понедељак, 26. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > "Рат" за имовину у БиХ - сукоб коме се не види крај
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

"Рат" за имовину у БиХ - сукоб коме се не види крај

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
уторак, 10. март 2020.

Уставни суд Босне и Херцеговине(БиХ) пре неколико дана је саопштио да је ступила на снагу одлука којом је прогласио неуставним члан 53 Закон о пољопривредном земљишту Републике Српске(РС), чиме је близу 90.000 хектара земљишта које је пре рата у БиХ било у друштвеној својини, прогласио имовином БиХ. Ступање на снагу те одлуке коју је донело седам судија(по два Бошњака и Хрвата и троје страних судија) прегласавањем двојице српских судија, уследило је упркос закључцима Народне скупштине РС(НС РС) којима је поменута одлука Уставног суда БиХ одбачена и проглашена антидејтонском. "НС РС обавезује представнике РС у институцијама БиХ да обуставе доношење било каквих одлука у органима БиХ до усвајања Закона о престанку мандата страних судија и избору домаћих судија у Уставном суду БиХ и његовог ступања на снагу" - гласи један од најважнијих закључака НС РС, чије ће спровођење бити размотрено за 60 дана, а тај рок истиче половином априла.

Због одлуке о обустављању одлучивања у институцијама БиХ, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик нашао се на удару западних дипломата, који су га, заједно са представницима бошњачких/босанских политичких партија са седиштем у Сарајеву, одмах оптужили за блокаду институција БиХ. Но, Додик и блок партија из РС окупљених око његовог Савеза независних социјалдемократа (СНСД) за сада некако одолевају тим оптужбама, понављајући да није реч о блокади рада институција БиХ, већ о праву које им припада по Уставу БиХ. Тако да и сам Додик и чланови Савета министара БиХ и Парламентарне скупштине БиХ учествују на седницама ових институција, учествују и у креирању дневног реда седница, али бивају уздржани или гласају против одлука за које сматрају да нису у интересу РС. Шта више,заједно са Хрватском демократском заједницом (ХДЗ) БИХ упутили су у процедуру у Парламентарну скупштину БиХ Предлог Закона о престанку мандата страних судија и избору домаћих судија у Уставном суду БиХ, па се сад чека парламентарни исход тог предлога.

 

Тај предлог је, међутим, изазвао оштра трвења између самих српских политичара: из опозиционих партија Српске демократске странке (СДС) и Партије демократског прогреса (ПДП) Додика су оптужили да је "издао" закључке НС РС да заједно са њима упути предлог поменутог закона, те да је у предлогу требало да стоји да три домаће судије у Уставном суду БиХ, уместо страних судија, предлажу парламенти РС и ФБиХ (који бирају домаће судије), а не да то чини Председништво БиХ, како стоји у предлогу закона који је политички блок предвођен СНСД-ом усагласио са ХДЗ-ом БиХ. Додик се на ове оптужбе није много освртао, већ је узвратио оптужбама за "издају" на рачун СДС-а и ПДП-а, оптужујући те партије да су изиграле закључке НС РС, јер су изгласали са посланицима странака из ФБиХ Предлог закона о престанку мандата члановима Високог судског и тужилачког савета(ВСТС) БиХ. Па сад, када у Дому народа парамента БиХ блок око СНСД-а обори тај закон, српско политичко једниство око закључака НС РС биће и формално окончано.

Слична судбина чека и предлог СНСД-а и ХДЗ-а БиХ о већ поменутом закону о "избацивању" страних судија из Уставног суда БиХ, јер ни СДА, ни остале бошњачке/босанске странке са централама у Сарајеву не желе ни да разговарају о тој теми. Нешто слично се већ догодило пре четири године, када су посланици свих странака из РС предлагали у Парламенту БиХ закон о "избацивању" страних судија из Уставног суда БиХ, с тим што су бошњачки политичари "пустили" да се тај предлог закона најпре "крчка"  у парламентарној процедури, а затим га једногласно одбацили. Шта више, из Клуба Бошњака у Већу народа РС - у коме главну реч води СДА - најавио је да ће у наредном периоду упутити нови захтев Уставном суду БиХ којим ће покушати да оборе и Закон о стварним правима РС којим се прописује да су носиоци права управљања и коришћења и располагања непокретностима у државној својини на територији Српске: Република, јединице локалне самоуправе и јавна предузећа.

Политички сукоб око имовине ће се наставити: у РС ће, без политичких разлика, истрајавати на територијално-функционалном принципу поделе имовине у БиХ, према коме би све што је у ентитетима требало да буде власништво ентитета и локалних самоуправа у ентитетима, а да власништво БиХ буде само оно што је потребно институцијама БиХ које делују на територији ентитета

Дакле, политички сукоб око имовине ће се наставити: у РС ће, без политичких разлика, истрајавати на територијално-функционалном принципу поделе имовине у БиХ, према коме би све што је у ентитетима требало да буде власништво ентитета и локалних самоуправа у ентитетима, а да власништво БиХ буде само оно што је потребно институцијама БиХ које делују на територији ентитета; с друге стране, у ФБиХ ће инсистирати на свом стајалишту да сва имовина у БиХ може бити власништво искључиво БиХ, а да ентитетима и локалним самоуправама може бити дата само на коришћење и/или управљање. Занимљиво је подсетити да су пре тачно осам година, сви водећи српски, бошњачки и хрватски политичари потписали тзв. Бањалучки споразум, којим је било договорено да се сва спорна имовина најпре попише, а затим подели. Међутим, споразум је исте године пропао, пошто је Закон о статусу државне имовине РС оборио Уставни суд БиХ са сличним образложењем као и недавно Закон о пољопривредном земљишту.  После тога, бошњачки политичари су наставили да инсистирају једино на књижењу војне имовине у ентитетима на БиХ, што су делимично добили крајем прошле године Додиковим пристанком на "Програм реформи БиХ" којим је договорен наставак сарадње БиХ са НАТО алијансом.

Тешко да ће се у скорије време наћи ико у РС ко ће прихватити да се имовина која је већ укњижена на РС убудуће "прекњижи" на БиХ

Према том документу, поменута војна имовина (23 локације у РС) требало би да буде укњижена на министарство одбране БиХ, али када је реч о књижењу све друге имовине коју је Уставни суд БиХ "пресудио" искључиво у корист БиХ - ситуација је много сложенија. Пошто у РС никако не прихватају одлуке Уставног суда БиХ које им "закидају" право на власништво над имовином у том ентитету, тешко да ће се у скорије време наћи ико у РС ко ће прихватити да се имовина која је већ укњижена на РС убудуће "прекњижи" на БиХ, а сасвим сигурно се нико добровољно неће одрећи прихода од концесија на земљиште, било да је реч о Републици или локалним самоуправама. Уосталом, у неким случајевима у РС се већ воде озбиљни спорови између локалних самоуправа и Републике о праву на поделу новца од тих концесија: како није реч о малом новцу за локалне самоуправе, оне се лако не одричу својих права. Додуше, изузеци ће се пре или касније морати направити свуда у БиХ када на ред дође реституција имовине, која још једино није спроведена у БиХ и Албанији међу земљама насталим на тлу бивше СФРЈ. А како спор око доношења закона о реституцији на нивоу БиХ траје безмало 15 година, без озбиљних назнака да ће бити завршен и у наредних 10-15 година, ситуација са имовином ће се само додатно компликовати. 

Ако се томе дода да Српска православна црква тврди да у процесу реституције потражује велики део имовине која јој још није враћена, онда ни у Сарајеву немају пуно разлога да се радују одлукама Уставног суда БиХ, тим пре што неке од њих, попут повратка бивших војних станова, ни саме власти ФБиХ нису спровеле читаву деценију. А није тајна да у тој чињеници  у РС виде један од својих адута да ни они више не спроводе одлуке Уставног суда БиХ које сматрају штетним. 

Зато је сасвим реално очекивати да ће, након што пропадне још један покушај "избацивања" страних судија из Уставног суда БиХ, у РС одбити да се одрекну имовине која им је до сада одузета одлукама Уставног суда БиХ или ће то бити учињено неким будућим. А бошњачки политичари у Сарајеву, просто, неће имати никакав институционални инструмент - као што га ни сада немају - да поменуту имовину "прекњиже" на ниво БиХ. 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер