За празну цркву Светог Марка не можемо да кривимо само домаћу власт, додвораваче према Вашингтону и Бриселу, а који нас, пак, уз помоћ Хага и посредством безброј медија подуже лоботомирају усађујући нам НАТО и Си-Ен-Ен истину о распаду СФРЈ и о колективној српској кривици.

Већ само одређивање Босанаца као нације свакако неће допринети смиривању политичке ситуације у БиХ. При томе се српском народу који не жели да припада јединственој босанској нацији, јер има свој аутохтони национални идентитет, утискује жиг геноцида.

Албански лоби се негде од 2005. труди да одржи антисрпску пропаганду причом о шачици Албанаца који су спасли неколико Јевреја од геноцида. Мислим да је то у функцији добијања подршке међу Јеврејима за Хитлерове границе Албаније, тј. независно Косово.

Баш све о све, личи на “теорију завјере”. Али, као што су за нас задужени странци мјесецима уочи рушилачких мартовских протеста у Сарајеву, Зеници, Тузли итд. хушкали против “неспособне и корумпиране власти” и позивали народ да је смијени, сада нам уочи избора отворено сугеришу да би било добро да се власт у октобру промијени.  

Ближе се избори и гледајући по локалним медијима, предизборна кампања је почела. Још увек нико јавно не иступа, већ се пулс грађана тактички опипава. Као и много пута до сада, све је већ виђено и предвидљиво.

Можда звучи чудно, али наркоманија открива неутољиву и неугасиву метафизичку жеђ човекову за смислом и љубављу. Једино Бог може да задовољи и испуни ову потребу. Без Бога, код наркомана се више него код других види осећај усамљености и празнине.

Крик народног незадовољства не треба да буде упућен Београду јер одатле рука спаса не може да дође, већ према Њујорку и Бриселу који су пре свега одговорни како за безбедност, тако и за међунационалне односе на Косову.

Брдо је Тадића ставило пред непријатан избор. Да је учествовао, у Србији би га видели како за малим столом седи заједно са Тачијем. С друге стране, неучествовање би само појачало међународно гледање на Србију као на тврдоглавог регионалног силеџију.

Дакле, берлински план да се на једном месту окупе не само будући “победници”, већ и “губитници” предстојећих избора међу Србима, Бошњацима и Хрватима - а не само “народњаци” или само “социјалемократи” - крајње је практичне природе, а могло би се посумњати да се ослања и на искуства из пропасти “априлског пакета” уставних промена у БиХ.

Дакле, мање емоција када је реч о Европи, а више конструктивног приступа, наравно уз пуно поштовање свих наших државних и политичких обавеза, укључујући, наравно, и оне уставне.