уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Да ли Израел припрема терен за масовну војну акцију у Сирији?
Савремени свет

Да ли Израел припрема терен за масовну војну акцију у Сирији?

PDF Штампа Ел. пошта
Ђанандреа Гајани   
среда, 14. фебруар 2018.

Након израелских ваздушних напада у Сирији, у којима је Јерусалем видео, први пут од операције „Мир за Галилеју“ 1982. године, један свој ратни авион оборен од стране ПВО Дамаска, погоршава се ризик од директног уплитања јеврејске државе у сиријски конфликт.

Израел тврди, да је нанео тежак ударац сиријским и иранским трупама, иако сиријска Опсерваторија за људска права, која је блиска побуњеницима против Асада, са седиштем у Лондону, процењује да је свега шесторо Асадових војника убијено у нападу на дванаест циљева, укључујући војни аеродром Ал Тајфур (Т-4), близу Палмире, где је седиште заједничке сиријско-иранске команде, која укључује такође шиитску либанску милицију Хезболах, и одакле је наводно полетео ирански „стелт“ дрон (копија америчког RQ-170 Sentinel којег су Иранци оборили над сопственом територијом у децембру 2011.) за којег Израелци наводе да су га оборили док је надлетао Галилеју.

„Задали смо јаке ударце иранским и сиријским снагама, и наставићемо да задајемо ударце свима који покушавају да нас нападну“, упозорио је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху. Израелски ваздушни напади наводно су погодили и аеродром Халхар, близу града Ас Сувајда, око 100 километара јужно од Дамаска, и једно складиште оружја близу престонице.

Од када је започео сиријски грађански рат 2011. године, Јерусалим је извео барем стотинак напада, ударајући по сиријским базама и оружју које је Иран наменио либанском покрету Хезболах.

Протеклих година, Јерусалим је подржавао побуњенике који су против Асада, чак и оне џихадистичког надахнућа, што је ишло чак до тога, према неким изворима, да је неке болнички лечио који су рањени прешли границу, на Голану, како би измакли трупама Дамаска.

Од пре неког времена, Израел је присвојио право да напада по Сирији циљеве које сматра легитимним, јер су намењени да обезбеде офанзивне способности његовим непријатељима – Хезболаху и Иранцима, иако је сама израелска влада, кроз уста министра образовања Нафтали Бенета признала, да „Иран нема ниједну дивизију, бригаду или батаљон у Сирији, у ниједној релевантној области и да је његово војно присуство суздржано“.

Генерал Јоел Стрик поновио је да јеврејска држава „неће дозволити да се Иран утврди у Сирији“, додајући како Техеран жели да „успостави истурену базу у Сирији са циљем да гађа Израел“.

Врући окршај у току између Ирана, Сирије и Израела, ко је први бацио варницу у барут у ратном догађају који је довео до обарања ловца-бомбардера Ф-16 услед деловања ПВО Дамаска, указује на покушај Јерусалима да обелодани један casus belli како би оправдао своју најозбиљнију интервенцију у сиријском конфликту.

Израел тврди, да је над својом територијом оборио један ирански дрон, који је полетео са базе у Сирији, и да је одговорио покрећући ваздушну офанзиву ретког интензитета, по дефиницији израелске команде, најнасилнију од операција из 1982. године, која је узела на нишан иранске инсталације које управљају дроновима, али и положаје сиријске ПВО.

Дамаск и Техеран негирају да су њихове теледириговане летелице прешле границу на израелску територију, и тврде да је дрон погођен у провинцији Хомс, у Сирији.

На бази концепта превентивне самоодбране, Израел удара свуда по Сирији и Либану, чак и оне положаје који су само потенцијално усмерени против његове територије, мада по међународном праву, напади по Сирији јесу кршење њеног суверенитета и прави правцати чинови агресије.

Исто вреди, уосталом, и за присуство америчких трупа у Сирији (неколико хиљада припадника специјалних снага и војних саветника), које су ушле у земљу да би подржали Курде и друге побуњеничке милиције, без икаквог међународног мандата и извесно против воље владе у Дамаску, која је напротив „позвала“ руске и иранске савезнике.

Израел, дакле, никада није имао потребу за изговором како би гађао својим авионима по Сирији, или за нарушавање ваздушног простора Либана, и управо због тога, догађај са дроном могао би да представља једну исфорсирану тезу усмерену да оправда много ширу интервенцију у сиријском конфликту или против проиранских милиција, попут Хезболаха у Либану.

Ламенти Јерусалима око „упада“ и кршења ваздушног простора су парадоксални, имајући на уму бројне ваздушне нападе у последње време, али такође и у прошлости, када су авиони са Давидовом звездом уништавали стратешке инсталације у Сирији, па чак и у Ираку.

Што се тиче Сједињених Држава, ваља се подсетити, да је већ споменута теледиригована стелт летелица RQ-170 Sentinel, која је полетела из америчке базе у Кандахару (Авганистан) у децембру 2011. године, оборена од стране Иранаца током шпијунског лета над инсталацијама које су коришћене за атомски програм Техерана.

Утисак је, дакле, да влада Бенјамина Нетанјахуа, врши генералну пробу за притискање ратне педале, у синергији са Сједињеним Државама, које су пре неколико дана извршиле ваздушни напад на Асадове трупе, убивши стотинак људи, и можда чак бројне руске војнике по уговору, који су подупирали сиријске снаге.

Све то потврђује како интереси Вашингтона и Јерусалима нису повезани са поразом џихадистичких милиција, колико са спречавањем оних, који се на терену заиста боре против џихадиста и калифата – Асада, Иранаца и Руса – да победе у конфликту.

У краткорочном и средњорочном периоду, ситуација би могла да сеже, од интензивирања израелских ваздушних напада по Сирији, са директним уплитањем у тај конфликт, до „казнених“ акција против Хезболаха на југу Либана.

Последња опција требала би да забрине и Рим, који је послао преко хиљаду војника јужно од реке Литани, у оквиру контигента УН-а од 12 хиљада у јужном Либану.

Планове за нове израелске војне авантуре могла би да ,,охлади“ Москва, чврсти савезник Асада, којем је реорганизовала целокупну ПВО, учинивши је много реактивнојом и опаснијом, такође и за израелске авионе који су преко 35 година деловали „нерањиви“.

Руси не само да преко својих војних саветника управљају сиријским радарима и батеријама ПВО-а, већ су поставили у Латакији моћан одбрамбени систем, заснован на ракетним комплексима С-300 и С-400, који су потпомогнути са радарима који су у стању да покривају ваздушни простор доста преко сиријске границе, и са апаратима за електронски рат, који су могли да помогну Сиријцима да оборе Ф-16.

Москва је изразила своју „дубоку забринутост“ и тражи од свих страна да покажу умереност, како би се избегла ескалација, понављајући да је „неопходно да се безусловно поштује суверенитет и територијални интегритет Сирије и других земаља у региону“. Реч је о једној опомени Израелу, која, иако изражена дипломатским тоном, даје до знања да Русија неће дозволити никоме да преокреће исход сиријског конфликта којег је њена интервенција одредила.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор:http://www.analisidifesa.it/2018/02/israele-verso-un-intervento-diretto-nella-guerra-in-siria/

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер