понедељак, 26. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Сенка грађанског рата над Америком - систем је почео да пуца изнутра
Савремени свет

Сенка грађанског рата над Америком - систем је почео да пуца изнутра

PDF Штампа Ел. пошта
Драгана Трифковић   
понедељак, 20. јул 2020.

Победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД 2016. године, изазвала је својеврсни потрес на светској политичкој сцени. Његова парола „Make America great again“ обезбедила је тесну победу над противкандидатом естаблишмента, Хилари Клинтон.

Неки од сарадника Доналда Трампа тврде да ни сам Трамп није био спреман за победу. Ипак, одлучујући фактор је била жеља америчких гласача да дође до промена.

Промена спољнополитичког курса САД

Након победе у „хладном рату“ која се поклопила са доласком на власт Џорџа Буша старијег 1989. године, САД су заузеле нови правац у спољној политици желећи да направе нови светски поредак. Буш старији је у својим говорима често употребљавао термин „нови светски поредак“, и тиме је подразумевао наметање америчког система вредности читавом свету. САД су преузеле „месијанску“ улогу заштите демократије и људских права у читавом свету, што се претворило у политику интервенционизма. Такав правац се није мењао ни за време Била Клинтона, Џорџа Буша млађег, Барака Обаме. Без обзира што су се на месту председника САД смењивале демократе и републиканци, суштинске разлике између њихових политичких идеја није било.

На унутрашњем плану САД су трошиле огроман новац на војне расходе, док се спољни дуг земље стално увећавао. Америчке компаније су селиле своју производњу у Азију, док су Американци остајали без радних места. Симбол краха америчке економије је постао Детроит, некада водећи индустријски град који је 2013. године прогласио банкрот. Поређења ради, тренутни реални спољни дуг САД је близу 2000 одсто економије, а за земље које имају преко 50 одсто спољног дуга, сматра се да су презадужене. Осим економске кризе, америчко друштво се суочило и са проблемом превелике корупције као и са порастом криминала, што све иде једно са другим.

Због тога је нарастало незадовољство грађана у САД, јер они нису имали никакву корист од америчке експанзије на спољном плану. Осим тога, Американци су постали најомраженија нација у свету. Њихове интервенције нису донеле никоме слободу и просперитет, већ су дугорочно дестабилисале државе у којима су интервенисале, чак и читаве регионе као што је Блиски Исток.

Амерички систем је почео да пуца изнутра, када су поверљива документа о ратовима у Ираку и Авганистану објављена на сајту Викиликса. Снимак ничим изазваног убијања цивила и новинара у Ираку из америчког хеликоптера, објављен је на сајту Викиликс 2010. године, након што га је амерички обавештајни аналитичар предао Асанжу. Из објављеног видео снимка се види да се амерички војник забавља у рату,убијајући цивиле, што доводи у питање мотиве као и циљеве рата.

Асанжов мото је: „Ако ратови могу да се започињу лажима, могу да буду заустављени истином“.

Након Менинга, у америчким безбедносним структурама се појавило још побуњеника. Едвард Сноуден, који је био запослен као саветник у Државној безбедносној агенцији САД, предао је новинарима тајна документа о недозвољеном надзору грађана САД од стране државних безбедносних структура. Поред својих грађана, Американци су шпијунирали и безбедносно интересантне особе широм света, укључујући и немачку канцеларку Меркел. Такође, САД су спроводиле и хакерске нападе. Сноудена није само незаконито шпијунирање америчких безбедносних структура мотивисало на побуну против таквог система, већ и неоснована хапшења људи, монтирани судски процеси који су показали озбиљан проблем судског система САД, неосновано држање људи у затворима, као и нехумано поступање према њима.

Победа коју ни сам Трамп није очекивао

Озбиљан ударац Клинтоновој у последњим данима председничке кампање 2016. године била је изјава директора ФБИ, Комија,да ће бити покренута нова истрага против Хилари Клинтон у вези са коришћењем приватног сервера за слање електронске поште у време њеног мандата на месту државног секретара.

Иако су све анкете показивале да Клинтонова има вођство, Трамп је потенцирао на томе да су медији корумпирани и да манипулишу бираче. Фронт који је Трамп отворио према медијима, изводио је константне нападе на њега током протекле четири године. Током конференција за штампу које је држао амерички председник често смо могли да чујемо након постављеног питања новинара, одговор: „You are fake news“.

Антисистемски кандидат Трамп је победио тесном већином и добио је могућност да мења постојећи амерички систем, који је постао неодржив. Највише се фокусирао на економију и постигао је значајан успех у томе до избијања епидемије вируса короне. То је постигао потпуним раскидом са економском политиком претходних администрација и раскидањем многобројних међународних трговинских уговора, пре свега транспацифичког партнерства, као и ревизијом трговинских уговора са ЕУ, Кином, Канадом, Мексиком и др. Он је увео протекционистичку економску политику са ставом да Америка треба да заштити прво своје раднике. За кратко време, Трамп је смањио незапосленост у САД на историјски минимум и добио још већу подршку радника.

Али последице мера које су уведене током епидемије корона вируса, промениле су ствари у потпуно другом правцу.  За кратко време, четрдесет милиона Американаца је остало без посла, што значи да је сваки четврти радно способан Американац, сада незапослен.

Међутим то није једини проблем с којим је Трамп суочен пред нове председничке изборе који ће бити одржани у новембру. Убиство Џорџа Флојда у Минеаполису изазвало је серију протеста у Америци, које су Трампови противници одмах искористили за стварање још већег хаоса.

Систем у САД је деградиран

Последњих деценија САД су овакве операције под називом „ненасилна промена режима“ изводиле широм света. Назив свакако погрешно указује на изостанак насиља, јер је у многим случајевима та тактика довела до рата. Идеолог америчких обојених револуција, пацифиста Џин Шарп је уз сараднике као што су Џорџ Сорош, који је развио мрежу невладиних организација,  промотере рата из америчке администрације и ЦИА, потпуно реализовао своје замисли у пракси.

У многим државама су изведене обојене револуције, смењени су „непожељни“ режими. Тим операцијама је у неким случајевима претходила и војна интервенција (Југославија, Либија), а у неким случајевима је након „револуције“ отпочињао рат (Украјина). У Сирији су већ ствари кренуле „по злу“ за миротворце са бомбама у руци, јер се Русија директно умешала у сукоб и спречила промену Асадовог режима. Државе у којима су изведене револуције и у којима је остварено увођена америчка демократија бомбама, тонуле су у безакоње, корупцију, криминал и сукобе, док су америчке корпорације и чиновници који су ударали у ратне бубњеве, извукли велику корист. Добар пример је бивша америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт, која је блиско пријатељство са терористом Хашимом Тачијем уновчила остварујући профит на Косову преко своје компаније Олбрајт капитал менаџмент. Претходно је Америка покренула „хуманитарну интервенцију“ и бомбардовала Србију, како би подржала одвајање Косова и направила нарко-терористичку државу Косово у срцу Европе.

Узмимо и пример Украјине која је данас једна од најкорумпиранијих држава у Европи. САД су подржале „демократске“ промене тако што су довеле на власт људе са неонацистичком идеологијом. Након Мајдана у Украјини је почео сукоб у Донбасу, тако што су војне јединице напале сопствене грађане. Како време одмиче, ситуација је све гора. Али то рецимо не брине много сина Џоа Бајдена, који је на украјинској несрећи зарадио милионе. Када је Доналд Трамп тражио да се тај случај тешке корупције истражи, демократе су га оптужиле да спречава рад Конгреса и покренуле процедуру импичмента.

Колико год да се Трамп трудио да побољша систем који је због злоупотребе и корупције потпуно изгубио своју функцију, наилазио је на многобројне препреке. Успео је да покрене одређене ствари у судству и безбедносним структурама са мртве тачке, али далеко од тога да је постигао велике успехе. Све време је против себе имао широк фронт противника, састављен од структура које контролише дубока држава у свим институцијама система (укључујући и појединце из свог блиског окружења) и нарочито проблем са медијима.

Медији у САД потпирују сукобе у друштву и користе се методама Гебелсове пропаганде. Реч је наравно о светским медијима који су исту такву улогу вршили у припреми свих војних интервенција, од Југославије до Сирије и Ирана.

Припрема Мајдана у САД

Напетост у Америци све више расте, што се може видети из атмосфере са протеста. Са једне стране стоји покрет „Black Lives Matter“ који су практично преузели леви екстремисти из Антифе финансирани од стране Сороша. Они врло агресивно наступају и организују рушилачке нереде. С друге стране су конзервативне структуре које се противе мерама које су уведене за време пандемије и не одобравају рушилачко понашање левичарских екстремиста.

Бивши амерички председник, Барак Обама, последње три године није губио време. Шездесет хиљада „активиста“ је дипломирало на „курсевима“ обуке за организовање и вођење „Right Causes“, где су увежбавали вештине за извођење обојене револуције. Да, овога пута ће се то десити у Америци. У новембру можемо да очекујемо исту сценографију са Мајдана испред Беле куће, чак и Викторију Нуланд са колачићима. Биће то масовни протести за које није извесно да неће прерасти у веће сукобе и грађански рат.

Све садашње анкете показују да демократски кандидат Џо Бајден има предност, али то не мора да буде основни показатељ, јер и Хилари Клинтон је према истим анкетама 2016. године била у предности. Џо Бајден у најмању руку није баш претерано јак кандидат. Бајден је био потпредседник САД у администрацији Барака Обаме и његова десна рука. Он је део естаблишмента који је везан за дубоку државу. Већ је ушао у дубоку старост и познат је по томе што прави разне гафове. Често није у стању да се правилно изрази  и заборавља шта је хтео да каже. Уз све то има и чудно понашање у јавности када исказује превелику присност, па је због тога добио надимак „creepy Joe“.  Свакако, највећа мрља му је умешаност у корупционашку аферу где је ничим основано запослио сина као саветника у украјинском енергетском предузећу, иако син нема никаквих квалификација да се нађе на таквом месту.

С друге стране, ни Доналд Трамп није у згодној позицији. Многе његове добре идеје је саботирала дубока држава и сада је све остало само на реторици, без икаквих практичних планова. Поред свих проблема са којима је суочен, највећи проблем је што није успео да направи свој тим за претходне четири године, који би могао да се супротстави естаблишменту дубоке државе. Многи су га напустили, чак и генерали војске од којих је имао подршку, а људи из његовог најближег окружења су почели да постављају питање, зашто реакција изостаје? Посебно током нереда када су сматрали да он не реагује у складу са новонасталом ситуацијом. Ситуација се измакла контроли, а људи су почели да осећају да их је Трамп издао и да је подлегао притисцима дубоке државе. Трамп има још јако мало времена да повуче кључне потезе и поврати поверење.

Трамп је пре два дана изјавио како не признаје анкете по којима је Џо Бајден у предности. По последњим анкетама Бајдена наводно подржава 49% грађана, а Трампа 41%.

Кандидат за председника Бајден је отишао још даље изјавивши да Трампа чека војни пуч уколико не призна пораз на председничким изборима. Како уопште демократски кандидат може да зна унапред да ће Трамп изгубити изборе? То је отворена претња из које се виде намере стварања сукоба.

Једно је сигурно, како год да се заврше председнички избори и који год исход да буде, сукоб је неминован, јер је он већ припремљен од стране дубоке државе. Изгледа да у америчком естаблишменту нема никог разумног који би спречио надолазећи грађански рат.

(Аутор је директор Центра за геостратешке студије)

Упутнице:

https://www.youtube.com/watch?v=0pgdVp7wx40

https://bit.ly/3fY3TkE

http://www.politika.rs/sr/clanak/264255/Kako-je-bankrotirao-Detroit

https://bit.ly/2COUQEj

https://bit.ly/2E32UBS

https://bit.ly/2E3g1TD

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-53083985

https://bit.ly/2WGyOdP

https://bit.ly/3jlmDg9

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер