Svi smo nebrojeno puta čuli kako će po tom sporazumu šefovi policije na severu biti Srbi. Ali se pri tome slabo pominje da će oni biti pripadnici kosovske policije i službenici kosovske vlade.

No, barem za sada i barem kada je Kosovo u pitanju, srpski politički trojac vesla prilično složno i, nažalost, gotovo u potpunosti u skladu sa zadatim taktom i očekivanjima Prištine, Brisela i Vašingtona.

Nije važno ako se ubrzo ispostavi da je Filaretov ili Vasilijev „DB dosije“ jednako stvaran kao i „porno snimak“ sa „četvoricom mladića“. Važno je samo, opet, u „opasnom“ trenutku zastrašiti, paralizovati ili kompromitovati Crkvu. 

Solidarnost i zajedništvo kao osnove integracije u Evropi nalaze se na niskim granama, a suprotno EU duhu jačaju nacionalne tendencije u svim zemljama članicama. U ovakvim mutnim evropskim vodama profitiraju ekstremisti i snažno isplivavaju na površinu istorijski sukobi i uvrede kao što je to recimo između Nemačke i Grčke.

I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije- zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike.

Jasno je da Bojan Pajtić ima već uigranu postavu ovakvih političkih analitičara i teoretičara vojvođanske autonomije koji će braniti njegovu borbu za poštovanje ustavne pozicije Vojvodine, bez obzira što se ona sada oslanja na odbranu prirodnog i istorijskog prava građana Vojvodine na autonomiju. 

Ovo nije zemlja iz koje izvire nafta ili koja ima morsku obalu ali svakako jeste zemlja u kojoj se može proizvoditi zdrava hrana i pružiti bogatoj klijenteli odmor u zdravoj, zelenoj sredini.

Srbi se sa Sarajevom kao svojim glavnim gradom teško mogu subjektivno identifikovati već samim tim što su iz njega velikom većinom proterani. Već prvih dana rata bezmalo svi kadrovi srpske nacionalnosti koji su se zatekli u Sarajevu na čelu privrednih preduzeća, banaka, medijskih kuća, klinika, fakulteta, škola itd. bili su smenjeni.

Vojvoda Marko je dostojanstveno trpeo sve te uvrede i poniženja. Sa druge strane, knjaz i kamarila oko njega nisu mogli da idu do kraja u obračunu sa tako popularnim čovekom. Marka nisu mogli da uhapse zbog korupcije, ili da ga proteraju kao druge istaknute vojvode iz tog rata.

Ako pogledate kakva su bila izborna obećanja, jasno je da je došlo do kopernikanskog obrta u pristupu kosovskom pitanju: jedni su se zaklinjali da će ga braniti oružjem, drugi da će i život položiti samo da ga sačuvaju za Srbiji.