недеља, 30. април 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Савремени свет

Свет на рубу рата

PDF Штампа Ел. пошта
Валериј Герасимов   
петак, 24. март 2017.

Није довољно водити рачуна о данашњим изазовима, треба прогнозирати будуће

У САД формирала се класификација ратова, која укључује традиционалне и нетрадиционалне ратове. Почетком ХХI века, амерички теоретичари су предложили да се она допуни са хибридним ратом. Њему они приписују акције из периода којег није могуће у чистом облику уврстити нити у мир, нити у рат.

У домаћој науци и пракси, присутан је промишљенији приступ класификацији савремених оружаних конфликата. Он узима у обзир већу количину обележја. За то време, у међународним и домаћим званичним документима, нема дефиниције рата. У војној доктрини Руске Федерације, рат је форма решавања међудржавних или унутардржавних противречности уз примену војне силе.

Наставља се активна дискусија око прецизирања самог појма. Неки научници и специјалисти се придржавају класичног тумачења. Други предлажу да се радикално преиспитају погледи на садржај и суштину термина „рат“, сматрајући да оружана борба није његов обавезни атрибут. У садашње време, могу се сусрести таква одређења као што су информациони, економски, хибридни рат и мноштво других варијанти.

Генералштаб указује дужну пажњу просуђивању датог проблема. 2016. године, била је организована расправа о суштини појма „рата“ у савременим условима. Ово питање се разматрало на заседању секције научног савета при Савету за безбедност. Током дискусије формиран је заједнички став о неопходности анализе карактеристичних црта и особености савремених оружаних конфликата, и откривања тенденција њиховог јављања и развијања.

Хибридни рат је заменио бесконтактни

Овакви конфликти са краја ХХ и почетком ХХI века, разликују се један од другог по саставу учесника, употребљеном оружју, формама и начинима деловања трупа. У исто време, они не прекорачују општи садржај рата, а укључују, као саставне делове, различите видове борбе – и непосредну оружану борбу, и политичку, дипломатску, информативну и друге. Сада су се појавиле нове црте. То је промена међусобног односа доприноса једног или другог вида борбе у општем политичком успеху рата, претежна надмоћ једне од страна у војној снази или економској моћи.

Савремени конфликти карактеристични су по низу особености.

Искуство операције НАТО-а у Југославији, започевши епоху такозваних бесконтактних или дистанционих ратова, није стекло општу распрострањеност. Разлог је објективан – на постизање циљева рата надовезују се ограничења географског, а такође и економског карактера. Фактор цене наоружања и рата у целини, почео је да игра важну улогу у избору начина вођења војних дејстава.

Суштинска особеност јесте све већа примена најновијих роботичких комплекса и беспилотних апарата различите намене и дејства.

Појавиле су се нове форме употребе разноврсних снага и средстава. На пример, током операције у Либији, истовремено је била створена зона без летења, извођена поморска блокада у комбинацији са заједничким дејствима приватних војних компанија из држава чланица НАТО-а, и наоружаних формација опозиције.

У концепцијама армијâ водећих држава, стицање информативне надмоћи објављено је као неизоставан услов за борбена дејства. За решавање овог задатка користе се средства масовног информисања и социјалне мреже. Истовремено, покрећу се снаге и средства информативно-психолошког и информационо-техничког деловања. Тако су у конфликтима на Блиском истоку први пут широко изашле на видело мобилизацијске могућности социјалних мрежа.

Очигледан пример коришћења хибридних метода постао је конфликт у Сирији. У њему су се истовремено примењивала традиционална и нетрадиционална дејства, како војног тако и невојног карактера.

У првој његовој етапи, унутрашње сиријске противречности биле су трансформисане у оружане наступе опозиције. Потом им је, уз подршку иностраних инструктора и активну информативну пратњу, био додат организован карактер.

Касније, у борбу са владиним трупама ступиле су терористичке групације које су снабдеване и усмераване из иностранства.

САД и државе НАТО-а активно уводе хибридна дејства у праксу на међународној арени. У великој мери, то је условљено тиме што таква варијанта дејства не потпада под дефиницију агресије.

Комбиновање таквих метода стекло је у западним медијима име „хибридни рат“. Ипак, коришћење тог термина као устаљеног за сада је прерано.

Нова перцепција уобичајене речи

Анализа указује на низ тенденција које сведоче о трансформацији оружаних конфликата с почетка ХХI века. Данас је очигледно брисање границе између стања рата и мира. Наличје хибридних дејстава постаје нова перцепција мирнодопског времена, када се војне или друге отворене насилне мере против једне или друге државе не примењују, али се њихова национална безбедност и суверенитет налазе под претњом и могу бити нарушени. Шири се спектар узрока и повода за коришћење војне силе, која се све чешће примењује за обезбеђивање економских интереса држава, под паролом заштите демократије или усађивања демократских вредности.

Нагласак у садржају метода борбе помера се ка широкој примени политичких, економских, дипломатских, информацијских и других невојних мера, уз укључивање протестног потенцијала становништва.

Невојне форме и средства борбе профитирали су од невиђеног технолошког развоја и стекли су опасан, и понекад насилнички карактер.

Њихово практично примењивање може да изазове колапс у енергетској, банкарској, економској, информацијској и другиме сферама живота државе. За пример се могу навести резултати сајбер напада на објекте енергетске инфраструктуре у Ирану 2015. године.

Анализа карактеристичних црта, особености и тенденција развоја савремених конфликата показује да сви деле заједничку особеност – коришћење средстава војне принуде. При томе, у неким конфликтима, то је скоро класична оружана борба, као у два рата САД против Ирака или током операције НАТО-а против Југославије. У другим конфликтима, као у Сирији, једна страна је водила оружану борбу у форми антитерористичке операције, а противник преко дејстава илегалних нерегуларних оружаних формација и терористичких структура. Тако, основни садржај ратова у савременом добу и догледној перспективи остаје пређашњи. А њихова основна одлика је постојање оружане борбе.

При томе, питање одређења суштине рата није затворено, оно је актуелно и тражи стално испитивање и пажљиву разраду.

Прецизне мере

Главна од њих остаје пређашња – зајамчено одбијање могуће агресије према Руској Федерацији и њеним савезницима са било ког правца. Притом, у мирнодопско време, током извршавања мера стратегијског обуздавања, неопходно је да се обезбеди неутрализација претњи по безбедност земље са ослонцем на силе и средства са којима се располаже. У том погледу расте улога и значај прогнозирања војних опасности и претњи, која се сврсисходно реализују скупа са проценом економских, информацијских и других изазова.

Усавршавање могућности оружаних снага реализује се посредством уравнотеженог  развоја свих видова и родова снага, усвајањем прецизног оружја и савремених средстава везе, извиђања, аутоматизованог управљања и РЕБ-а (радио-електронске борбе, прим. преводиоца). Дан-данас одвија се свеобухватно опремање ракетних трупа стратегијске намене са савременим комплексима. У флоту улазе нове атомске подморнице са балистичким и крстарећим ракетама без премца у свету. Активно се модернизују авиони стратегијске авијације, наши легендарни авиони са ракетама – Ту-160 и Ту-95МС. То омогућава да се до краја 2020. године, постигне опремљеност стратегијских нуклеарних снага савременим наоружањем у целости до 90%. Ударни потенцијал прецизног оружја у оружаним снагама биће повећан за четири пута, што ће омогућити да се осигура безбедност Русије дуж целог периметра граница. Удео савременог наоружања и војне технике 2021. године, у копненим трупама, досегнуће не мање од 70%. У ваздушно-космичке снаге улазе авиони нове генерације што ће повисити борбене могућности авијације за један и по пут. Војној флоти биће испоручени савремени бродови, опремљени прецизним ракетама са великим дометом.

Суштинску улогу у повећању борбених могућности има роботика. Свеобухватна али утемељена примена роботике различите намене повећава ефикасност деловања трупа и обезбеђује суштинско смањење губитака у људству.

Наука антиципације

Данас оружане снаге стичу борбено искуство у Сирији. Оне су добиле јединствену могућност да провере и испитају у комплексним климатским условима нове моделе наоружања и војне технике. Неопходно је да се продужи са генерализацијом искустава примене средстава оружане борбе у сиријској кампањи и да се извуку поуке зарад њихове дораде и модернизације.

Треба да се упамти – победа се увек постиже не само материјалним већ и духовним ресурсима народа, његовом јединственошћу и тежњом да се свим снагама одупре агресији. Војно-политичко руководство Руске Федерације улаже озбиљне напоре како би се обновило поверење народа у армију. Данас, оружане снаге се пењу на принципијелно нов ниво борбене готовости и то има свестрану подршку у друштву. У интересу даљег повећања њиховог ауторитета, важно је да се развија веза између армије и друштва, а за то треба да се усаврши систем обуке војске и патриотског васпитања омладине.

Решавање актуелних задатака одбране немогуће је без њиховог пажљивог проучавања. У вези с тим треба истаћи приоритетне задатке Академије војних наука.

Пре свега, то је истраживање нових форми конфронтације између држава, као и разрада делотворних начина супротстављања њима.

Актуелан задатак јесте креирање сценарија, дугорочних прогноза развоја војно-политичке и стратегијске ситуације у најважнијим регионима света. Неопходно је да се оперативно проучавају особености савремених оружаних конфликата и на основу њих израђује методика рада војне команде и дејства трупа у различитим условима.

Посебно истраживање захтева проблематика организације и реализације премештања трупа (снага) на удаљена војишта. Не губе на актуелности општи задаци војне науке које треба и даље проучавати.

У основи текста је излагање ,,Савремени ратови и актуелна питања одбране земље“ са којим је начелник генералштаба иступио на главној скупштини Академије војних наука.

Аутор је начелник генералштаба ОС РФ, генерал армије

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.vpk-news.ru/articles/35591

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер