Danas se u Demokratskoj stranci gotovo i ne čuje, a i ne ceni previše glas kritičkih intelektualaca, oni se tretiraju kao nužno zlo. Sada su neka druga vremena u kojima nema mesta za ljude koji postavljaju „nezgodna“ pitanja.

Nije logično da se stubovi spoljne politike traže izvan Srbije, pogotovo ne na način koji sugeriše isti i značaj i doprinos tih tzv. stubova vitalnim interesima. Stubovi svake strategije, pa i strategije spoljne politike, nalaze se unutar Srbije.

Mada se Srbija do sada prema Euleksu odnosila uglavnom pragmatično, njegov neuspeh da ostane statusno neutralan ozbiljno je ugrozio misiju. Najnovija strategija za Sever već je postala izvor ozbiljne nestabilnosti.

Ove godine međunarodna zajednica i vlada iz Prištine planiraju da ulože velika sredstva u sever Kosova. Istovremeno, potrudiće se da srpske institucije predstave kao remetilački faktor, dok se od Beograda očekuje da bude što neutralniji.

Mogućnost za postizanje dogovora unutar evropskog konteksta sugeriše koliko je važno da se nastavi sa održavanjem mira na severu. Održavanje relativno stabilnog statusa kvo drži mogućnost takvog rešenja otvorenom.

Zato se ponekad komično, a ponekad tragično klatimo čas na jednu, čas na drugu stranu, umesto da budemo to što jesmo, i shvatimo da to treće znači svoje, da znači samostalnost i samosvojnost od koje se – čak i kada se to želi – ne može pobeći, a da se ne prestane biti.

Povodom teksta "Srebrenica: Zlatna prilika srpske katarze ili olovni povod bekstva od istine" Boška Jakšića 

U spornom članku očigledan je jednostran i angažovan pristup, koji više odgovara političkom pamfletu nego ozbiljnoj analizi: mnogo demagogije, a praktično nikakvih dokaza.

Srbija i Crna Gora uvek su kroz istoriju koračale zajedno. Nikada nismo bili zavađeni, i ne smemo nikada biti. Setimo se da su danas, kao i u Savino vreme, odnosi u svetu promenljivi, a da ono što je večno je naše bratstvo.

I sarajevski i banjalučki mediji u nekoliko navrata su u proteklih godinu i po dana upozoravali da vehabije iz Bugojna i Gornje Maoče nisu jedine dve grupe selefija koje predstavljaju potencijalnu pretnju bezbednosti građana BiH.

Zaključio sam da je Jasenovac bio mnogo strašniji logor smrti nego Aušvic u okupiranoj Poljskoj, to najveće nacističko stratište. Poređenja ne znače da Nemci nisu bili svirepi ako time nisu remetili industrijsko ubijanje.

Agresija 1999. godine, manifestovana u bombardovanjima cele Srbije, ostavila je u dušama ljudi dubok trag. Svaka srpska porodica ima svoje mišljenje o NATO. Patrijarh Irinej je lepo rekao: ”Za ovo pitanje treba imati mišljenje celog naroda”.

EU – a ne evrozona – mora iznova da izgradi svoje unutrašnje tržište, poljuljano tokom krize. To Evropskoj uniji pruža najveću šansu da pokrene proizvodni rast neophodan za dalji razvoj.

Najgore što EU može da se dogodi je da ne dođe do isporuke oružja Tajvanu, zato što u mogućem sukobu Kine i SAD EU može mnogo da profitira. Ako se sukob izbegne, EU ostaje sa svojim nagomilanim problemima.

Vlada je početku krize propustila da obezbedi konsenzus o tome da se neke promene moraju sprovesti u dogovoru sa sindikatima, poslodavcima, ali i opozicijom. Za stabilizaciju privrede važno je obezbeđenje ekonomskog kredibiliteta.

Budući da se svet umorio od antiterorističke borbe pod američkim patronatom, činilo se kao da ''Velika igra'' nije gotova. U NATO članstvu su se Turskoj pridružile Rumunija i Bugarska, čineći time Crno more NATO jezerom, što je alarmiralo Rusiju.

Ekonomski rast Kine počiva na potcenjenoj valuti i ogromnom trgovinskom suficitu. To je neodrživo i pre ili kasnije dovešće do većeg sukoba sa SAD (i Evropom). Za tu dilemu nema lakog rešenja.

Prikaz knjige: Confronting the Yugoslav Controversies: A Scholar’s Initiative. Charles Ingrao & Thomas A. Emmert

Inicijatori knjige ne pretenduju da su utvrdili jedinu istinu, već da je ona podstrek istraživanjima.