Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Srpski političari i pravosuđe BiH - Dan republike će se slaviti 9. januara, sve ostalo je neizvesno
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Srpski političari i pravosuđe BiH - Dan republike će se slaviti 9. januara, sve ostalo je neizvesno

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Durmanović   
subota, 12. decembar 2015.

Tek što je Narodna skupština RS odbacila odluku Ustavnog suda BiH kojom je osporen 9. januar Dan Republike Srpske, došlo je do novog zaoštravanja odnosa između institucija RS i pravosudnih institucija BiH. Vlada RS je odlučila da prekine saradnju sa „saveznom policijom“ Sipom i Sudom i Tužilaštvom BiH, nakon što je, po nalogu tog tužilaštva, Sipa obavila pretrese policijske stanice i zgrade opštine u Novom Gradu, nakon hapšenja petorice tamošnjih Srba osumnjičenih za ratne zločine.

Odluku Vlade RS podržala je i Narodna skupština RS, tačnije vladajuća skupštinska većina, pošto su poslanici opozicionog Saveza za promene dan ranije napustili skupštinu, navodeći da će je bojkotovati dok ne bude izabran jedan opozicioni potpredsednik skupštine. To bi, ako je suditi po najavama i vlasti i opozicije, trebalo da bude rešeno do kraja decembra, pa će se opozicija tada i vratiti u NS RS.

U međuvremenu, teško da će biti postignuta saglasnost između vladajućeg SNSD-a Milorada Dodika i njegovih koalicionih partnera, s jedne strane, i Saveza za promene, s druge strane, u vezi vladine odluke o prekidu saradnje sa Sipom i pravosudnim institucijama BiH. Iako su se oko odbacivanja odluke Ustavnog suda BiH i jedni i drugi brzo složili, a zatim brzo zajednički izradili i predlog zakona o Ustavnom sudu BiH po kome treba izbaciti strane sudije iz tog suda – u slučaju zamrzavanja saradnje institucija RS i Suda i Tužilaštva BiH očigledno da ne postoji isti pristup.

Povod za prekid saradnje Dodik je pronašao u pretresu prostorija policijske stanice i opštine u Novom Gradu, navodeći da su Sipa, Sud i Tužilaštvo BiH prekršili dotadašnje procedure, po kojima se pretresi u institucijama RS mogu vršiti samo uz asistenciju MUP-a RS. S druge strane, u Savezu za promene ne vide razlog za prekid saradnje, ali su se, ipak, založili za zajedničku istragu Sipe i MUP-a RS o tome da li su prekršene procedure u novogradskom slučaju.

Naposletku, i jedni i drugi potrudili su se da spuste tenzije pozivom na razgovore o preciziranju procedura u saradnji Sipe i MUP-a RS u budućim slučajevima, očigledno zabrinuti da ne bi u nekom od narednih slučajeva situacija izmakla kontroli i došlo čak i do oružanog incidenta između pripadnika Sipe i MUP-a RS. Što nikome dobro ne bi donelo.

Elem, i do sada se događalo da su pripadnici Sipe, po nalogu Tužilaštva BiH, pretresali i policijske stanice i zgrade opština u RS, ali vlasti RS tvrde da se to uvek događalo uz asistenciju MUP-a RS, a da je to izostalo u novogradskom slučaju. S druge strane, u Savezu za promene tvrde da Dodik pokušava da iskoristi tu situaciju da bi, naglim prekidom saradnje sa Sipom i pravosudnim instutucijama BiH, opstruisao istrage protiv predstavnika vlasti RS za kriminal. Dodik sve optužbe odbacuje kao iskonstruisane, odgovarajući da on ostaje otvoren za saradnju u svakoj istrazi koju Tužilaštvo BiH bude vodilo protiv njega.

U Savezu za promene, pak, puno nade polažu u to tužilaštvo i u Sipu - pošto su nedavno njihovi kadrovi preuzeli od kadrova SNSD-a kontrolu nad Sipom - nadajući se da će tim putem najlakše doći do dokaza za optužnicu protiv Dodika i njemu bliskih funkcionera za kriminalne radnje u RS.

Tužilaštvo BiH navodno već vodi razne istrage za propast stotina miliona maraka novca iz javnog sektora u nekoliko banaka, a među osumnjičenima je i ministar finansija RS Zoran Tegeltija. Uprkos tome, do eventualne direktne odgovornosti Dodika za sada nije moguće doći, iako se gomila dokumenata za koje u Savezu za promene tvrde da su dovoljni za podizanje optužnice protiv Dodika - već nalazi u Tužilaštvu BiH.

Izgleda, međutim, da Tužilaštvu BiH to nije dovoljno, te da optužnice protiv Dodika neće ni biti u skorije vreme, bez nekog eventualnog „insajdera“ iz bliskog Dodikovog okruženja, a takvih na pomolu još nema.

Pored toga, to tužilaštvo je još ranije obustavilo jednu istragu protiv Dodika, a nije imalo uspeha ni kada je u proteklih petnaestak godina bilo podiglo dve najzvučnije optužnice: i optužnica protiv bivšeg premijera RS Mladena Ivanića i optužnica protiv lidera HDZ-a BiH Dragan Čovića pale su u žalbenom postupku, a Ivanić i Čović su oslobođeni svih optužbi. Prosto rečeno, Tužilaštvo BiH mnogo manje je sposobno za procesuiranje tzv. krupnih slučajeva nego što to u Savezu za promene očekuju, bez obzira što imaju kontrolu nad Sipom.

Uprkos tome, ne može se reći ni da je u celoj toj priči Dodiku svejedno, iako optužbe na svoj račun naziva budaleštinama, poručujući da se ne boji nikakve optužnice. S obzirom da je uveren da su te optužbe samo deo političke kampanje protiv njega, moglo bi se očekivati da će i u slučaju optužnice Dodik pokušati taj slučaj da iskoristi i za osporavanje rada Suda i Tužilaštva BiH, a imajući u vidu da kontroliše većinu medija u RS, u tom „poslu“ bi mogao da računa i na širok auditorijum.

No, do takvog ili drugačijeg raspleta mogu proći i čitave godine, a u međuvremenu i Dodiku i Savezu za promene ostaje da dobro odmere šta im je činiti u interesu RS, što u samoj Srpskoj, gde vlada Dodikova koalicija, što u zajedničkim instutucijama BiH, gde u vlasti učestvuje Savez za promene.

Zajednička izjava dve suprostavljene srpske koalicije kojom su odbacili odluku Ustavnog suda BiH kojom je osporen 9. Januar Dan RS, kao i političke smernice koje su usaglasili, ne ostavljaju ni jednima ni drugima mnogo prostora za improvizacije. Zajednički su izradili predlog zakona o Ustavnom sudu BiH kojim nije predviđeno samo izbacivanje tri strane sudije u tom devetočlanom sudu i njihova zamena domaćim sudijama u razmeri: tri iz RS i šest iz FBiH.

Predlog zakona predviđa i uvođenje neke vrste veća za zaštitu nacionalnih interesa, što podrazumeva da za svaku odluku koja bude donesena natpolovičnom većinom u Ustavnom sudu BiH, mora glasati barem po jedan sudija iz reda svakog od tri naroda.

Iako je ovaj predlog srpskih političara zasnovan na dejtonskim ustavnim principima, vodeća bošnjačka stranka SDA ga je u startu odbacila, dok je vodeća hrvatska stranka HDZ BiH prihvatila da o tom predlogu razgovara.

Srbi su sebi dali 120 dana vremena da ubede bošnjačke i hrvatske kolege da je njihov predlog razuman i pošten prema svima, ali ta četiri meseca, ipak, neće biti dovoljna da se dođe do zakona o Ustavnom sudu BiH. Srbi su i sami primetili da Bakir Izetbegović nema nameru da odustane od sadašnjeg koncepta odlučivanja u Ustavnom sudu BiH, po kome su brojne odluke donesene preglasavanjem srpskih i hrvatskih sudija od strane troje stranih i dvoje bošnjačkih sudija.

Takve odluke srpski političari tumače kao preglasavanje srpskog naroda, imajući u vidu da parlamenti entiteta biraju sudije, odnosno da se sudije u Ustavnom sudu BiH doživljavaju i kao reprezenti naroda i entiteta čiji ih parlamenti biraju.

Osim toga, strane sudije je davno trebalo da budu zamenjene domaćim, ali su se bošnjački političari toj promeni neprestano opirali. Zato se ni sada, za 120 dana, neće ništa novo dogoditi, a naredni potezi srpskih političara pokazaće u kom pravcu će i na koji način delovati.

Izvesno je da će oni nastaviti da slave 9. januar Dan RS, a da li će, recimo, raspisati i referendum na kome će se građani izjasniti o odluci Ustavnog suda BiH kojom je taj praznik osporen – nije tako izvesno. Na odluku srpskih političara o takvom referendumu će, izgleda, najviše uticati (ne)spremnost bošnjačkih političara da razgovaraju o konceptualnoj promeni Ustavnog suda BiH.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner