Treba li Mitropolija i svi drugi da se odreknu svoga utemeljitelja na ovim prostorima – Svetoga Save, da bi bila podobna? Treba li da se odrekne Svetoga Vasilija Ostroškoga, kojeg je rukopoložio srpski Pećki Patrijarh ili Svetoga Petra Cetinjskog, kojeg je rukopoložio srpski Karlovački Patrijarh?

Sa posebnim usrđem se danas molimo Vaskrslome Hristu Bogu da se, zastupništvom Svetoga Save, svetoga cara Lazara i svih svetih iz roda našega, vrate mir i sloboda na naše raspeto Kosovo i Metohiju, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su najveće srpske svetinje, biseri pravoslavne duhovnosti, srpske kulture i sveukupne hrišćanske i svetske duhovne baštine.

 Neka bi nam Gospod Spasitelj podario mirne dane Velikog posta, ukrepio nas u veri i nadi, blagoslovio nas istinskim pokajanjem i smirenjem, koji otvaraju put svemoći Božijoj, da bi pobedili svaku nepravdu, svako zlo i dostigli ka svom konačnom cilju - Carstvu Nebeskom. Neka bi Svemoćni Gospod sačuvao i naše sveto Kosovo i Metohiju, naše svetinje i verni narod, kako bi i buduća pokolenja mogla da slave Njega raspetog, ali i vaskrslog

Ponovo ističemo da je za nas pitanje Kosova i Metohije, između ostalog, pitanje opstanka našeg naroda, sveštenstva, monaštva i, naročito, naših drevnih svetinja, bez kojih ne bismo bili ono što jesmo

Zebnja sa kojom se brat sveštenik u jednoj parohijskoj crkvi Kijeva svaki dan suočava sa prijetnjama Desnog sektora i UPC KP da će poslije „Tomosa“ morati da napusti svoju crkvu ili se priključi raskolnicima dovoljan mi je znak na čijoj je strani pravda. Hristos je tamo gdje je i do sada bio. Njega je nemoguće zauzeti zauzimanjem hrama, nemoguće prisvojiti saopštenjima bilo koje patrijaršije.

Ali, znam da će, ako raspiše referendum o Kosovu i Metohiji i ako na njemu bude zastupao stav koji je suprotan istorijskom, današnjem i budućem, opredeljenju Srba, neminovno ući u sukob ne samo sa jerarhijom i vernim narodom nego i sa budućim bićem Srpskog naroda, sa Božjom i ljudskom pravdom. 

Nema čoveka danas, bio on vernik ili nevernik, koji ne bi želeo bar za trenutak da učestvuje u istinskoj radosti. Ali, mira i radosti niotkuda. Svuda bezizlaz, duša opatuljena u ličnim težnjama i željama koje proishode iz samoljublja i samoživosti, što dovodi do duhovne smrti koja ima za posledicu besciljnost i nemarnost za večno spasenje.

Osobito pozivamo sve verne da, u ovoj tihoj noći, srcem i dušom budu jedno sa mnogostradalnim pravoslavnim srpskim narodom koji verno čuva i brani svaku stopu svete zemlje Kosova i Metohije, koja nam je, ne zaboravimo nikada, darovana od Gospoda kao večni zalog.

Pitanje izgleda veoma teško - ako pitanje uopšte postoji. Reč je prvo o postojanju samog Boga. Nemam ništa protiv tradicije. Treba je održati i naša Crkva i manastiri su u tom smislu svetinje. Ali, kad se već ovako raspravlja, ne bi bilo loše da nam se prvo pokaže na KOGA se ta reč "Bog" odnosi

«Ćelijska» isihastička literatura ne gubi i mislim da nikada neće izgubiti svoj značaj zato što ona predstavlja i «ogledalo» samosaznanja čoveka, i praktične psihološke pouke, koje poučavaju o tome, šta su strasti, kakvih ih ima, kako se razvijaju i zbog čega se i kako s njima treba boriti. Strasti autori tih poučnika nabrajaju osam: stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, tugu, ili beznađe, uninije, sujetu i gordost