среда, 19. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Истраживања јавног мњења > Шта Срби мисле о "геноциду у Сребреници“, Косову, ЕУ, рату у Украјини, Русији и БРИКС-у
Истраживања јавног мњења

Шта Срби мисле о "геноциду у Сребреници“, Косову, ЕУ, рату у Украјини, Русији и БРИКС-у

НСПМ   
понедељак, 03. јун 2024.

У Србији постоји чврст консензус око главних националних питања, а готово апсолутна већина грађана ове земље непоколебљиво подржава Русију, показало је ново истраживање Нове српске политичке мисли, рађено за РТ Балкан у периоду од 15. до 23. маја на узорку од 1.000 испитаника.

"Реч је о најрусофилнијем и најпатриотскијем налазу који смо добили од како радимо оваква истраживања, било за РТ Балкан, било уопште", објашњава координатор испитивања Ђорђе Вукадиновић.

Проценат противљења антируским санкцијама од како НСПМ врши ова опипавања пулса јавности – никад није био већи

Истраживање НСПМ: Патриотизам и русофилија на максимуму, ЕУ као фетиш

Проценат противљења антируским санкцијама од како НСПМ врши ова опипавања пулса јавности – никад није био већи. Обично се број људи који се противе економским санкцијама Русији кретао од 79 до 82 одсто, али овога пута "не" санкцијама рекло је- чак 84,6 одсто грађана Србије.

Позитиван став према Русији показује се и кроз одговоре на питање ко је крив за сукоб у Украјини – суштину овог конфликта схватило је 69, 1 одсто грађана који су одговорили да криве Сједињене Америчке Државе и Запад, као и седам одсто грађана који криве Украјину.

Свега 4,9 одсто испитаника верује да је кривица на Москви.

Саговорник РТ Балкан сматра да овакви резултати не чуде с обзиром на ангажман Русије око подршке Србији око резолуције о наводном геноциду Сребреници, и уопште, с обзиром на руску подршку Србији у УН и иначе.

"И темељни идентитетски и национални ставови и одговори су на максимуму, што се може тумачити и климом која је постојала пред гласање о резолуцији (испитивање је окончано на дан гласања у УН), али и укупном геополитичком ситуацијом како у Србији, тако и у свету", подвлачи Вукадиновић.

На питање колике су шансе да Србија уђе у ЕУ у наредних десет година, 37,7 одсто анкетираних рекло је да су шансе "никакве" док 41 одсто сматра да су "врло мале".

Исто питање открило је да у Србији постоји 10,3 одсто безнадежних оптимиста, који оцењују да су шансе да и Београд кроз једну деценију постане део "европске породице" – "велике".

Али, ако је услов за улазак у ЕУ признање "Косова", што је недавно и озваничено променом преговарачког оквира, Србима Европска унија и не треба.

Чак 80 одсто грађана одговорило је изричито "не" – на питање да ли би такву уцену требало прихватити.

Ипак, 45,4 одсто испитаних верује да ни након свега што се претходних година и месеци дешавало, не треба прекидати европски пут и одустајати од европских интеграција. Да о том путу не треба више мислити верује 30,5 испитаника док њих 24,1 одсто не зна или нема одговор.

"У читавом сету различитих питања где одговори иду у истом правцу издваја се само подршка уласку ЕУ (уколико је питање постављено без напомињања да је услов за чланство признање Косова). Чини се да је ЕУ нека врста последњег 'фетиша' српске евроатлантске политике кад је реч о јавном мњењу. И они чији сви други одговори потпуно јасно иду на директно супротну и супротстављену страну европским интеграцијама, на директно питање о ЕУ, имају неку врсту менталног кочења што схватам као последицу вишедеценијске и континуиране проЕУ пропаганде која траје већ четврт века и створила је једну врсту условног рефлекса", оцењује Вукадиновић.

Упитани, међутим, да ли мисле да би БРИКС на челу са Русијом и Кином могао бити спољни ослонац Србије уместо ЕУ, 46,6 одсто испитаних каже "да".

"Прича о Европској унији у домаћем јавном мњењу није до краја апсолвирана, али тема БРИКС-а је још релативна непознаница која ужива априорну наклоност већинског јавног мњења", закључује Вукадиновић.

Истраживање НСПМ: Шта Срби мисле о "геноциду у Сребреници”

Српски народ је још једном потврдио да је постигнут чврст национални консензус око питања да се у Сребреници 1995. године није догодио геноцид

Српско јавно мњење апсолутном већином не прихвата квалификацију да се у Сребреници 1995. године догодио геноцид над муслиманима, показало је најновије истраживање Нове српске политичке мисли урађено за потребе РТ Балкан

Како се ближи гласање у Генералној скупштини у УН о резолуцији о Сребреници, које су предложиле Немачка и Руанда, све је јасније да српско јавно мњење апсолутном већином не прихвата квалификацију да се у Сребреници 1995. године догодио геноцид над муслиманима, показало је најновије истраживање Нове српске политичке мисли урађено за потребе РТ Балкан.

Анкета урађена у периоду од 15. до 22. маја на репрезентативном узорку од 1.000 пунолетних грађана на територији целе Србије, без Косова и Метохије, указала је да се 82 одсто испитаника противи оваквој квалификацији догађаја у Сребреници за време 1995. године.

На питање "Да ли по Вашем мишљењу у Сребреници 1995. године догодио геноцид", потврдно је одговорило свега 5,3 одсто испитаника, а они који немају став чине 12,7 одсто.

"Ово је најједнозначнији став по овом питању, јер није реч о простој већини, већ о апсолутној која се изјаснила да није било геноцида. Иако у накнадним образложењима и коментарима велики број испитаника не спори да се догодио ратни злочин, ипак апсолутно одбијају квалификацију догађаја као геноцида над муслиманима", указује Ђорђе Вукадиновић, координатор истраживања.

Додаје да је проценат оних који су се изјаснили за "да" – 5,3 одсто, мањи и у односу на анкете које су давале одговор на питање о уласку Србије у НАТО, или о увођењу санкција Русији, па чак и од оних у вези са признањем независности Косова и Метохије.

Вукадиновић каже да су све то питања у којима се постиже сличност у одговорима, једноцифрени су, а у овом случају је, како каже, још мање изјашњених са "да".

"Што се тиче српског јавног мњења апсолутно нема сумње шта мисли о резолуцији која ће данас бити на дневном реду. Можда ће тај проценат додатно да опадне уколико се вечерас изгласа резолуција", мишљења је наш саговорник.

Истраживање је показало да нема одступања ни када се узму у обзор све демографске категорије: пол, узраст, али ни на основу политичких опредељења или места пребивалишта. Додаје да максимални постотак за "да" износи свега 6 одсто.

"Све ово јасно показује да је реч не само о државотворном питању, већ и о питању идентитета српског народа, због чега је овај проценат овако висок. Ако бисмо изузели постотак оних који су неопредељени, немају став, проценат који су против би ишао преко  90 одсто", каже за РТ Балкан Ђорђе Вукадиновић.

Дакле, српски народ је још једном потврдио да је постигнут чврст национални консензус око питања да се у Сребреници 1995. године није догодио геноцид.

(РТ)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер