петак, 06. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Животни јубилеј председника Путина
Савремени свет

Животни јубилеј председника Путина

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
субота, 06. октобар 2012.

Седмог октобра председник Русије Владимир Владимирович Путин обележава јубилеј: тог датума пуни 60 година живота. То ће бити девети пут да свој рођендан дочекује као председник Русије и четрнаести пут откако је ушао у ,,велику политику’’, поставши председник федералне владе (1999. године).

По традицији, Путин свој рођендан дочекује скромно, у кругу породице, али тај датум није био, нити је данас незапажен у руској јавности и политичким круговима.

Поводом овог животног јубилеја, руски политиколози изнели су његов политички портрет: дали су оцену његове државничке и политичке активности на домаћој и међународној сцени, сврставши га међу најзначајније и најутицајније - у веома позитивном контексту - личности савременог света.

Политиколози сматрају да се улога Путина на међународној сцени повећава сваке године, пропорционално јачању позиције Русије на међународној сцени, која од 2000. године нараста у економској и геополитичкој области. При томе, експерти запажају да се у низу западних земаља и даље осећа уздржан однос према Путину, поред осталог и због његове политике немешања у унутрашње послове. Такве политике Русија се придржава у односу на остали свет, али исто тако категорично тражи да се и други не мешају у њене унутрашње послове. Примера за такву политику има безброј и она наилази на подршку и симпатије у најширој међународној јавности. Сем, разуме се, у оним земљама и оним круговима који би не само да завирују у туђе двориште него и да у њему праве ред по сопственом нахођењу и у складу са сопственим интересима. А таквих, нажалост, није баш мало.

Експерти, чије мишљење бележе московски медији, сматрају да је после брзе глобализације, кључни задатак лидера било стварање регионалне групе подршке из пријатељски наклоњених земаља за спровођење своје политике. По њиховом мишљењу, Русија управо иде тим путем, о чему сведочи стварање Евроазијског савеза који се у извесном смислу може назвати стратешким одговором на геополитичке тенденције које се уочавају у свету.

Политиколози сматрају да је Путин један од најискуснијих шефова држава у свету чије се мишљење о кључним питањима сматра веома значајним. Путин спроводи независну спољну политику јачајући свој ауторитет истовремено са јачањем позиција Русије и напретком њене привреде.

Познати руски политиког, иначе руководилац фонда ,,Политика’’, Вјачеслав Никонов, сматра да од мишљења Путина, као јединог од најискуснијих политичара у свету, зависи веома много у решавању савремених светских проблема. Овај експерт оцењује да мишљење руског председника у групи БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) има највећу тежину и да је кључно. А та група прераста у политичког, економског па, ако хоћете, и војно-стратешког џина.

Сличног је мишљења и руководилац фонда ,,Стратегија’’ Михаил Ремизов. Он сматра да одређену тежину утицаја руског председника има земља којој је он на челу. Међутим, лични ,,капацитет’’ Путина је довољно висок на међународној арени независно од тога како се ко према њему односи.

Политиколог Владимир Слатинов указује на улогу Путина у економском опоравку Русије, као и на стварање вишеполарног света. У свету су се појавили нови центри моћи и нови ,,играчи’’. Владимир Путин се веома зналачки снашао у таквим процесима и то је постало катализатор пораста његове улоге, сматра Слатинов.

Руски политиколози, готово без изузетка, сматрају да се западни свет, а поготово они кругови који би желели да свету диктирају своју вољу и услове, не односе према Путину благонаклоно. Тако се односе и према Русији у целини. Неки западни политичари то и јавно говоре. У Москви се подсећа да је потпредседник САД Џо Бајден уочи председничких избора у Русији изјавио да би поновни долазак Путина у Кремљ био ,,штетан по Русију’’. Пренебрегавајући гостопримство земље, он је такву оцену изнео студентима Московског универзитета. Никонов каже да је Бајден очигледно имао у виду пре свега интересе сопствене земље. ,,Раније господин Бајден није испољавао неку велику забринутост према Русији’’, каже саркастично Никонов.

Хтео то неко да призна или не, Русија, а посебно њен лидер, јесу трн у оку неким западним политичким круговима, па и лидерима. А зашто га демонизују, зашто га описују као диктатора, самовољника, човека који наводно гуши права и слободе грађана, спутава јачање демократије? Па зато што све што ради - ради у интересу сопствене земље и народа, јачања њене економије, социјалне сигурности грађана, јачања стабилности друштва, јачања безбедности земље, очувања њене целовитости, независности, одбрамбене способности, очувања светског мира и равноправне међународне сарадње. Цитираћу само једну у низу изјава током свих ових година: партнери да, вазали не. Тиме је упутио јасну поруку западним, али и другим државама и њиховим лидерима на којим основама његова земља може и жели да сарађује. Наравно, то се не свиђа оним круговима и снагама које желе да у међународним односима наметну стил понашања у складу са сопственим интересима и циљевима.

Неки експерти у Москви су мишљења да има и искакања из оваквог клишеа. Политиколог Јевгениј Минченко каже да се у Европи оцењује да је руска привреда снажна, да у земљи није у великом степену изражена економска криза и да не постоји велика незапосленост. Ми, међутим, знамо које проблеме имамо. Помало чудно изгледа: али и поред тенденције да се Русија осликава у негативном светлу, њен имиџ се везује за појам релативно стабилне европске земље.

Сувише далеко би ме одвело набрајање свих достигнућа и успеха последњих дванаестак година откако се Владимир Владимирович налази у самом врху државне власти. Уместо цифара, табела и процената, навешћу констатацију која све то заједно садржи. Русија је изашла из ћорсокака у коме се налазила деведесетих година. Далеко се удаљила од ивице понора и опасности грађанског рата. Путин каже да ће у догледно време Русија бити земља у којој ће се комфорно живети и да ће њени поданици моћи њоме да се поносе.

Све то не значи да у Русији цветају руже. То знају и то јавно говоре Владимир Путин и други руководиоци. Веома оштар демографски проблем, затим сепаратистичке тенденције на Северном Кавказу и другде, повезани са тероризмом, националним и верским сучељавањима, корупција, алкохолизам, наркоманија, друштвена раслојавања и друге тешкоће задају главобоље руководиоцима земље. Глобална економска криза захватила је и Русију иако можда у блажој форми него неке друге земље.

У Русији више неће бити ни револуције ни контрареволуције, поручује Путин суграђанима, али и међународној јавности. Он каже да је распад Совјетског Савеза био највећа геополитичка катастрофа 20. века, али да од обнављања те државе више не може бити речи. Позната је његова крилатица: ко не жали због разбијања Совјетског Савеза, тај нема душу, а ко мисли да се та држава може обновити, нема памети.

Иако је 7. октобар животни јубилеј руског председника, није ми намера да износим његову биографију. Сматрам да се о његовом животу доста зна у српској јавности. Навешћу само пар констатација, цитирајући самог Путина из књиге ,,От первого лица’’ (што би се могло превести: ,,Из прве руке’’). Он у интервјуу за ту књигу каже: Завршио школу, пошао на универзитет; завршио универзитет, отишао у КГБ; после КГБ опет на универзитет; са универзитета ка Собчаку (градоначелник Лењинграда); од Собчака у Москву у државну упаву; затим администрација председника; одатле у ФСБ (Федерална служба безбедности); затим сам назначен за премијера. Следе функција председника државе у два мандата, па премијера, па од марта ове године поново председник државе. Путин у једном интервјуу каже да се није отимао за председничку фотељу. ,,Судбина ме је одвела тамо где се налазим већ више година’’, каже Путин.

Амерички часопис ,,Форбс’’ већ неколико година сврстава Путина међу најутицајније личности света, а прошле године налазио се на другом месту, одмах иза америчког председника Обаме. Могло је и обратно: Путин па Обама, каже ми руски колега.

Рекао бих да биографија Владимира Путина није биографија обичног руског човека. Она је пуна чињеница које говоре о једној посебној личности, његовој способности, упорности, знању, интелигенцији. Биографија говори о једној вансеријској личности која је знала шта хоће и постигла много, веома много. И за себе и за земљу на чијем се челу налази.

Путин се још увек аматерски бави спортом; својевремено је био мајстор у џудоу, а и данас се понекад попне на струњачу. Летео је надзвучним авионом, пловио подморницом, возио тркачки аутомобил на путевима руског Далеког истока, спуштао се на дно Бајкалског језера.

Ипак, најуспешнији је, како ми каже један руски колега, када у рукама чврсто држи управљач брода који се зове- Руска Федерација. 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер