уторак, 14. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Подржали смо наше - Крим је неизоставни део руске историје, књижевности и културе
Савремени свет

Подржали смо наше - Крим је неизоставни део руске историје, књижевности и културе

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Путин   
понедељак, 16. март 2015.

Била је ноћ између 22. и 23. фебруара. Завршили смо састанак око 7 ујутру, и рекао сам колегама: „Ситуација се тако развила у Украјини да смо принуђени да почнемо радити како би се Крим вратио у састав Русије“. Шта се даље десило? Како су се развијали догађаји на полуострву? Како се спасавао живот бившег председника Украјине Виктора Јануковича? Ко су „љубазни људи“, и како су разоружали украјинске снаге? Председник Русије Владимир Путин, који је лично руководио операцијом, годину дана касније одговорио је на сва ова питања. Lenta.ru је погледала филм ТВ канала Россия-1 „Крим. Повратак у Отаџбину“ (Крым. Возвращение на Родину) и издвојила најзначајније реплике председника.

Ко је и како организовао „Мајдан“?

- Фокус ситуације састојао се у томе да су опозицију формално пре свега подржали Европљани. Али ми смо савршено добро знали – нисмо просто имали представу, него смо знали – да су стварни „луткари“ били наши амерички партнери и пријатељи. Они су помагали да се обуче националисти, они су помагали да се припреме борбени одреди, како на западу Украјине, тако и у Пољској и Литванији.

Како су поступили наши партнери? Они су организовали државни удар. То јест, деловали су са позиције силе. Пре него што се уради то што је учињено у Кијеву 22. фебруара, потребно је да се замисли над последицама за земљу. Лако је окренути све наглавачке. Али је потребно узети у обзир законите интересе својих партнера.

Како се спасавао Јанукович? 

- Позвао сам у Кремљ руководиоце наших специјалних служби и Министарства одбране и дао сам им задатак да спасу живот председника Украјине.

Оне ме је звао телефоном 21. фебруара навече. Рекао је да се спрема да пође у Харков, како би учествовао у регионалној конференцији. И отишао је. И са њим су град напустиле све снаге правног поретка. Опозиција је истог дана заузела председничку администрацију и владу. После тога, већ је био 22., Виктор Фјодорович је опет звао и рекао да се налази у Харкову. Ми смо све време пратили где се он налази. Када су ми показали карту, било је јасно да ће ускоро пасти у заседу. Не само то, према  информацијама којима смо располагали, тамо су били постављени великокалибарски митраљези, како не би било никакве непотребне приче. Ми смо се спремили да га извучемо из Доњецка, било копном, било морем. Или ваздухом. Послали смо хеликоптерску групу са одредом специјалаца.

Међутим, прича се ту није завршила, будући да Виктор Фјодорович није хтео да пређе у Русију и прво је тражио да га пошаљемо на Крим. Док се у Кијеву догађао преврат, он се налазио на територији Украјине. Истини за вољу, кроз неколико дана, када је постало јасно да се у Кијеву више нема с ким преговарати, она је затражио, и ми смо га пребацили на територију Русије.

Ја бих рекао да је то био племенит чин, благородан. Нећу овде да дајем оцене његових поступака и његовог рада. Рекао је: „Нисам могао да потпишем наређење о примени оружја. Нисам руку могао да подигнем.“ Треба ли га због тога осуђивати, не знам. Не сматрам да имам право да то радим. Било то добро или лоше, последице пасивности биле су тешке. И то је очигледно.

Како сте дошли до одлуке о припајању Крима?

- Никада нисмо размишљали о одвајању Крима од Украјине. Никада! А када су кренули да се одвијају догађаји везано за преврат, ти људи су се нашли у опасности. Требало је да их шиканирају националисти, одмах сам на то помислио.

И прво што сам учинио било је да наложим председничкој администрацији да спроведе затворену анкету јавног мњења у вези са расположењем на Криму и односу према могућем припајању Русији. Испоставило се да се Русији жели припојити 75% становништва.

Понављам: коначни циљ није био да се освоји Крим, нити спроведе некаква анексија. Коначни циљ је био да се људима да могућност да искажу свој став о томе како желе да живе убудуће. Све моје инструкције биле су усмерене на то да се поступа пажљиво, ослањајући се на људе које данас већ можемо назвати патриотама Русије. Ослањајући на њих, на њихове ресурсе, и помажући им, стојећи иза њих са знатно већом силом и средствима. На Криму се налазило више од 20 хиљада украјинских војника, и то добро наоружаних.

Ко је управљао операцијом припајања Крима?

- Знате у чему се састојала наша предност? У томе што сам се ја тиме бавио лично. Не зато што сам ја све радио исправно, него зато што, када то раде први људи државе, онда је извршиоцима лакше да раде. Они то осете, разумеју и знају да испуњавају наређење, и да не раде ништа самовољно.

На Крим смо пребацили одбрамбени комплекс „Бастион“ – ефикасно савремено оружје велике прецизности. Такво оружје за сада нико нема. Ми смо од Крима направили тврђаву,  и са мора, и са копна. Тамо су се налазила 43 лансирна оруђа С-300, око 20 система „БУК“ и друго тешко оружје, укључујући оклопну технику. То је била изузетно озбиљна песница.

Понављам још једном, и говорим сасвим искрено, ми никада нисмо правили планове за ове операције. Све се то организовало практично у ходу. Ми смо деловали на основу ситуације на терену у том тренутку.

Ко су били „љубазни људи“?

- Да би се блокирало и разоружало 20 хиљада добро наоружаних људи, потребно је на терену имати одређени број персонала. И то не у смислу количине, него квалитета. Потребни су били стручњаци који знају како се то ради. Нема разлога да то кријемо, зато сам наложио и указао Министарству одбране да се под изговором појачања заштите наших војних објеката на Криму тамо пребаце специјалне снаге Главне обавештајне управе (ГРУ) и снаге морске пешадије, десантници.

То је био сложен задатак, зато што ни у ком случају није смело да дође до крвопролића. И неопходно је било да се људима да могућност да изразе своју вољу.

Русија је у стање борбене готовости довела чак и нуклеарне снаге?

- Било смо спремни да то учинимо. Ја сам разговарао са колегама, и говорио сам им директно, као што сада говорим, и сасвим отворено – то је наша историјска територија, тамо живе Руси, и они се налазе у опасности. И ми не можемо да их напустимо. Нисмо ми извршили државни удар. То су учинили националисти и људи са екстремним идејама.

Ми смо подржали наше. То је поштена и отворена позиција. Нисмо се спремали да легнемо на оштрицу ножа. Они су нас приморали да тако реагујемо, и били смо спремни и за најнеповољнији развој ситуације. Али ја сам лично био убеђен да до тога неће доћи, и није било потребно да се без разлога подиже притисак.

Како су разоружани украјински војници?

- Искрено, ми смо учинили све да прекинемо специјалне линије везе које су они имали на располагању. Зато и постоје специјалци и ГРУ. Они знају шта треба да се ради и како то да ураде. И зато су они користили искључиво отворену везу и, наравно, ми смо контролисали те преговоре и добро знали како се осећају и војници на терену, и њихове старешине у престоници. Сви су покушавали да скину са себе одговорност.

Један од команданата је одбио да пређе на страну кримских власти, условно говорећи. Ја сам затражио да на њему пораде ветерани. Предлагала се употреба нешто снажнијих метода убеђивања. Ја сам једноставно одмах рекао: „Пошаљите ветеране!“ И ти прекаљени борци су дошли и са њим до седам ујутру водили један васпитни разговор. Било како било, у седам ујутру он је узео оловку и папир и написао рапорт о разрешењу од дужности.

Морам рећи да су се ти момци – украјински војници – понашали сасвим достојанствено. Они су настојали да остану верни својој заклетви. Али није било јасно коме су се заклели. Државе нема. Председника су свргнули. А он је, између осталог, у том тренутку био врховни командант оружаних снага. А ко даје наређења? Некакви узурпатори власти? Апсолутно нелегитимни људи?

Која је била улога локалних устаника?

- Огромна улога. Рекао бих чак – једна од најважнијих. Јер, понављам још једном, испрва, када смо се разилазили тог дана у седам ујутру, ја сам колегама рекао да ћемо све то урадити само ако схватимо да је то оно што људи желе. И наравно, било је неопходно да се ослонимо на локалне чете устаника. И знате, у одређеним тренуцима ми смо морали чак да их задржавамо. Они су, у ствари, скоро све време били у првим редовима.

Како се појавио Сергеј Аксјонов, данашњи председник Републике Крим?

- Не знам. То је човек кога ја раније уопште нисам знао. Никада га нисам видео, нити сам га познавао. Искрено, мени је скренута пажња на његово презиме. Рекли су ми да посланици и кримска скупштина, тј. Кримска рада хоће тог-и-тог човека. Устаници су изузетно инсистирали на томе, да је њихов стварни вођа био управо Аксјонов. Један од њих, конкретно председник скупштине Крима, када сам га питао како се односи према Аксјонову, рекао ми је: „Он је Че Гевара, такав нам сад и треба.“

Како сте решавали национално питање на Криму? Како сте се договарали са кримским Татарима?

- Део кримских Татара био је подложан утицају својих вођа. Неки од њих су, хоћу то да нагласим,  професионални борци за права кримских Татара, за људска права. За неке од њих та ситуација није била нарочито комфорна, јер су они одједном постали непотребни.

Кримски Татари нису једнородна маса. Тамо има различитих људи. Локални устаници деловали су веома енергично. Они су нашли подршку у делу кримско-татарског становништва, и убедили су их да им се придруже. Међу устаницима су били и кримски Татари.

Али ми и нећемо да се огрешимо ни о кога. Ни о кримске Татаре, ни Немце, који тамо живе, ни Грке, Јермене, Русе, нити Украјинце. Ми желимо да то буде једна породица. Ако се имају у виду проблеми, историјски проблеми, са којима живи кримско-татарски народ, сматрамо да је наша обавеза да те проблеме решавамо заједно са свим људима који тамо живе. Ми уопште не делимо људе по етничком принципу. То су данас све грађани Руске Федерације.

Како су реаговали западни лидери?

- Било је много телефонских позива. Наше америчке колеге су нас директно оптуживале да блокирамо украјинске војне снаге. Ја сам им рекао да војних снага већ нема, постоје групе људи, војника, али они су без оружја, и они нису ни у каквој опасности. И учинићемо све како не би било никаквих испада везаних за примену оружја. Али то више нису оружане снаге, то је нешто сасвим друго.

Они су пре свега полазили од тога да се ми нећемо усудити. Затим, када су схватили да се нећемо зауставити, већ су почели да предлажу различите варијанте. Односно, настојали су из петних жила да не допусте уједињење Крима са Русијом – свим средствима, на било који начин, у складу са било каквом шемом. Настојали су, очигледно, да још једном Русију одвуку што даље од њених интереса. А то је изузетно тешко учинити. Ако ћемо искрено, то је немогуће.

Како Путин оцењује целу операцију?

- У целини је све прошло глатко. Након што сам издао наређење, једно двадесетак сати нисам био на вези са Министарством одбране, јер сам се бавио другим питањима – правним, политичким, међународним. И могао се стећи утисак да сам се предомислио, и да можда не желим да узмем на себе такву одговорност. То је тешка прича. Али ни један пропуст није био дозвољен.

Ако би се вратио годину дана уназад, Путин би исто поступио?

- Наравно, а шта мислите? Како би било могуће поступити другачије? Ја никада не бих то ни учино, да нисам сматрао да смо у обавези да поступимо баш тако. И када нам говоре о санкцијама… Санкције –  то је лоше. Санкције треба уводити против оних који спроводе државне ударе и који им у томе помажу, пучистима. А ми смо деловали у интересу руског народа и државе. Мењати то за паре, мењати људе за некакву корист, мењати људе за могућност некаквих уговора и банкарских трансфера – то је апсолутно недопустиво. Ако дозволимо себи да делујемо према таквој логици, изгубићемо све. Изгубићемо целу земљу. То не значи да не треба да уважавамо, рецимо, међународно право и интересе наших партнера. Али то такође значи да сви наши партнери морају да уважавају Русију и њене интересе.

Ако говоримо о историјској неправди, ми одувек зовемо и увек смо звали Севастопољ градом руске поморске ратне славе. И где је био Севастопољ? И где је била руска поморска ратна слава? Све се преокренуло.

Крим се у свести грађанина Русије и руског човека асоцира са херојским страницама наше историје. То је поготово период освајања тих територија од стране Русије. То је и њихова херојска одбрана. И одбрана Крима и Севастопоља у Другом светском рату. Крим је везан за руску историју, руску књижевност, уметност, царску породицу. Уопште узев, цело платно историје Русије је на овај или онај начин проткано Кримом.

Интервју Путина за портал Lenta.ru приредила Татјана Мелкијан.

За НСПМ са руског превео Никола Танасић

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер