среда, 18. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Зашто крем старе Европе хрли у Азију?
Савремени свет

Зашто крем старе Европе хрли у Азију?

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Жујовић   
субота, 21. март 2015.

У Кини су прошле недеље завршена традиционална, пролећна заседања Свекинеског народног конгреса и Свекинеског народног политичког консултативног савета. Ова заседања у Кини су познатија као „два заседања“.

Свекинески народни конгрес највиши је парламентарни орган власти. Чине га делегати провинција, аутономних покрајина, градова под управом централне владе (Пекинг, Чунгћинг, Тјенђин и Шангај), специјалних административних региона и армије. Највиши државни законодавни орган, разуме се, одлучује о најважнијим питањима питањима државног и политичког живота.

Мандат делегата Свекинеског народног конгреса траје пет година. Конгрес заседа сваке године. Ово тело има Стални комитет, задужен за спровођење одлука конгреса.

Свекинески народни политички консултативни савет је орган јединственог фронта кинеског народа, задужен, између осталог, за вишепартијску сарадњу и политичке консултације под руководством КП Кине. Значајан је и за развој онога што се у Кини назива социјалистичком демократијом.

Савет чине чланови КП Кине и осам демократских партија (Револуционарни комитет националне партије Гуоминданга, Кинески демократски савез, Демократско удружење за формирање државе, Удружење за допринос демократији у Кини, Демократска партија сељака и радника, партија Џигонг, Удружење “Трећи септембар”, Демократски и аутономни савез Тајвана), ванпартијске личности, осам друштвених организација (Савез комунистичке омладине, Свекинеска федерација синдиката, Удружење жена, Удружење омладине, Удружење за индустрију и трговину, Асоцијација за науку и технологију, Свекинеска федерација за сународнике са Тајвана и Свекинеска федерација за Кинезе из расејања), те представници националних мањина и пет верских група, изасланици специјалних административних региона, као и истакнуте личности, попут писца Мо Јена или кошаркаша Јао Минга.

Свекинески народни политички консултативни савет је, према кинеским стандардима, важан орган демократске контроле. Представници свих партија, друштвених организација, националних мањина и појединци обављају посредством овог органа политичке консултације, демократски надзор и разговарају о спровођењу државне политике.

Кинеска борба против корупције

„Два заседања“ почела су, за српске прилике, спектакуларно. Уочи заседања објављено је да су Линг Ђихуа, бивши потпредседник Свекинеског народног политичког консултативног савета и 12 чланова овог тела смењени или да су, због истрага које се против њих воде, приморани да поднесу оставке. Осим тога, манадата је уочи заседања лишено 39 чланова Свекинеског народног конгреса, због кршења партијске дисциплине или закона. Саопштено је да се под истрагом нашао и други бивши потпредседник Свекинеског народног политичког консултативног савета, Су Ронг.

Према извештају Врховног народног правобранилаштва, поднетом Свекинеском народном конгресу, тужилаштво је прошле године испитало 3.664 случаја корупције, подмићивања и проневера јавних фондова, чија појединачна вредност прелази милион јуана, односно 164 хиљаде америчких долара. Истраге су обухватиле 4.040 јавних службеника окружног и виших нивоа.

У исто време, истрага је обухватила 55.101 лице у 41.487 случајева, због сумње у повезаност са криминалним радњама на послу.

Тужилаштво је покренуло 28 случајева против високо рангираних функционера, међу којима су Џоу Јонгканг и Су Цајхоу. Процесуирано је 7.827 случајева помићивања, 37,9 одсто у односу на 2013. годину.

Привредни раст седам одсто

Сама заседања обележио је извештај премијера Ли Кећанга поднет конгресу. Он је саопштио да Кина ове године планира да смањи циљану стопу раста БДП на седам одсто. Биће то најнижа стопа кинеског привредног раста за последње 22 године. Према плану централне владе, циљани раст извоза износи шест одсто. Прошле године, циљана стопа раста извоза износила је 7,5 одсто, али је остварен раст од 4,9 одсто.

Подсетимо да Кина крајем године није, како је до сада био случај, саопштила циљану стопу привредног раста, а у једном тренутку у кинеској штампи појавила се вест да ће циљана стопа економског раста бити шест одсто.

Ли Кећијанг је додао да ће Кина наставити са применом, како је рекао, проактивне фискалне и разборите монетарне политике у овој години, наглашавајући важност флексибилности политике у одржавању економског раста. Кина ће охрабрити приватне инвеститоре да оснивају мале и средње банке, као и друге финансијске институције. Држава ће такође одржати курс националне валуте на прикладном и уравнотеженом нивоу и дозволиће слободан ток јуана.

Шта ова мера значи за саме Кинезе, који све висе путују, говори податак да је курс јуана од краја прошле године до данас ојачао са око 8,2 на 6,6 јуана за евро.

Остале бројке такође нису за потцењивање. Годишњи дефицит кинеског буџета пројектован је на 1,62 билиона јуана, а стопа дефицит, у односу на БДП, порашће са 2,1 на 2,3 одсто.

Очито, Кина ове годне, повећањем фискалног дефицита, жели да се супротстави успорењу привредног раста, али неки од аналитичара питају да ли је повећање јавне потрошње од 2,3 одсто адекватно.

"Није јасно гарантује ли влада у довољној мери постизање скромнијег привредног раста од циљаних седам одсто", кажу Том Орлик и Филдинг Чен, економисти "Блумберга" у свом извештају. "Ми смо очекивали циљани буџетски дефицит од 2,5 одсто, укључујуц́и више значајних потеза, како би се омогуц́ило задуживање локалних влада."

Џу Хајбин, главни економиста "ЈП Морган Чејс & ко", рекао је да је предочени циљани дефицит мањи од процена ове банке, која је сматрала да ће кинески дефицит ове године износити 2,9 одсто.

Током заседања, објављено је и да ће кинеска спољна политика ове године бити усредсређена на развој економског појаса дуж Пута свиле. Према речима кинеског министра спољних послова, до сада је преко педесет држава изразиложељу да се укључи у овај формат сарадње.

Проблем дуговања локалних влада

Централна кинеска влада планира повећање буџетских инвестиција на 477,6 милијарди јуана. Преко 800 милијарди јуана биће уложено у изградњу осам хиљада километара железничких пруга. Иста сума биће уложена у водне пројекте.

Влада планира да учествује у изградњи 7,4 милиона стамбених јединица, а број сиромашних људи у руралним подручјима требало би да буде смањен за око десет милиона. Влада планира и обнову 3,66 милиона дотрајалих сеоских кућа. Емисија угљен-диоксида требало би да буде смањена за 3,1 одсто.

Централна влада током “два заседања” обелоданила је и нови план за помоћ локалним органима власти, како би се ови изборили са непосредним проблемима по питању дуговања.

Према саопштењу кинеског Министарства финансија, локалне владе моћи ће да конвертују дугове до вредности од 160 милијарди долара у обвезнице са нижим каматним стопама. Процене говоре да дугови органа локалних власти у Кини достижу вредност од око четири билиона америчких долара.

Осим тога, кинеске директне инвестиције у иностранству износиле су 44.44 милијарди јуана у фебруару, што је за 68.2 одсто више него лане, изјавио је портпарол кинеског Министарства трговине, Шен Дањанг.

У јануару и фебруару ове године, Кина је уложила 106,78 милијарди јуана у 168 земаља и региона света, 51 одсто висе него у истом периоду прошле године. Хонг Конг, земље југоисточне Азије (АСЕАН), Европска унија, Аустралија, САД, Русија и Јапан су земље и региони са највише кинеских директних инвестиција.

Стара Европа хоће у Азију

Одмах након “два заседања”, Велика Британија, Француска, Италија и Немачка одлучиле су да поднесу захтев за придружење Азијској инфраструктурној инвестиционој банци (АИИБ) у статус оснивача. Према речима немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, инфраструктурна улагања су од животне важности за даљи развој Азије, па отуда ово друштво напрасно у Пекингу са таквим захтевом. Лондон је први изразио жељу да буде оснивач ове банке и то са уделом од 50 милијарди долара.

Ова вест у Пекингу је објављена усред муке министра финансија САД, Џејкоба Луа, који је у Вашингтону изјавио да ће, након најновијег одбијања Конгреса да прихвати 2010. године договорене промене у ММФ, кредибилитет те земље бити угрожен.

(Не)очекивани потези четири значајне европске силе и можданајважније америчке савезнице, те предочене бројке о томе сведоче више него ишта.

Знају то одлично и у Вашингтону, па је већ 17. марта у Пекингу боравио Хенри Кисинџер, човек који је већ једном успешно одмрзао кинеско-америчке односе, који су данас, ипак, знатно сложенији него седамдесетих година прошлог века. И нимало нису замрзнути, барем не у хладноратовском смислу.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер