да половина капацитета „Јужног тока буде продата на аукцији, а Русија је до сада инсистирала да послове везане за енергетику уређује преко билатералних споразума, да би избегла притиске ЕУ, Попуштање Бугарској показује журбу „Гаспрома“ због ситуације у Украјини, тако да, ако буде имала довољно јак уцењивачки капацитет, министарска Михајловић се из Москве можда и врати са добрим вестима за своје покровитеље. Могуће да је то и разлог за грмљавину тешке медијске артиљерије у којој се речи више не бирају, док се припрема терен за предстојеће разговоре у Москви.

Изградња Јужног тока супротставила је различите интересе бројних центара моћи, а што се интереса Србије тиче, најважније да ће гасовод бити коначно изграђен, чиме ће колико-толико бити побољшан наш геостратешки и економски положај. За остало се, на жалост, ништа и не питамо, пошто одавно нисмо газде у сопственој кући.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер