Tешко је данас наћи на једвите јаде описмењеног Црногорца који није оран да своју способност вербалног изражавања широкогрудо стави на располагање лично држави, са уверењем да то неће проћи без озбиљних последица...

Он није типични постјугословенски мафијаш; не глупира се бахатим показивањем моћи, и јавним скандалима не тражи ђавола, а власник је највећих црногорских коцкарница и шеф групе „Америка“.

Не треба заборавити да је Косово признато осам мјесеци након проглашења независности. Коме би користило да Црна Гора доведе у питање своје интеграционе и укупне интересе, који би свакако били угрожени одлагањем ове одлуке.

Режим Мила Ђукановића је подстицан да у критичном моменту реагује. Када делује да су наша кола успорила котрљање низ литицу, црногорски лидер добије задатак да их гурне низбрдо. И при томе гласно ускликне: „Ура“. Да се надалеко чује и види шта ради.

Народна странка је наследник зеленашке идеологије мутиране комунистичком свијешћу. Наиме, док су се Зеленаши борили за посебност српске Црне Горе унутар заједничке државе, НС брани Црну Гору чак и када је она изразито анти-српска.

Црногорци љубе ланце, јер само уз неприкосновену базу Систем може да неограничено шири своју моћ. Најсгирунији ослонац БРЦГ Система није 32% Срба, 5% Албанаца, колико 43% Црногораца. Од избора до избора, постоји ритуална опсесија у дужности Црногорца да се поклони свом лидеру.

У вријеме стварања нових држава језици се не дијеле, него множе. Најмлађа држава Европе са најмлађим, прописаним језиком је Црна Гора. Којекако се односити према језику значи и мислити којекако: нетачно, приближно, неистинито, писао је Лав Толстој.  

Ацо Ђукановић (премијеров брат) је купио право на 7.637 квадратних метара државног земљишта на којем се налази зграда подгоричке полиције. За атрактивну локацију лицитирали су Мехмед Коларевић (премијеров бивши зет) Томислав Челебић (премијеров кум и ортак), Дака Давидовић (премијеров пријатељ).

Новобалканске ратове тумачи и немачки мислилац Клаус Тевелајт: „Оно што је овај рат спроводио идеолошким и оружаним насиљем, јесте принудан културни идентитет, религија или етнос, из чега после следи захтевање нових граница у новим националним државама.“

Осамостаљењем Румуније добри односи између две државе и народа и унутар србијански односи међу етничким Србима и Власима увек су били пријатељски. Све до настанка орвеловског „говора љубави“ када одједном Савет Европе доноси декларацију по којој су Власи најдискриминисанија мањина у Европи.