Зашто је јачање кинеског бизниса у Европи и на Балкану важно за Србију?

Српски медији прошле недеље нису поклонили адекватну пажњу вишедневној званичној посети кинеског премијера Ли Кећијанга Лондону и Атини. Штавише, може се рећи да српска јавност уопште није имала увид у суштину тих посета, иако је њихов значај за глобална кретања знатан.

За земљу као што је Србија, која покушава да пронађе место у сложеним геополитичким и економским интеграцијама, ово је свакако занимљивија тема или би то требало да буде.

Посета кинеског премијера Ли Кећијанга Грчкој и одлука Кине да са том земљом потпише споразуме вредне чак 4,6 милијарди долара требало би да буде важна вест за јавност Србије, јер она значи још снажније усидрење кинеског бизниса у источном Медитерану и подиже значај моравско-вардарског правца ка централној и источној Европи.

Велика Британија и Кина – преглед сарадње

Током вишедневне посете Великој Британији и Грчкој, Ли Кећијанг је прво боравио у Лондону. Његова посета Великој Британији у кинеским медијима означена је као повратак у колосек нормалних односа, који могу даље да се унапређују.

Извесно захлађење односа између Пекинга и Лондона наступило је маја 2012. године, када се Дејвид Камерон састао са Далај Ламом, упркос противљењу Кине. Ипак, након нешто више од годину и по дана односи две земље почели су да се поправљају.

У посети Пекингу током октобра прошле године боравио је министар финансија Џорџ Озборн, који је предводио британску делегацију, а у децембру Пекинг је посетио премијер Дејвид Камерон. Већ тада се говорило о извесном унапређењу трговине Пекинга и Лондона у националним валутама.

Трговина две земље премашила је прошле године седамдесет милијарди долара, уз стопу раста од чак 11 одсто, што је знатно више од раста размене Кине са ЕУ од 2,1 одсто. Ипак, кинески економски експерти и аналитичари истичу да је од квантитета значајнији квалитет економске сарадње. Кина је, наиме, заменила Немачку као највећи извозник машина и електронских производа у Велику Британију. Штавише, Кина учествује у изградњи нуклеарних електрана на острву, а разматра и улагања у железнице великих брзина.

У овом тренутку, Велика Британија је девети инвеститор у НР Кину са 1,04 милијарде долара. Поређења ради, прво место међу инвеститорима у унутрашњој Кини држи Специјални административни регион Хонгконг са 78,3 милијарде, па је извесно да простора за развој кинеско-британске сарадње има много.

Са друге стране, кинеске инвестиције у Великој Британији убрзано расту. Године 2012. оне су 33 пута биле веће него 1999. Просечна годишња стопа раста директних кинеских инвестиција у ту земљу износи 31 одсто.

У пролеће ове године, кинеска влада издала је посебан водич за кинеске компаније које желе да инвестирају у Великој Британији. Циљани су инфраструктура, финансијске услуге, али и производња, имовинско пословање и роба широке потрошње.

Лондон прошле недеље интензивирао трговину у јуанима

Глобално можда најважнија вест од прошле недеље, у Србији дакако недовољно испраћена, јесте почетак даљег развоја трговине јуанима у Лондону. Народна банка Кине саопштила је да две земље почињу директну трговину у јуанима и фунтама.

Овде ваља напоменути да је чувени Лондон сити, који је прошле године повећао трговину у јуанима за педесет одсто, израстао у друго тржиште кинеске валуте, одмах после Хонгконга.

Џао Ћингминг, кинески стручњак за међународне финансије, изјавио је тим поводом да директна трговина у јуанима и фунтама не смањује само трошкове и ризике трговине, већ ће даљим развојем прилагодити трговину две земље и смањити њихову зависност јуана од долара, те унапредити међународну позицију кинеске валуте.

Због свега наведеног, кинески премијер је у Лондону позвао две земље да остваре обострано корисну сарадњу, инклузиван развој и партнерство. Овај позив пратило је потписивање уговора вредних тридесет милијарди долара и најава Ли Кећијанга да би размена две земље већ 2015. године могла достићи сто милијарди долара.

Разлога да се верује у ову најаву има много. Кинеска развојна банка („China Development Bank”) потписала је уговор са асоцијацијом за приватне финансијске услуге “The City UK”. Уговором би требало да се поспеши трговање у јуанима, али и отворе могућности британским предузећима за пословање у Кини.

Највећа кинеска инвестициона група “China Minsheng Investment Corp”, која располаже капиталом од око осам милијарди долара, отворила је лондонско представништво у које је уложила милијарду и по долара.

Бритиш петролеум потписао је споразум о снабдевању Кине течним природним гасом са компанијом “China National Offshore Oil”, вредан 18 милијарди долара. Британска компанија ће у наредних 20 година понудити кинеској нафтној компанији 1,5 милиона тона гаса. Две стране су коначан трговински договор о тој теми најавиле за средину године. Кинеска народна подморска нафтна корпорација је прошле године увезла 13 милиона тона течног природног гаса, што је 72 одсто од укупних увозних количина у Кини.

Сличне споразуме потписала је и “Royal Dutch Shell” са кинеском компанијом ЦНООЦ, а Британија је позвала кинеске фирме да учествују у развоју брзих пруга на острву. Реч је о послу вредном 42 милијарде фунти, односно 71,2 милијарде долара.

Кинески бизнис у Грчкој – добра вест за Београд

Вратимо се вести да су Кина и Грчка прошле недеље потписале уговоре вредне 4,6 милијарди долара. У првом реду, ови послови знатно ће помоћи привреди Грчке, која је још увек на ивици европског дужничког амбиса. Али, шта ови послови значе за Србију?

Најпре треба рећи да Кина изузетно поштује улогу и подршку Грчке у евакуацији Кинеза из Либије 2011. године, али и подршку Атине организовању Олимпијских игара у Пекингу 2008. године.

Већ следеће (2009) године потписан је уговор државне кинеске компаније COSCO („China Ocean Shipping Group Co”) и грчке луке Пиреј о закупу терминала на 35 година. Промет у овој луци, захваљујући усидрењу кинеског бизниса, повећан је са 685 хиљада тона 2010. на 2,52 милиона тона робе у прошлој години.

Знатан део робе из Пиреја превози се железницама кроз долину Мораве, даље и Подунавље ка Мађарској, Чешкој и другим државама централне и источне Европе. То је велика шанса за Србију, која управо у сарадњи са Кином, а добрим делом због потенцијала луке Пиреј, планира да обнови железнички правац Београд – Будимпешта.

У сваком случају, свако повећање присуства Кине у области источног Медитерана или Европе уопште повољно се одражавало на српску економију и привреду целог подручја бивше Југославије.

За крај, можда је за српске прилике занимљиво поменути да ове године кинеска државна предузећа бележе бржи раст добити, што се у Пекингу тумачи као знак стабилизације економије. На годишњем нивоу забележен је раст профита од 6,9 одсто. У периоду јануар–април добит је износила 942,6 милијарди јуана, односно 152,2 милијарде долара.

Ваља подсетити и да је премијер Ли Кећијанг Србију и остале земље централне и источне Европе, крајем прошле године у Букурешту, позвао да извозе прехрамбене, пољопривредне и млечне производе у Кину.

Уколико има амбиција да своје квалитетне пољопривредне и друге прехрамбене производе извози, нарочито у Кину где они имају знатну цену, Србија би требало са више пажње да прати глобална кретања у балканском и европском окружењу. Посете Ли Кећијанга Лондону и Атини то су свакако биле.