четвртак, 06. октобар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Сто година "црвеног Пантеона"
Савремени свет

Сто година "црвеног Пантеона"

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
четвртак, 27. јануар 2022.

Потпредседник Доњег дома руског парламента, Борис Черњишов, предложио је да се уклони ,,некропољ поред зидина Кремја'' на Црвеном тргу у Москви где су протеклих деценија сахрањиване најистакнутије личности Совјетског Савеза. У реду је да такав некропољ постоји, каже Черњишов, али не на Црвеном тргу где људи шетају, дочекују Нову годину, где се обележавају значајни државни празници, где долазе туристи из разних региона Русије и целог света.

Он такође предлаже да се мумифицирано тело Лењина изнесе из Маузолеја и сахрани по хришћанским обичајима. ,,То је гробље где леже људи, а један од њих, Лењин, лежи супротно свим моралним нормама. То је богохуљење'' сматра Черњишов. Према неким изворима, и сам Лењин је изражавао жељу да се сахрани на гробљу у Санкт Петербургу, где почивају остаци његове мајке.

Овај предлог, иначе, подржавају посланици његове Либерално- демократске партије, а оштро се супротстављају комунисти и депутати неких других партија. Шира јавност је такође подељена.

Иза Маузолеја, изграђеног далеке 1924. године после смрти Лењина, налази се дванаест гробова истакнутих совјетских и руских руководилаца међу којима и првих личности земље - Јосифа Стаљина, Леонида Брежњева, Јурија Андропова, Константина Черњенка. Тамо је и петнаест ,,братских гробова'' руских и страних револуционара и 115 урни са пепелом уграђених у кремаљске зидине

Никакве расправе нити гласања у парламенту о овом предлогу неће бити. О томе се неће расправљати ни у другим званичним органима. ,,Ово питање није на дневном реду'', изјавио је недавно портпарол председника Путина, Дмитриј Песков. Сада је сасвим извесно да ће "црвени Пантеон" на Црвеном тргу у Москви за две године обележити свој стоти рођендан.

Иза Маузолеја, изграђеног далеке 1924. године после смрти Лењина, налази се дванаест гробова истакнутих совјетских и руских руководилаца међу којима и првих личности земље - Јосифа Стаљина, Леонида Брежњева, Јурија Андропова, Константина Черњенка. Тамо је и петнаест ,,братских гробова'' руских и страних револуционара и 115 урни са пепелом уграђених у кремаљске зидине.

Прве жртве сахрањене су на Црвеном тргу новембра 1917. Група револуционара, идући од Замоскворечја, сукобила се са јункерима код споменика Мињину и Пожарском. Пробијајући се ка Тверској улици, ка штабу устанка, изгубили су седамдесет људи. Сви, који су ту изгубили главу, сахрањивани су у братској гробници.

Колико је изградња Маузолеја и очување мумифицираног тела Лењина за тадашње руководство било важно, говори податак да су после Лењинове смрти по хитном поступку до тог места постављене трамвајске шине а одмах поред специјални контејнери са креветима, купатилима и кухињама у којима су даноноћно боравили људи који су бринули о изградњи Маузолеја и очувању Лењиновог тела

Тада још нико није знао да ће сахрањивање ,,апостола комунизма'' код Кремаљских зидина постати традиција. Свердлов, Русаков, Инеса Арманд.... Међутим, то место претворено је у "црвени Пантеон" тек после смрти Лењина.

Колико је изградња Маузолеја и очување мумифицираног тела Лењина за тадашње руководство било важно, говори податак да су после Лењинове смрти по хитном поступку до тог места постављене трамвајске шине а одмах поред специјални контејнери са креветима, купатилима и кухињама у којима су даноноћно боравили људи који су бринули о изградњи Маузолеја и очувању Лењиновог тела. У то време цела земља се прехрањивала копривом, лободом и уљаним погачама чиме се у нормалним околностима обично прехрањује стока. А током Другог светског рата, када су немачке јединице биле надомак Москве, тело Лењина било је евакуисано далеко на исток, у Кујбишев.

То није први пут да се предлаже уклањање "црвеног Пантеона". А половином деведесетих година умало није дошло до изношења Лењиновог тела из Маузолеја. Тадашњи лидер Русије, Борис Јељцин, желео је на тај начин да покаже како су он лично и држава раскрстили са лењинизмом и комунизмом. Од тога се одустало у последњем тренутку из страха од жестоких протеста и немира којим су претили комунисти али и неки други делови друштва.

Једно време деведесетих година Црвени Трг био је место за забаве, атракције, циркуске представе и спортска такмичења. ,,Час музика Растроповича, час продорни звуци рок музике од којих подрхтавају зидине Кремља, час утакмице руских и америчких кошаркаша.То су игре на костима''- извештавали су московски листови. Није се водило рачуна да ту, на дохват руке, почивају посмртни остаци великог броја људи.

У време када је изношење Лењиновог тела изгледало као свршен чин, реаговале су многе угледне личности, међу којима и познати руски новинар и публициста Виталиј Третјаков.

Маузолеј је, по његовој оцени, ремек дело светског значаја руске и светске епохе и архитектуре. То је споменик неостварљивој идеји комунизма, комунистичкој утопији па и творцима и жртвама те утопије. Порушити га не би било оригинално, то се већ дешавало у руској историји. Али рушиоци таквих споменика уметности немају права да се називају интелигенцијом. Још од времена старе Грчке, они се називају- варварима.

Председник Путин се о судбини Музолеја и изношењу Лењиновог тела пар пута узгредно изјашњавао. Сматра да је то веома осетљиво питање и не сме се решавати ,,преко колена''. Оно задире у осећања великог броја људи. Постоје много важније ствари које треба решавати а то питање треба оставити за будућност

То питање има и значајну међународну димензију, сматра Третјаков. Не мислите ли да ће потомци оних који почивају у кремаљским зидинама и којих има свугде у свету, мирно гледати како руске власти поступају са тим остацима. Шта треба радити: остатке Стаљина пребацити у Грузију, Џона Рида у Америку, Брежњева у Украјину, Дјержинског у Пољску, Беле Куна у Мађарску. Мислите ли да у тим земљама живе варвари и да ће они дозволити изругавање над костима покојних, тим пре тако познатих? А шта радити са Гагарином, Жуковим, Чкаловим и десетинама других чија су тела њихови рођаци дали држави али не за изругавање него на почаст?

Ако се Маузолеј поруши, каже Третјаков, свет се неће окренути тумбе. Људима се може напунити глава тврдњом о неопходности таквог поступка. Али, не завидим ономе ко ће такву одлуку донети и реализовати. У овој земљи њихова имена ће остати срамна. А Запад ће заувек одлучити да се са варварима у једном дому не може живети. И правилно ће одлучити, закључује Третјаков.

Прошле године, Друштво архитеката Русије расписало је конкурс за израду алтернативне варијанте коришћења Маузолеја, али је због критика јавности тај конкурс повучен. Лидер Комунистичке партије Генадиј Зјуганов назвао је овај конкурс ,,прљавом провокацијом''.

Председник Путин се о судбини Музолеја и изношењу Лењиновог тела пар пута узгредно изјашњавао. Сматра да је то веома осетљиво питање и не сме се решавати ,,преко колена''. Оно задире у осећања великог броја људи. Постоје много важније ствари које треба решавати а то питање треба оставити за будућност. Додао је да је за многе грађане Русије Маузолеј повезан са њеним историјским достигнућима.

Чињеница је да би у садашњем тренутку поновно покретање питања судбине Маузолеја и Лењиховог мумифицираног тела у њему била, најблаже речено, глупост. Москва данас и без тога има довољно брига и задатака које треба решавати и на унутрашњем и на међунаодном плану, па натоварити на главу и једно такво осетљиво питање крајње је депласирано.

Без Маузолеја Црвени трг не би био оно што је сада и каквог га знају у свету последњих готово сто година. У руској јавности се очекује да ће трг у догледно време и даље остати у садашњем изгледу

Постоји још једна веома битна чињеница о којој се мора водити рачуна, кажу аналитичари. Јер Црвени трг нису само гробови уз кремљске зидине и Маузолеј. Ту, одмах поред је велелепна црква Василија Блаженог, па споменик Мињину и Пожарском који су се још у 17 веку ставили на чело устанка против страних интервециониста, када се Русија нашла на ивици губљења суверениета и могла заувек да нестане са мапе Европе и света. То је један од највећих, најлепших, најкитњастијих и најпознатијих тргова у свету на коме свака камена коцка на плочнику, свака цигла са зидина Кремља, сваки торањ који се над њим издиже - чувају део тајни и део историје. Руске, европске и светске. То је заједно са Кремљом и суседним Александровским парком, једна целина, историјски и духовни центар Русије и њеног главног града. Дирати у такве историјские и културне светиње било би непримерено, сматрају компетентне личности.

Почасна стража на улазу у Маузолеј је уклоњена још деведесетих година и померена у суседни Александровски парк где гори вечни пламен. Редова испред улаза у Маузолеј више нема и он је добар део времена затворен за посетиоце. Лењин је готово заборављен у јавности а лењинизам као идеолошка догма већ одавно одбачен. Анлитичари кажу да се противљење уклањању Маузолеја и "црвеног Пантеона" зато не може тумачити са идеолошко-политичког становишта, већ као заштита историјско- културних вредности. Оне се чувају и поштују у свакој цивилизованој земљи света. Засто би Русија била изузетак?

Без Маузолеја Црвени трг не би био оно што је сада и каквог га знају у свету последњих готово сто година. У руској јавности се очекује да ће трг у догледно време и даље остати у садашњем изгледу.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер