субота, 22. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Српски политичари и правосуђе БиХ - Дан републике ће се славити 9. јануара, све остало је неизвесно
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Српски политичари и правосуђе БиХ - Дан републике ће се славити 9. јануара, све остало је неизвесно

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
субота, 12. децембар 2015.

Тек што је Народна скупштина РС одбацила одлуку Уставног суда БиХ којом је оспорен 9. јануар Дан Републике Српске, дошло је до новог заоштравања односа између институција РС и правосудних институција БиХ. Влада РС је одлучила да прекине сарадњу са „савезном полицијом“ Сипом и Судом и Тужилаштвом БиХ, након што је, по налогу тог тужилаштва, Сипа обавила претресе полицијске станице и зграде општине у Новом Граду, након хапшења петорице тамошњих Срба осумњичених за ратне злочине.

Одлуку Владе РС подржала је и Народна скупштина РС, тачније владајућа скупштинска већина, пошто су посланици опозиционог Савеза за промене дан раније напустили скупштину, наводећи да ће је бојкотовати док не буде изабран један опозициони потпредседник скупштине. То би, ако је судити по најавама и власти и опозиције, требало да буде решено до краја децембра, па ће се опозиција тада и вратити у НС РС.

У међувремену, тешко да ће бити постигнута сагласност између владајућег СНСД-а Милорада Додика и његових коалиционих партнера, с једне стране, и Савеза за промене, с друге стране, у вези владине одлуке о прекиду сарадње са Сипом и правосудним институцијама БиХ. Иако су се око одбацивања одлуке Уставног суда БиХ и једни и други брзо сложили, а затим брзо заједнички израдили и предлог закона о Уставном суду БиХ по коме треба избацити стране судије из тог суда – у случају замрзавања сарадње институција РС и Суда и Тужилаштва БиХ очигледно да не постоји исти приступ.

Повод за прекид сарадње Додик је пронашао у претресу просторија полицијске станице и општине у Новом Граду, наводећи да су Сипа, Суд и Тужилаштво БиХ прекршили дотадашње процедуре, по којима се претреси у институцијама РС могу вршити само уз асистенцију МУП-а РС. С друге стране, у Савезу за промене не виде разлог за прекид сарадње, али су се, ипак, заложили за заједничку истрагу Сипе и МУП-а РС о томе да ли су прекршене процедуре у новоградском случају.

Напослетку, и једни и други потрудили су се да спусте тензије позивом на разговоре о прецизирању процедура у сарадњи Сипе и МУП-а РС у будућим случајевима, очигледно забринути да не би у неком од наредних случајева ситуација измакла контроли и дошло чак и до оружаног инцидента између припадника Сипе и МУП-а РС. Што никоме добро не би донело.

Елем, и до сада се догађало да су припадници Сипе, по налогу Тужилаштва БиХ, претресали и полицијске станице и зграде општина у РС, али власти РС тврде да се то увек догађало уз асистенцију МУП-а РС, а да је то изостало у новоградском случају. С друге стране, у Савезу за промене тврде да Додик покушава да искористи ту ситуацију да би, наглим прекидом сарадње са Сипом и правосудним инстутуцијама БиХ, опструисао истраге против представника власти РС за криминал. Додик све оптужбе одбацује као исконструисане, одговарајући да он остаје отворен за сарадњу у свакој истрази коју Тужилаштво БиХ буде водило против њега.

У Савезу за промене, пак, пуно наде полажу у то тужилаштво и у Сипу - пошто су недавно њихови кадрови преузели од кадрова СНСД-а контролу над Сипом - надајући се да ће тим путем најлакше доћи до доказа за оптужницу против Додика и њему блиских функционера за криминалне радње у РС.

Тужилаштво БиХ наводно већ води разне истраге за пропаст стотина милиона марака новца из јавног сектора у неколико банака, а међу осумњиченима је и министар финансија РС Зоран Тегелтија. Упркос томе, до евентуалне директне одговорности Додика за сада није могуће доћи, иако се гомила докумената за које у Савезу за промене тврде да су довољни за подизање оптужнице против Додика - већ налази у Тужилаштву БиХ.

Изгледа, међутим, да Тужилаштву БиХ то није довољно, те да оптужнице против Додика неће ни бити у скорије време, без неког евентуалног „инсајдера“ из блиског Додиковог окружења, а таквих на помолу још нема.

Поред тога, то тужилаштво је још раније обуставило једну истрагу против Додика, а није имало успеха ни када је у протеклих петнаестак година било подигло две најзвучније оптужнице: и оптужница против бившег премијера РС Младена Иванића и оптужница против лидера ХДЗ-а БиХ Драган Човића пале су у жалбеном поступку, а Иванић и Човић су ослобођени свих оптужби. Просто речено, Тужилаштво БиХ много мање је способно за процесуирање тзв. крупних случајева него што то у Савезу за промене очекују, без обзира што имају контролу над Сипом.

Упркос томе, не може се рећи ни да је у целој тој причи Додику свеједно, иако оптужбе на свој рачун назива будалештинама, поручујући да се не боји никакве оптужнице. С обзиром да је уверен да су те оптужбе само део политичке кампање против њега, могло би се очекивати да ће и у случају оптужнице Додик покушати тај случај да искористи и за оспоравање рада Суда и Тужилаштва БиХ, а имајући у виду да контролише већину медија у РС, у том „послу“ би могао да рачуна и на широк аудиторијум.

Но, до таквог или другачијег расплета могу проћи и читаве године, а у међувремену и Додику и Савезу за промене остаје да добро одмере шта им је чинити у интересу РС, што у самој Српској, где влада Додикова коалиција, што у заједничким инстутуцијама БиХ, где у власти учествује Савез за промене.

Заједничка изјава две супростављене српске коалиције којом су одбацили одлуку Уставног суда БиХ којом је оспорен 9. Јануар Дан РС, као и политичке смернице које су усагласили, не остављају ни једнима ни другима много простора за импровизације. Заједнички су израдили предлог закона о Уставном суду БиХ којим није предвиђено само избацивање три стране судије у том деветочланом суду и њихова замена домаћим судијама у размери: три из РС и шест из ФБиХ.

Предлог закона предвиђа и увођење неке врсте већа за заштиту националних интереса, што подразумева да за сваку одлуку која буде донесена натполовичном већином у Уставном суду БиХ, мора гласати барем по један судија из реда сваког од три народа.

Иако је овај предлог српских политичара заснован на дејтонским уставним принципима, водећа бошњачка странка СДА га је у старту одбацила, док је водећа хрватска странка ХДЗ БиХ прихватила да о том предлогу разговара.

Срби су себи дали 120 дана времена да убеде бошњачке и хрватске колеге да је њихов предлог разуман и поштен према свима, али та четири месеца, ипак, неће бити довољна да се дође до закона о Уставном суду БиХ. Срби су и сами приметили да Бакир Изетбеговић нема намеру да одустане од садашњег концепта одлучивања у Уставном суду БиХ, по коме су бројне одлуке донесене прегласавањем српских и хрватских судија од стране троје страних и двоје бошњачких судија.

Такве одлуке српски политичари тумаче као прегласавање српског народа, имајући у виду да парламенти ентитета бирају судије, односно да се судије у Уставном суду БиХ доживљавају и као репрезенти народа и ентитета чији их парламенти бирају.

Осим тога, стране судије је давно требало да буду замењене домаћим, али су се бошњачки политичари тој промени непрестано опирали. Зато се ни сада, за 120 дана, неће ништа ново догодити, а наредни потези српских политичара показаће у ком правцу ће и на који начин деловати.

Извесно је да ће они наставити да славе 9. јануар Дан РС, а да ли ће, рецимо, расписати и референдум на коме ће се грађани изјаснити о одлуци Уставног суда БиХ којом је тај празник оспорен – није тако извесно. На одлуку српских политичара о таквом референдуму ће, изгледа, највише утицати (не)спремност бошњачких политичара да разговарају о концептуалној промени Уставног суда БиХ.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер