Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Rublja neprekidno jača, ali sankcije ipak predstavljaju tempiranu bombu sa odloženim dejstvom
Savremeni svet

Rublja neprekidno jača, ali sankcije ipak predstavljaju tempiranu bombu sa odloženim dejstvom

PDF Štampa El. pošta
Živan Lazić   
četvrtak, 02. jun 2022.

Snažeći domaću nacionalnu valutu, ruska monetarna vlast uspela je da inflaciju obuzda na otprilike 12 odsto.

Međutim, da bi domaća ekonomija i u budućnosti funkcionisala potrebno je da se što pre reši pitanje rezervnih delova i stalnog uvođenja novih tehnologija.

Sredinom februara u Moskvi se za dolar dobijalo otprilike 71 rublja, no kada su 24. februara započeli sukobi u Ukrajini, počeo je pad ruske valute, pa je do kraja februara nacionalna banka intervenisala sa 1,2 milijarde evra iz deviznih rezervi ubačenih na tržište. No, tada zapadne države intenziviraju sankcije, SAD plene polovinu od preko 600 milijardi ruskih deviznih rezervi i država gubi mogućnost uobičajene zaštite svoje valute. Rublja započinje vrtoglav pad, kao posledice očekivanja inflacije i ratne proizvodnje.

Već 8. marta za dolar se dobija čak 139 rublji, zapadne države uvode prvi krug sankcija. Usledila su još četiri ciklusa sve oštrijih i obuhvatnijih kaznenih mera, ali od 30. marta ruski novac neprekidno i ubrzano jača. Poslednjih dana za dolar je dovoljno izdvojiti otprilike 61 rublji, pa je zaista zanimljivo šta su to učinile ruske vlasti kada su uspele da, u uslovima surovih sankcija, više nego udvostruče snagu nacionalnog novca.

Trgovinski suficit

Suština priče je da Rusija i u uslovima sankcija beleži izrazit suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Štaviše, zbog ograničenja kupovine uvedenih ruskim kompanijama i pojedincima, suficit je još i veći nego što je u uobičajenim prilikama, čemu je poseban doprinos dao izraziti rast cena energenata, energije i hrane. Kako Rusija gotovo polovinu deviznih prihoda ostvaruje izvozom fosilnih goriva, može se samo zamisliti koliko zarađuje zahvaljujući rekordnim cenama gasa i nafte.

Dnevno su u Moskvu od izvoza sliva između 850 miliona i milijarde dolara i to uprkos činjenici da SAD, Velika Britanija i Kanada bojkotuju ruski gas i naftu, te da je nekoliko ruskih banaka isključeno iz međunarodnog sistema plaćama SWIFT. Osim toga, i evropske države su uvele niz ograničenja u kupovini ruske robe, kao i mogućnosti ruskih preduzeća ili građana da na Zapadu nabavljaju ono što im je neophodno, od faramaceutika do najnovijih tehnologija.

Dolari i evri ne vrede ništa

Stvorena je apsurdna situacija da ruskim kompanijama i građanima praktično nije potreban ni dolar, ni evro, ni funta, ni jen... Ne mogu se koristiti ovim valutama s obzirom na to da su Ameri zapretili mogućom plenidbom bilo koje svote dolara, evra, funte... poreklom iz Rusije. Praktično, najjače valute u rukama Rusa, s obzirom da ne mogu da se obrću, ne vrede ništa.

U specifičnim uslovima nemilosrdnih sankcija, ruski finansijski stručnjaci su učinili jedinstven potez uvodeći obavezu plaćanja uvoza gasa rubljama za takozvane "nerijateljske zemlje", one koje su uvele sankcije prema Rusiji. Na Zapadu su graknuli, pretili, ipak pokazalo se "praznom puškom": svi važniji kupci prihvatili su obavezu otvaranja dva računa u "Gasprom" banci, dolarski i u rubljama. Kada kupac u banku položi dolare, automatski se, po kursu koji, na osnovu moskovskog tržišta, određuje rusko Udruženje za kliring, dolari menjaju za rublje a ruski novac transferiše na rubaljski račun zapadne kompanije u "Gasprom" banci. Potom se rublje prebacuju na račun ruskog izvoznika u istoj banci.

Potražnja za rubljom

Novom tehnikom plaćanja praktično je snažno uvećana potražnja za rubljom. Tu, međutim, ruske monetarne vlasti nisu stale. Uvele su obaveze da ruski izvoznici 80 odsto deviznog prihoda obavezno prebace u rublje, pa se tako izvoznička zarada čuva u ruskoj a ne u stranoj banci. Takođe, i referentna kamatna stopa je sa 9,5 uvećana na 20, iako je nedavno snižena na 14 odsto. Time je data mogućnost da banke štednju u nacionalnoj valuti kamate sa cirka 15 odsto, dok je kamata na dolarski ili evro štednju, kao i svuda u svetu, praktično nula. Stranim državljanima je zabranjeno da prodaju rublje, odnosno vrednosne hartije u rubljama. Iznošenje u inostranstvo u prvi mah je ograničeno na 10.000, potom na 50.000 dolara.

Svim ovim merama je cilj da kreiraju dodatnu potražnju za rubljama. Jer, apsurdno, ruskoj državi u ovom trenutku devize nisu nužne, mnogo im je važnije da, bez dodatog "štampanja novca", imaju pun budžet, odnosno dovoljno intenzivnu upotrebu rublje čijim se oporezivanjem puni nacionalna kasa. Radi ulivanja sigurnosti uvedena je mogućnost da ruski građani kupe zlato po ceni od 50.000 rubalja za gram. Kako je cena zlata visoka već duže vreme, iskazana dolarski, stabilna, ovim je, praktično, uspostavljen paritet prema dolaru. 

Izbegnut kolaps

Preduzete mere snažno i neprekidno kreiraju potražnju za rubljom, pa joj vrednost neprekidno raste, pogotovo na internom ruskom tržištu. U suštini svega je izrazit ruski trgovački suficit, a zapadne države su shvatile da će tako biti dokle god je izvoz nafte i gasa iz Rusije toliko snažan. Stoga su, težeći da sankcije budu sve brutalnije, odlučile da bojkotuju kupovinu fosinih goriva od Rusa, a čine sve i da onemoguće prodaju ruskih energenata bilo kome drugom. U te svrhe se pripremaju šesti i sedmi krug sankcija, no čini se da su ruske vlasti za sada izbegle ono što su, posebno nakon plenidbe ruskih deviznih rezervi, zapadne države ciljale, rast inflacije, drastičan pad domaće valute i ekonomski kolaps.

Rusija jeste izbegla krah, međutim daleko od toga da se posledice rata i sankcija nisu snažno reflektovale. Inflacija je na oko 12 odsto, umesto očekivanih 3,2 odsto rasta BDP-a, doći će do pada od 10 odsto, a predviđa se i pad zarada od najmanje 11 odsto. Rusiju je napustilo oko 250 stranih kompanija, među njima i "Simens" koji je na rusko tržište došao pre više od 170 godina. Bez posla je samo u prva dva meseca ostalo 200.000 ljudi. Posebno su skočile cene pojedinih higijenskih i farmaceutskih proizvoda. Sa tim i sličnim nedaćama ruski građanin će živeti dok se situacija u Ukrajini ne razjasni.

Tempirana bomba

No, za državu Rusiju i njeno stanovništvo najveća je opasnost od dugoročnih posledica kaznenih mera. Sankcije su tempirane kao bomba sa odložnim dejstvom i to što je rublja jaka prvenstveno je važno za redovno punjenje budžeta. Da bi se život vratio u kakvu-takvu normalu, Rusija bi trebalo da što pre reši dva probema, obezbeđenje rezervnih delova i pojedinih dobavljačkih inputa kako bi kompletnije profunkcionisala ruska, u međunarodnu ekonomiju možda i previše užljebljena, privreda.

Kako bi se očuvao razvoj još je važnije da se održi nabavka najnovijih tehnologija, na šta je Rusija ranije izdvajala i do 10 milijardi evra godišnje. Reč je, pre svega, o proizvodnji čipova, usavršavanju vađenja i skladištenja nafte i gasa, te podržavanju avio-floti i vazdušnog saobraćaja. Tek ako, u relativno kratkom vremenu, reši ove probleme, Rusija bi, možda, mogla reći da je izdržala udar sankcija.

(021.rs)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner