четвртак, 20. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > О двоструким стандардима, или шта су за ЕУ људска права?
Савремени свет

О двоструким стандардима, или шта су за ЕУ људска права?

PDF Штампа Ел. пошта
Драгана Трифковић   
субота, 05. мај 2018.

Иако се ЕУ формално заснива на вредностима као што су слобода, демократија, људско достојанство, владавина права и поштовање људских права, пракса показује да такве вредности не да нису темељ, већ суштински нису ни предмет интереса бриселских бирократа. Европски званичници много говоре о поштовању људских права и европским стандардима, а у многим случајевима подржавају и подстичу кршење људских права и деградацију општих моралних и људских вредности. Заправо, ЕУ примењује прокламоване вредности селективно у сладу са потребама одређених политичких елита, односно мултинационалног капитала.То је тренд који су наметнуле САД и који може да има крајње негативне последице за Европу. Много је примера који потврђују ове чињенице, како у чланицама ЕУ тако и у земљама које уводе такозване европске стандарде.

Потпиривање хрватског национализма

За Србију је очигледни пример Хрватска, која је чланица ЕУ и која не поштује елементарна права националних мањина у својој земљи. У Хрватској се спроводи дискриминација а такође и насиље над припадницима националних мањина. Ова чињеница нажалост није никаква новост и има своје историјско утемељење на које нас подсећа Спомен-подручје Јасеновац где је у току Другог светског рата убијено више стотина хиљада Срба, Рома и Јевреја. Такође, деведесетих година прошлог века Хрватска је уз подршку америчких војних инструктора, спровела етничко чишћење у акцијама Бљесак и Олуја, с циљем елиминисања српског становништва. Избегличке колоне Срба те 1995. године Хрвати су гађали авионским бомбама и топовским пројектилима када је убијено више стотина цивила међу којима су била и деца. Укупно је у операцијама погинуло неколико хиљада српских цивила, а протерано је преко 250 хиљада Срба, који су вековима живели на тим просторима.

Свему треба додати и отету српску имовину у Републици Хрватској, а тај проблем није решен ни пре ни након уласка Хрватске у ЕУ. Свеукупно ширење националне мржње и анти-српска политика коју Хрватска спроводи, никада није наишла на осуду Брисела или Вашингтона, нити је Хрватска одговарала за злочине почињене над Србима. Након етничког чишћења у Хрватској је остало мање од 5% Срба, а српска мањима је свакодневно суочена са дискриминацијом. Хрватска је 2013. године постала члан ЕУ, одмах након серије протеста против двојезичног писма, иако је законски регулисано право националних мањина на употребу језика и писма. Приликом тог протеста полупане су ћириличне табле, а таква пракса је настављена и након уласка Хрватске у ЕУ. Поред тога истицање усташког поздрава „За дом спремни“ (што је пандан нацистичком поздраву) је уобичајна појава у Хрватској, где се такође често могу срести графити са поруком „Србе на врбе“ (што означава да Србе треба обесити о дрво).

Украјинизација балтичких држава

Други пример је Украјина, подстакнута жељом да постане део „цивилизованог“ света, заробљена у аутодеструктивном кругу мржње, насиља и корупције. Део украјинског прихватања западних вредности подразумевао је насилно рушење легално изабране власти, забрана руског језика и на крају агресија над руским становништвом. Украјина такву политику спроводи уз подршку ЕУ и САД, које нису изразиле забринутост за оно што се догађа чак ни након језивог злочина над цивилима у Одеси. Приврженост заједничким вредностима, Украјина и Хрватска не крију, па тако хрватски стручњаци већ годинама саветују и уче Украјину како да спроведе акцију етничког чишћењаруског становништва, по узору на Бљесак и Олују.

Поред тога Хрватска и Украјина имају и своје историјске паралеле у односу на Други светски рат. Нажалост, Хрватска није једини пример земље ЕУ у којој се спроводи насиље над националним мањинама. У Балтичким земљама се већ годинама спроводи анти-руска пропаганда и угрожавају се права руског становништва. Постоје стална упозорења на опасност од Русије, иако Русија никада није предузела било какве кораке који би могли да се оцене као опасни. Напротив, Русија се залаже за добре односе и сарадњу. Од свих балтичких земаља које су некада биле у саставу СССР, у Летонији живи највећи проценат руског становништва. Он износи око 30%. Званични језик у Летонији је летонски, док руски језик има статус страног језика, и њега употребљава око 40% становништва. До сада се настава у школама руске националне мањине одвијала на руском језику. Међутим реформа образовања која се спроводи обухвата и измену закона којом је практично забрањен руски језик у средњим школама и предвиђено је да се настава надаље одвија само на летонском језику. Овај закон је сличан украјинском Закону о образовању, којим је забрањена употреба језика мањина. Овакве одлуке су изазвале серију протеста у Риги, као и иницијативу да се такав закон одбаци. Иницијативу је потписало преко 10 хиљада грађана. Иако је по закону Парламент био дужан да размотри иницијативу, комисија је то одбила. Власти Летоније су отишле и корак даље.

Ко не пристаје на дискриминацију, биће лишен слободе

Активиста за заштиту људских права, професор Александар Гапоненко, који је уједно и директор Института за европске студије у Летонији, позвао је грађане да правду за кршење својих права потраже пред Међународним кривичним судом. У саопштењу јавности он је навео да реформа образовања у Летонији, која подразумева укидање наставе на руском језику, крши одредбе Римског статута које се односе на „прогон људи на политичкој, расној, националној, етничкој, културној и верској припадности"као и "нечовечна дела почињена у оквиру институције систематског угњетавања и доминације у циљу очувања система апартхејда". Иако се у демократији подразумева слобода мишљења и говора, поступци многих земаља ЕУ нам говоре да је тамо демократија одавно рекла „збогом“. Професор Гапоненко је 20. априла ухапшен под оптужбом да делује против државе, односно независности, суверенитета и територијалног интегритета Летоније, за шта је предвиђена казна до 8 година затвора. Ово наравно није први случај у ЕУ да неко буде лишен слободе због мишљења, изговорених речи и борбе за људска права, те ускоро можемо очекивати отварање концентрационих логора у ЕУ за све оне који још увек нису схватили шта је то демократија. Као идеално место за локацију била бивећпоменута Хрватска, односно острво „Голи оток“ које има историјске препоруке за третман против политичких затвореника.

У члану 14. Конвенције о људским правима, коју су потписале све државе чланице Савета Европе стоји: „Уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује се без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, повезаност с неком националном мањином, имовина, рођење или други статус“.

Земље чланице ЕУ не само да крше Конвенцију о људским правима ЕУ, већ и Универзалну декларацију о људским правима УН и међународно право. Очигледно да су инсититуције које су установљене после Другого светског рата, изгубиле своју сврху услед агресивне политике западних сила које су одлучиле да владавину права замене владавином силе. Сада када то више није могуће, свет се налази у озбиљном проблему. Русија као земља која се чврсто залаже за поштовање међународног права, мора да окупи истомишљенике и да заједно са њима да предлоге за превазилажење таквих проблема. С друге стране Русија не може да остане по страни када су у питању кршења права њених грађана. У пракси се показало да запад нема никаквог разумевања за дипломатско и политичко повлачење и чињење уступака, и да се у таквим случајевима понаша још агресивније.

Ауторка је  директор Центра за геостратешке студије

Упутнице:

Полупане табле с ћириличним натписима

Разбијене ћириличне табле у Удбини

Поново се орило: „Србе на врбе!“ и „За дом спремни!“

Хрвати и Украјинци: Србе на врбе, Москове на нож

Хрвати саветују Украјинце: Како смо ми са Србима, тако ви с Русима

ЗАГРЕБ 1941., ЗАГРЕБ 1945.

МИД призвал Ригу освободить правозащитника Гапоненко

Летонија забранила наставу на руском у средњој школи

Америка ће бранити балтичке земље од Русије

Универзална декларација о људским правима

КОНВЕНЦИЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер