уторак, 24. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Русија на добром путу
Савремени свет

Русија на добром путу

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Путин   
петак, 21. децембар 2012.

Добар дан поштоване даме и господо!

Изузетно ми је драго што је штампа показала оволико интересовање за данашњи догађај. Све вас поздрављам. Знам да је овде много новинара из региона Руске Федерације. Трудићу се да према могућности одговорим на за Вас најинтересантнија питања, и да изнесем, онако како их ја видим, резултате за одлазећу годину. Као и обично, почећу од бројки, оне су у потпуности познате, али пред собом имам најсвежије податке. Мислим да они могу бити интересантни.

И тако, да почнем са главним показатељима економског развоја: раст БДП (бруто домаћег производа), а имам код себе податке за период јануар–октобар, износи 3,7 одсто. То је нешто мање него прошле године, када смо имали 4,3 одсто, али желим да скренем пажњу да, имајући у виду рецесију у Еврозони, ниво пада темпа економског раста у Сједињеним Државама и успоравање раста чак и у Кини, у основи сматрам овај резултат добрим.

Шта је утицало на снижени темпо раста у текућој години? Први узрок сам већ рекао: то је општи пад брзине раста светске економије и чак рецесија у једном од водећих центара, у Еврозони, а други је већ наш унутрашњи проблем, који је пре свега повезан са лошом жетвом. Код нас је прошле године принос житарица био 90 милиона тона, ове године нешто више од 74 млн. тона. То се у одређеној мери одразило и на степен инфлације и засигурно закочило темпо економског раста у трећем и четвртом кварталу. Али у целини, понављам, резултат ми се чини задовољавајућим.

Што се тиче инфлације, ви знате да је она прошле године била најнижа за протеклих двадесет година. То свакако треба да буде разлог да се поносимо, јер смо се већ дуже време борили против инфлације и настојали да је сузбијемо. И добили смо резултат. Ове године (17. децембра) она је незнатно порасла до 6,3 одсто и, као што видите, практично се налази у истим оквирима.

Прошле године имали смо индустријски раст од 4,7 одсто, а у овој години 2,7 одсто, што је практично два пута мање. То нас, наравно, не може радовати. Али истовремено улива оптимизам чињеница да се инвестиције у основни капитал фактички нису промениле, чак су се незнатно и увећале. Прошле године је то било 8,3 одсто, ове 8,4 одсто. А нарочито радује раст прерађивачке индустрије, који је био знатно повећан – до 4,4 одсто. Надам се да је ово такође резултат промишљеног прегалаштва Владе Руске Федерације.

Следе социјална питања. Просечна нето плата у 2011. години била је 23.369 рубаља, а у новембру текуће године већ 27.607 рубаља. Ако је прошле године раст сачињавао 2,8 одсто, ове године је раст 8,8 одсто. То је добар показатељ.

Други социоекономски показатељ, веома важан, како за нашу земљу, тако и за било коју тржишну економију – то је ниво незапослености, ситуација на тржишту рада. Ниво незапослености, према методологији Међународне организације рада (МОР) код нас је прошле године износио 6,6 одсто. У ствари, ми смо и ову годину започели од тог показатеља 6,6 одсто, а у новембру ове године имамо већ 5,3-5,4 одсто. То је добар показатељ, један од бољих међу развијеним економијама света. Број званично регистрованих незапослених је један проценат.

Постојећи реални новчани приходи становништва прошле године код нас су порасли на 0,8 одсто, а ове године на 4 одсто. Са чиме је то повезано, то је познато: повезано је са оштрим повећањем новчаних прихода војних лица, затим војних лица унутрашње војске, као повећањем новчаног додатка у систему МУП. Такође је повезано са повећањем пензија пензионерима за 60 одсто. У друштвеном сектору такође су незнато порасле плате. Између осталих – и наставницима и универзитетским професорима. Ту је и одређени раст у здравству, међу средњим медицинским особљем, као и међу специјалистима. Све ово је довело до овог резултата. Резултат је, према мом мишљењу, добар. Раст од 4 одсто је значајан раст.

Износ старосне пензије који је код нас био 8.876 рубаља порастао је на 9.810 рубаља у октобру текуће године. Износ социјалне помоћи такође је порастао, али нажалост остаје и даље веома низак: са 5.200 рубаља порастао је на 5.942 рубље, но то је ипак социјална помоћ.

На крају имамо још један показатељ – породиљски додатак. Ја га стално спомињем јер је раније поводом овога било много питања да ли ћемо га индексирати. Желим још једном да потврдим: ми га тренутно индексирамо и наставићемо то да радимо. Ако је прошле године породиљски додатак износио 365.698 рубаља, он у овој години тренутно износи 387.640 рубаља, а 1. јануара 2013. износиће 408.961 рубљу.

Ако се вратимо на економију, расте и капитализција банковног система. Оно што је нарочито лепо чути, расту уплате грађана Русије у наш банковни систем, у наше финансијске установе. Годишњи раст чинио је 19,6 одсто, што у бројевима износи 13.100 милијарди рубаља.

Имамо и позитиван салдо трговинског биланса. Прошле године је он износио 198,2 милијарди, а у овој години 164,6 у периоду јануар-октобар. Сматрам да на годишњем нивоу не би требало да буде мањи него што је то био прошле године. Разуме се, бројеви које сам изнео су прелиминарни подаци, који ће се коначно обрачунавати у првом кварталу следеће године.

Наравно, ово је у значајној мери повезано, не толико са повољном спољноекономском конјунктуром, што је истина, али и са сврсисходним деловањем Владе. На првом месту то је ступање у Светску трговинску организацију (СТО). На другом – потписивање Договора о слободној трговинској зони у оквиру ЗНД. На трећем, засигурно, оснивање Царинског савеза (ТС) и Јединственог економског простора (ЕЭП) са Белорусијом и Казахстаном, о чему сам јуче говорио на конференцији за новинаре. Раст промета са овим земљама износи 10 процената, што је веома добро. Но, оно најважније, и то хоћу да поновим пред овим великим аудиторијумом, јесте да је имамо веома добру структуру узајамне трговине са земљама Царинског савеза. Двадесет одсто чини машинско-тракторска производња, односно, како се то раније називало – механизација и пратећа опрема. То је добро, јер са спољашњим светом, ван граница Трговинског савезам наш удео у спољашњој трговини механизацијом и опремом износи свега 2 одсто (у просеку на све три земље Савеза). То говори да смо ми једни другима одговарајући и исправни партнери.

Државни дуг остаје на изузетно малим износима, нешто више од 10 одсто. Од тога спољашњи дуг износи свега 2,5 одсто и овде се мало шта изменило. Према овом показатељу, ми смо у најбољем положају међу свим развијеним економијама света.

Девизне резерве Централне банке су порасле, прошле године износиле су 498,6 милијарди долара, у овој години, 7. децембра, износиле су 527,3 милијарде долара. Резервни фонд је такође порастао, и то значајно: у доларској противвредности износио је 25,2 милијарде долара, а данас износи 61,4 милијарде америчких долара. Фонд националног благостања остао је практично ранијим оквирима: био је 86,8 милијарди, а порастао на 87,5 милијарди.

Желим да укажем да, не обазирући се на наше проблем, а сигурно ћемо овде говорити о нашим проблемима, којих имамо довољно, дакле свеједно желим да укажем на стабилност државних финансија.

Веома важно решење на које желим да укажем, а које је донела Влада, јесте увођење такозваног „буџетног правила“, то јест издвајање прихода федералног буџета и његово коришћење у текућим расходима само до одређеног нивоа вредности барела нафте. За 2013. годину овај ниво смањења биће 91 долар за барел. Ово је, узгред буди речено, веома оштро правило. И други део овог правила састоји се у томе што смо се споразумели да не трошимо новац из резервних фондова до остварења одређене акумулације средстава у тим фондовима. Све ово утицало је да наш буџет буде веома строг, али остварив, и то, заједно са растом резерви, како резерви Централне банке, тако и резерви Владе, говори о томе да водимо уравнотежену и изузетно уредну финансијску и економску политику.

Али нарочито се поносимо, наравно, показатељима наталитета – најбољим за протеклих 20 година, као и ниским нивоом смртности, такође најнижим за протеклих 20 година. То говори да су људи почели другачије да планирају свој живот, да су раширили хоризонт за планирање својих породица. Ово говори да се код људи у основи, упркос свим проблемима којих код нас има довољно, ипак рађа осећећај поуздања у оно што ће се догађа, што ми чинимо, што се дешава у земљи. Навео сам цифре о расту прихода и социјалног стандарда. То такође, према мом виђењу, има извесан значај, и то суштински. Поготово, када се на то додају специјалне мере подстицања наталитета и повољних демографских процеса.

Ви знате да и поред тога што сам навео износе породиљског додатка, код нас је уведен читав програм подршке женама које су денеле одлуку да имају двоје или више деце. А од следеће године, сматрам да је већ у првом кварталу Влада дужна да спроведе програм подршке породицама у којима се буде рађало троје или више деце. Од 50 региона Руске Федерације, у оним, у којим смо током више година уочили негативну демографску слику (то је северо-запад земље, део Поволжја и Далеки исток), људи ће добијати додатну месечну помоћ у нивоу минималне потрошачке корпе за свако дете.

То је оно што сам желео да кажем на почетку. На томе ћу завршити свој монолог. Знам да засигурно имате много питања, иначе овамо не бисте дошли. Започнимо стога директан дијалог.

(Текст представља уводно излагање председника Руске Федерације Владимира Путина на годишњој конференцији заштампу. Са руског превео Марко Пајчин.)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер