четвртак, 06. октобар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Хоће ли Србија морати да продаје ЕПС и Телеком како би вратила дугове?
Економска политика

Хоће ли Србија морати да продаје ЕПС и Телеком како би вратила дугове?

PDF Штампа Ел. пошта
Живан Лазић   
понедељак, 02. мај 2022.

Интересовање за српске обвезнице је толико опало да се доводи у питање способност враћања пристижућих задужења.

Из тог разлога, од финансијских стручњака могу се чути и предлози да се део новца прибави продајом дела државног власништва у јавним предузећима.

 Ситуација на финансијском тржишту постаје драматична по Србију - интересовање за српским обвезницама је толико опало да је током априла држава једва прикупила тек десетину планиране своте новца. Тешко да је утеха то што "лидер Западног Балкана" није усамљен у потешкоћама позајмљивања новца путем обвезница.

Заправо, велик број држава се налази у сличним невољама, посебно мање развијене земље које су уназад пет-шест година, користећи се дугим периодом историјски рекордно јефтиног новца, интензивно позајмљивале у намери да подстакну раст.

Тешко да је утеха то што "лидер Западног Балкана" није усамљен у потешкоћама позајмљивања новца путем обвезница.

Но, времена се мењају, висока инфлација, незабележена још од "нафтне кризе осамдесетих година прошлог века", принудила је Федералне резерве, централну банку Сједињене Америчке Државе, да отпочне увећавање референтне каматне стопе. Истовремено Европска централна банка престаје са откупом обвезница приватних компанија како би крајем лета и сама почела да увећава основне камате. 

Већ први потези најзначајних централних банака учинили су да започне раст камата при свим формама кредитирања. Питање је може ли се и замислити колико ће поскупети позамљивање новца ако до краја године у ФЕД-у, америчкој централној банци, планирају да још четири пута увећају камату. Додајмо, уз све то, и да ће период раста трајати и наредне две сезоне.

Држава је 19. априла емитовањем обвезница двогодишње рочности покушала да прибави минималних пет милијарди динара. Међутим, уследило је изненађење - интересовања је било само за 1,6 милијарди.

Србија је још крајем прошле године осетила промене на финансијском тржишту. Почетком ове, продаја обвезница двогодишње рочности није успела у целости да се реализује ни након чак четири изласка на берзу. Међутим, у другој половини априла ствари су почеле да се додатно погоршавају.

Више да би "опипала" стање на финансијском тржишту, држава је 19. априла емитовањем обвезница двогодишње рочности покушала да прибави минималних пет милијарди динара. Међутим, уследило је изненађење - интересовања је било само за 1,6 милијарди и то по 2,95 одсто камате, што је за процентни поен више од камате пре годину дана.

 Новац све скупљи

Извесно је да ће бити све теже и све скупље позајмљивати на финансијском тржишту. Проблем је што на наплату пристижу обвезнице узете претходних сезона, због чега је Србија планирала да новим обвезницама посуди још 3,5 милијарди евра. 

 Готово у исто време, Хрватска, за чију економију би се тешко могло рећи да је успешнија од српске, реализује обвезнице десетогодишње рочности. Мада је камата у односу на 12 месеци раније са 0,8 скочила на 2,95 одсто, наши суседи су презадовољни процењујући да су новац позајмили по још увек прихватљивој цени.

 По угледу на комшије и Србија је покушала да емитовањем државних хартија номинованих у евру и на рок од 25 година, позајми 150 милиона. Међутим, инвеститори су по камати од 2,5 одсто позајмили само 6,9 милиона, док је било спремности да се позајми још 12,5 милиона евра по камати од 3,75 одсто. Али, за позајмљивање чак 125 милиона евра није уопште било заинтересованих.

Извесно је да ће бити све теже и све скупље позајмљивати на финансијском тржишту. Проблем је што на наплату пристижу обвезнице узете претходних сезона, због чега је Србија планирала да новим обвезницама посуди још 3,5 милијарди евра. У "нормалним" приликама, то је рутинска пракса, али у данашњем свету, уплашеном инфлацијом и сукобом у Украјини, постаје проблем који дужнику лако може да се обије о главу.

Сталнији механизми

 Чули су се и предлози да би држава могла да прода део акција у јавним предузећима, пре свега у Телекому и ЕПС-у, али тако да одржи већинско власништво. Међутим, продајом се једнократно прибавља новац, а нама сваке од две наредне године на наплату пристиже отприлике 3,5 милијарди евра.

Председник Вучић тешко да има веће користи од тога што је, како је сам изјавио, уочио проблем. Наговестио је да би убудуће Србија могла да извесно време пређе на директно, а не преко тржишта, уговарање кредита којима би отплаћивала пристижуће обавезе. Међу стручњацима је његов план оцењен као делом изнуђен, при чему је примећено да се директном погодбом заобилази тржишна конкуренција. Резултат је виша камата.

Истовремено су се чули и предлози да би држава могла да прода део акција у јавним предузећима, пре свега у Телекому и ЕПС-у, али тако да одржи већинско власништво. На тај начин би могла да прибави више стотина милиона евра и за толико да умањи висину директно уговорених кредита. Међутим, продајом се једнократно прибавља новац, а нама сваке од две наредне године на наплату пристиже отприлике 3,5 милијарди евра. Потребни су нам сталнији механизми од једнократне продаје.

 Реструктурирање дугова

Задуживање помоћу обвезница било је идеално решење за државе сличне Србији по високом спољнотрговинском дефициту и релативно високом буџетском дефициту. Међутим, сада ова пракса из месеца у месец постаје све скупља и губи привлачност. 

На тешка времена указала је и председница ММФ Кристалина Георгијева, истакавши да су само у последњих месец дана инвеститори из државних хартија од вредности повукли 14 милијарди долара, од тога 13 милијарди са такозваних растућих тржишта. Епилог је да је чак 65 одсто неразвијених држава у последњих неколико месеци дошло у ситуацију да неће моћи да враћа дугове уколико им се обавезе не реструктурирају.

После неуспешних емисија обвезница у последња четири месеца, може се поставити питање хоће ли и Србија бити принуђена да од поверилаца затражи реструктурирање својих обавеза.

(021)

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер