четвртак, 29. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Савремени свет

Зар и ти, Џо?

PDF Штампа Ел. пошта
Николас Гвоздев   
среда, 27. мај 2009.

(The National Interest, 22.05.2009)

Планирано је да председник Барак Обама почетком јула посети Русију. Шеф прес службе Беле Куће, Роберт Гибс, каже да сусрет између Обаме и његовог руског пандана Дмитрија Медведева треба да омогући “прилику да САД и Руска Федерација интензивирају свој ангажман на смањењу нуклеарног оружја, сарадњу по питању спречавања пролиферације, истраживање начина за сарадњу по питању ракетног штита, бављењу заједничким претњама и безбедносним изазовима, и проширење веза између америчког и руског друштва и бизниса’’.

Наоко, чини се амбициозан дневни ред. Али председнику би можда било паметније да започне мањим корацима – и свакако да двапут провери да ли његов кабинет подржава његово “укључивање” Русије. У свом недавном експозеу о бившем министру одбране САД, Доналду Рамсфелду, Роберт Дрејпер примећује да:

Рамсфелдов мандат је био дијаметрално супротан Бушовом залагању за сарадњу и транспарентност са Русијом по питању ‘разних ствари’, каже овај званичник: предлог о заједничком руско-америчком осматрачком сателиту, заједничком центру за размену података, одлагање плутонијума. Већ до 2005. године, партнерство између Буша и Путина се погоршало из више разлога, између осталог због растуће економске моћи Русије и опадања америчког глобалног престижа због Ирака. Али, како примећује званичник, Ремсфелд “није помогао односу; ту нема сумње”. Русија је доведена до тога да поверује да САД није заинтересована за сарадњу, а Рамсфелдова дела “обезвредила су оно што је председник првобитно рекао. Због тога су му Руси оспоравали кредибилитет.”

Ово је илустрација једне трагичне истине о руско-америчким односима: много је лакше опстурирати их него учинити корак напред. С обзиром да су му на путу већ испречене значајне препреке, мало је вероватно да ће Обама успети да оствари истинско “ресетовање” односа. 

У овом тренутку, Москва и Вашингтон су постављени у серији супротних политика, а таква пат позиција се може решити само тако што ће једна од страна попустити. Више нема места ни за какво “средње поље” у вези са ракетном одбраном или ширењем НАТО-а, примерице.

Неки познаваоци још увек држе да ће се дугорочно посматрано Русија урушити и то наводе као разлог да се краткорочно не праве никакви компромиси. Али мада је Русија мало угрувана услед глобалне финансијске кризе, далеко је од тога да се налази у кризи, гледе које би Кремљ пристао на политичке циљеве Вашингтона у размену за значајну економску помоћ САД. Самопоуздање Москве такође расте с обзиром на недавне новоуспостављене споразуме са земљама Азије, као и на потписивање докумената о наставку радова на “Јужном току” чиме овај пројекат гасовода прелази у изразито вођство у односу на свог ривала, Набуко гасовод који подржавају САД.

Може се десити да Обама успостави лични контакт са Медведевим, али то се неће пренети и на промену политике. Оно што би било корисно је да у периоду од данас па до јула, његова администрација започне процену шта је то што Вашингтон заиста жели од Русије – и шта је оно са чиме су САД спремне да се помире.

Пошто из Конгреса међутим има мало подршке за такво ревидирање политике према Русији, председник у Москву иде са једном руком везаном на леђима. Он не може да понуди много конкретних подстицаја ако није у стању да гарантује да ће његове иницијативе бити усвојене. Заиста, потпредседник је још као сенатор 2008. године, јасно рекао да се ствари као што су цивилно-нуклеарни споразум “123” између САД и Русије - сличан споразуму који је Америка потписала са Индијом током Бушове администрације - неће десити без промене руске политике. Али Москва не показује знаке жеље да мења свој правац кретања, а и ставови америчког Конгреса остају исти. Штавише, сад кад је Бајден други човек у Америци, овакви ставови су “усељени” и у саму Белу кућу.

Оптимисти могу рећи да председник има месец и по дана да започне припремне радове за промену америчко-руских односа. Са своје стране, спреман сам на то да будем пријатно изненађен - али не држим до високих очекивања у погледу некаквих великих промена.

(Nikolas K. Gvosdev, старији уредник у The National Interest, професор студија националне безбедности на U.S. Naval War College. Изнети ставови су искључиво његови)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер