У прве две деценије историје СПЦ, тj. од уједињења 1920. до 1941 , није било дезинтегришућих појава. Оне су се појавиле у првим назнакама комунистичке победе у грађанском рату и то у склопу решавања националног питања.

Ових дана је опет у жижи јавности, мала метална црква на Румији. Разлог томе је збуњивање црногорске јавности, у овом случају одвраћање очију поштеног свијета у Црној Гори од могућих астрономских поскупљења струје и великих сукоба унутар владајућег ДПС-а.

Када је 1951. донета одлука о подизању маузолеја, СПЦ није ималаприговора и садашња изградња маузолеја у ствари је наставак радова, који су били обустављени због недостатка средстава. Што се тиче Његошеве гробнице, она је својина општине Цетиње.

Начин на који је парламентарна опозиција испољила свој однос према проблематици предстојећег пописа становништва, показује да су три највеће ,,опозиционе'' странке у служби система.

Да ли су лична корист, либерално тржишни принципи или прагматика утицали на Муров преферирајући политички укус када су у питању црногорске прилике хипотетичко је питање, али морамо узети у обзир различите претпоставке како бисмо боље схватили и антиципирали њену исходишну суштину.

Да ли смо ми Црногорци данас синоним за страшила, паклене трговце дроге, безосјећајне сурове убице од којих се плаше и страхују не дјеца, него и свемоћни државни функционери околних држава?

Црногорска политичка и интелектуална елита остала и даље не прихвата да неко може, смије и треба да се изјасни као Србин, и да у исто вријеме ужива сва грађанска права гарантована Уставом и међународним уговорима.

Србија и Црна Гора увек су кроз историју корачале заједно. Никада нисмо били завађени, и не смемо никада бити. Сетимо се да су данас, као и у Савино време, односи у свету променљиви, а да оно што је вечно је наше братство.

Не могу да слушам њихову кукњаву: они су мафијашку компоненту потпуно свесно урачунали у дугогодишњу подршку Ђукановићевом пројекту, на њој засновали своје каријере и успехе, а сад су тобож изненађени кад их властити политички став пресретне у мраку, наоружан и лоше маскиран.

Чуди тврдња да се Црна Гора препознаје по ћутању о невољама „Вијести“. Ћутање о удесу „Дана“, међутим, дуго траје. Убиство Душка Јовановића медији су пратили прилично уздржано, задржавајући неку антикварну мирноћу. ТВ слика није регистровала непрегледне поворке које су данима обилазиле мјесто убиства.