Да је свет неправедан и да се заснива на односима интереса, да је у пракси сила изнад права јесте тачно, али тиме није све речено. Једно је разумети да је то тако, али је нешто сасвим друго учествовати у томе. По Драгишићу, Србија ипак треба да се придружи онима који примењују, а не трпе силу.

 Тзв. унутрашњи дијалог о Косову и Метохији је 24. јула 2017. године обзнањен и покренут од председника Републике Србије Александра Вучића уз најаву да неће дуго трајати. Од тог догађаја је прошло више од годину дана, а у овом моменту се не може тврдити ни да ли тај процес још увек траје или је, пак, завршен. У току тзв. унутрашњег дијалога је паралелно вођен, иначе раније започети, и тзв. спољашњи дијалог са косовско-метохијским Албанцима уз посредовање Европске уније.

Оно што је један народ у то време чинило посебним народом, по чему се истицао и постао препознатљив, пре свега био је српски егалитаризам. Или, још прецизније, била је то жива спона између једнакости и праве демократије.

Суверенитет државе значи да је држава одговорна према својим грађанима али не значи и да су друге државе одговорне према грађанима других држава. Да ли се то може препознати у наступу предсједника Србије, питање је на које ће одговор дати вријеме које слиједи.

Свакодневни ратни покличи политичког Сарајева, уз млитаво подржавање територијалног интегритета и суверенитета од стране незнасечегаизашто страних представника, речених као из тонског аутомата, неће спријечити распад који ће се само убрзавати и постајати све видљивији

 Хајде што се Вучић одриче Пећке Патријаршије, јер су за њега мошти и столица Српских Патријараха – доситејевска „звона и прапорци“, али како схватити његово одрицање од Високих Дечана и у њима ћивота Св. Стефана Дечанског, вјечног краља српског народа?!

Управо је овакво драстично изједначавање жртава Јасеновца, Јадовна и Блајбурга сејање новог смена зла јер су то топоними и историјски догађаји који се не могу никако поредити и стављати у исту раван, како то чини Иво Јосиповић ламентирајући над жртвама тоталитаризма.

Србија бесплатно пружа Сједињеним Државама своју војну и цивилну инфраструктуру. Персонал САД може слободно да улази у Србију, и да је напушта, на основу личних исправа које су издате у САД. Американцима се поклања статус недодирљивости.

Још каже да је Србија сатерана у ћошак кријући да није сатерана Србија него он, јер је он обећао када су га доводили на власт 2012. године да ће да призна Косово.

Ми смо у Србији данас преплављени душебрижницима који покушавају да спрече рестаурацију фашизма код нас?! Код нас - то значи код Срба. Код Срба код којих фашизма, барем оног институционализованог никада није било, па се самим тим не може ни рестаурирати.