Током изношења оптужбе против Хрватке за геноцид над њеним држављанима, постало је готово извесно да су те наде на климавим ногама јер не узимају у обзир ставове хрватске стране, којој ће бити довољно само да ускрати своју сагласност за пријем Србије у ЕУ, па да од њега ништа не буде.

Патријарх нам је на почетку Сабора у Жичи рекао да му председник Вучић никада за седам година није изнео било какав план о Косову. То није учинио ни кад је примљен у сали за разговоре током Сабора. А како смо видели, никакав план није изнео ни у скупштини Србије. Све се одвија иза очију јавности.

Новак Ђоковић – спинују „ботови и пацијенти” – пуки је „експонент мултинационалног капитала”, „мулти-култи лутка без вере и нације”. Ван улоге која му је прописана, његова веза са Србијом је само интересна и крупносопственичка.

Све би било добро, али чини се да ова медитеранска лимунада има суморну позадину. Да нису црна одијела израз жалости због свега што се ових дана дешава у Србији? Што су Руси дошли да граде гасовод? Је л' с можда због тога „тревило“ на конференцији? Да се не гледа зла очима.

Питање је, заправо, како ће се Русија тада поставити, те да ли ће Вучић још једном „замолити“ Додика или неког другог српског политичког вођу да постигне нови „компромис“ у правцу још једног приближавања НАТО-у, као што је „замолио“ Додика приликом потписивања поменутог „Програма реформи БиХ“? Или ће сви сачекати да Вучић најпре потпише Споразум о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине или некако другачије „реши“ питање Косова*?

Са посебним усрђем се данас молимо Васкрсломе Христу Богу да се, заступништвом Светога Саве, светога цара Лазара и свих светих из рода нашега, врате мир и слобода на наше распето Косово и Метохију, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су највеће српске светиње, бисери православне духовности, српске културе и свеукупне хришћанске и светске духовне баштине.

Ратови у бившој Југославији били су, свакако, ужасни. Наши медији помињу, нажалост, стално оне који се у очима западног свијета сматрају достојним жртвама. Хиљаде побијених Срба се у принципу никада не помиње, пише историчар Ленарт Палм.

Уласком у НАТО Србија неће учврстити демократију нити повећати слободу грађана, него ће се потчинити  диктату Америке. Да је НАТО-у стало до демократије, не би се противио референдуму у земљама на које жели да се прошири.

Тек силаском са власти Александра Вучића доћи ће се до сазнања о размерама богаства Александра Вучића и његове породице стеченог пљачкањем грађана Србије. То време се већ назире. Готов је, кажу грађани на протестима „1 од 5 милиона“!

Посматрање Србије као екстензије Русије свакако је у последња два   века утицало на став западних сила по питању изласка Србије на море. Овде се не ради о инхерентно анти-српском ставу, него је та позиција условљена западном перцепцијом српске политике.