Путин намигује према Кини, а Европи показује мишиће

Први елемент перфектно се уклапа у оптику новог хладног рата, који је у току између Русије и Запада, услед украјинске кризе. Као што се догађало током година биполарног конфликта, у Москви су продефиловала нова средства војне технике, пре свега, најновији тенк Т-14 (који се појавио, истини за вољу, мање иновативан него што је био представљен), и модерно борбено оклопно возило.

Реч је о средствима последње генерације, док се на Западу ограничавају са модернизацијом возила и гусеничара од барем тридесет година. Показивање толико нових руских средстава (од самоходне артиљерије до антиминских оклопњака) потврђује вољу Владимира Путина да осавремени оружане снаге, што ће, међутим, такође дати много стрела у лук Англоамериканцима, који су се ангажовали да насликају руску претњу Европи као блиску и директну.

На паради су били одсутни сви лидери НАТО земаља, искључујући чешког и словачког председника, мада међу Европљанима нису изостале земље које су биле присутне са својим лидерима као Србија, Македонија и Кипар, док се Путин захвалио народима Велике Британије, Француске и Сједињених Држава за њихов допринос победи, и свима онима у другим земљама, укључујући Немачку, који су се борили против нацизма.

Са двосмисленошћу, Италија и Француска су послали у Москву министре спољних послова, који међутим нису учествовали  на паради, ограничавајући се да положе цвеће на гроб незнаног војника. ,,Било је исправно и долично за Италију да буде тамо, али у исто време било је исправно да облици учествовања воде рачуна о анексији Крима“ која остаје ,,неприхватљива“ и о ,,притисцима на Украјину“, изјавио је Паоло Ђентилони. Италија се противи изолацији Русије и трпи велике штете од санкција које је наметнула ЕУ, али нема храбрости да одбије да их примењује, како је учинила, на пример Србија, упркос америчким притисцима.

У погледу двосмислености у односима према Русији, Немачка и Француска такође се не шале. Који сат после Параде победе, у Москву је стигла Ангела Меркел, која је после неизоставног одавања почасти незнаном војнику, имала сусрет са Путином, са којим је разговарала о Украјини, али, пре свега, о економским односима.

Непријатељство Англоамериканаца и непоузданост ЕУ воде Москву ка томе да се повезује све чвршће са Пекингом, како је истакао у једном писму, упућеном листу Corriere, Силвио Берлускони уочи параде. ,,Онај подијум на Црвеном тргу неће сведочити о изолацији Русије, већ ће сведочити о неуспеху Запада. Да ли заиста мислимо, после деценија Хладног рата, да је трезвена стратешка перспектива да се Русија натера на изолацију? Приморати је да изабере Азију, а не Европу?“

Не чуди стога, што је протеклих дана Путин дефинисао Кину као ,,кључног стратешког партнера“ и што су на маргинама Дана победе потписани билатерални уговори који померају неопозиво осу руских интереса према Азији. Поврх joint ventures у секторима пољопривреде, трговине и аеронаутике, споразум задобија очигледан политички тон, пре свега тамо где предвиђа финансирање од 25 милијарди долара за руска предузећа, погођена америчким и европским санкцијама. Осим тога, биће конструисан други гигантски гасовод који ће доносити Пекингу 30 милијарди кубних метара сибирског гаса годишње у тридесет година – пројекат који ће стати уз бок другом мега гасоводу познатом као ,,Снага Сибира“ чија је градња већ почела и који ће допремати у Кину 39 милијарди кубних метара годишње наредних тридесет година за 400 милијарди долара.

Бројеви који значе можда више од 200 војних возила и 16 хиљада војника који су продефиловали на Црвеном тргу, тек најважнијој од парада које су се одржале 9. маја у 150 руских градова. Ако се гас и руски интереси удаљавају од Европе, у категоријама енергетике и извоза, први ће да буду на губитку управо Европљани, који међутим, изгледају превише уплашени да би се супротставили притисцима Американаца, који су, као и Британци, кроз историју увек тежили да избегну руско-европске споразуме и који би на Старом континенту наметнули хегемонске силе или много јаке савезе.

У исто време, европска неспособност да развије једно кредибилно вођство, кадро да се измигољи од тешког утицаја Вашингтона и да реши, преговарајући директно са Русијом, украјинску кризу, приморава Москву да се опасно веже за Пекинг. Већ сада, присуство кинеских грађана у Сибиру је опасно порасло – једна перспектива која уопште не охрабрује узимајући у обзир кинески демографски раст и опадање руске популације. Повећање зависности руске економије од кинеског тржишта (такође и у погледу војног експорта) утицаће брзо такође на руску стратешку аутономију која ће нужно морати да води рачуна о гломазном партнеру.

Извор: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-putin-fa-il-bullo-con-leuropa-e-

fa-locchiolino-alla-cina-12617.htm

Превео са италијанског: Небојша Вуковић