Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kineska "godina petla" u globalnim brojkama
Savremeni svet

Kineska "godina petla" u globalnim brojkama

PDF Štampa El. pošta
Branko M. Žujović   
subota, 11. februar 2017.

Deng Sjaopingova izreka o mački savršeno odgovara petlu kao metafori ove godine. Nisu važne njegove marketinške i druge boje, ni njihovo presijavanje na različitim stranama, ni sposobnost da se na dimnjaku oportuno okreće za svakim daškom vetra, već kada kukuriče i koliko jaja njegove koke snesu

Kinezi su 28. januara započeli svoju novu godinu koja protiče u znaku vatrenog petla. Prema kineskom zodijaku, osim što će donositi sreću, romanse i isticati karakter, biće ovo godina ljudi sa izraženim osećajem za vreme, poverenje i odgovornost.

Baš nekako u vreme proslave Kineske nove godine, Udruženje nemačkih privrednih i industrijskih komora saopštilo je da je Kina lane pretekla SAD i postala najveći spoljnotrgovinski partner Nemačke.

Ovu, po svemu važnu i zanimljivu vest, naši mediji nisu preneli. Ne radi se tu o lošoj nameri, niti o nepovoljnom rasporedu zvezda i drugih elemenata različitih horoskopa, već, reklo bi se, ponajpre o suženom i dnevnopolitički selektivnom fokusu urednika. Koga je, uostalom, briga za tamo neka globalna kretanja bez vidljivih potresa, kada su ova naša gibanja, po svemu balkanska, za nas najglobalnija!

Ali, pođimo redom i pozabavimo se nekim, u medijima uglavnom nevidljivim podacima, koji, ipak, u najširem smislu oblikuju naš svet.

“Erbasova” krila kinesko-evropske saradnje

Ukupan obim spoljnotrgovinske razmene Kine i Nemačke tokom 2016. godine imao je vrednost od 999,1 milijardu juana, odnosno 145,3 milijarde dolara i bio je veći za 2,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Francuska je takođe pretekla SAD u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Nemačkom i sada se nalazi na drugom, dok su SAD na trećem mestu. Nemačka je tokom poslednje dve godine najveći spoljnotrgovinski partner Kine u Evropskoj uniji.

Ove brojke postaju logične ako se zna da je, na primer, “Erbas” lane kineskim kupcima isporučio 153 aviona, od ukupno 688 koliko ih je isporučeno širom sveta. Sedmu godinu za redom, “Erbas” je Kini isporučio više od sto aviona. Isporukama je obuhvaćen 141 uskotrupni avion (A320) i 12 širokotrupnih letelica (A330).

Trenutno u matičnom delu Kine saobraća 1.383 aviona “Erbasove” (evropske, nemačko-francuske) proizvodnje, što je otprilike polovina ukupnog broja aviona sa više od 100 sedišta u toj zemlji.

Kompanija „Erbas" saopštila je sredinom januara da će prvi širokotrupni avion, model A330, u septembru ove godine biti isporučen iz njenog pogona u Tjenđinu. Prema istom izvoru, „Erbas" će u Tjenđinu do 2019. godine mesečno sklapati dva širokotrupna aviona.

Pogon „Erbasa" u Tjenđinu za sklapanje širokotrupnih aviona sa radom je počeo 2. marta prošle godine. To je prvi pogon ove vrste koji je „Erbas" otvorio izvan Evrope.

U „Erbasovom" pogonu u Tjenđinu trenutno je uposleno 160 ljudi, a očekuje se da će do sredine ove godine biti zaposleno ukupno oko 120 kineskih radnika.

Osim toga, Kina najozbiljnije radi i na dovršetku razvoja vlastitog širokotrupnog aviona. Avion C919, prvi veliki kineski putnički avion, izašao je početkom novembra 2015. godine iz montažnog pogona u Šangaju.

Ovaj avion razvila je Kineska korporacija za proizvodnju komercijalnih aviona. Letelica ima 158 sedišta i dolet od 4.075 kilometara. U toku su ispitivanja i probni letovi, pre nego što model bude uveden u komercijalnu upotrebu.

Pomenuta kineska korporacija saopštila je pred kraj prošle godine da je do sada dobila 517 porudžbina od 21 klijenta iz Kine i sveta.

U Kini 730 miliona korisnika interneta

Zahvaljujući mobilnom širokopojasnom sistemu, koji su razvili kineski naučnici, internet je sve pristupačniji u zemlji, a krajem novembra prošle godine oko 730 miliona Kineza koristilo je internet.

Juna prošle godne kineski novi superračunar “Sanvej Tajhu lajt” ("Sunway Taihu Light") proglašen je za najbrži suprekompjuter na svetu. Ovaj računar već se upotrebljava u oblastima meteorologije, vazduhoplovstva i medicine.

Osim toga, prihod kineskih internetskih preduzeća 2016. godine iznosio je 1.240.000.000.000 (billion 240 milijardi) juana, a ove će, prema predviđanjima ekonomista, iznositi 1.760.000.000.000 juana.

Po kriterijumu globalne tržišne vrednosti, kineska preduzeća zauzimaju četiri mesta među 10 najvrednijih. Alibaba je na 4. mestu, Tencent na 5, Bajdu na 7. i Đingdung na 10. mestu. Prva tri mesta zauzimaju američke kompanije Gugl, Fejsbuk i Amazon.

Ukupna tržišna vrednost „Alibabe" jesenas je premašila 266 milijardi dolara.

Nemačka agencija za tržišna istraživanja „GFK grupa" objavila je da je u celom svetu tokom trećeg kvartala prošle godine prodato 353 miliona pametnih telefona, 7,5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, a samo u Kini je prodato 113 miliona pametnih telefona, 15 odsto više.

“Šendžou 11” i druge priče

Ništa lošije Kina nije stajala ni u oblasti kosmonautike. Kosmički brod „Šendžou 11" lansiran je 17. oktobra 2016. godine. Dva dana kasnije spojio se sa prvom kineskom kosmičkom laboratorijom „Tjengung 2", u kojoj su dvojica tajkonauta provela 30 dana, najviše od svih dosadašnjih kineskih kosmonauta. Za Đinga Hajpenga bila je to treća, a za Čena Dunga prva kosmička misija.

Dvojica tajkonauta misije „Šendžou 11", Đing Hajpeng i Čen Dung, nagrađeni su medaljama za zasluge u oblasti proučavanja kosmosa. Đingu Hajpengu, pedesetogodišnjem komandiru misije „Šendžou-11", dodeljena je Medalja za zasluge u oblasti kosmonautike prve klase, dok je tridesetosmogodišnjem Čenu Dungu pripala medalja treće klase i počasno zvanje kosmonauta heroja.

Podsetimo, Kina je zbog stava drugih zemalja prinuđena da sama razvija vlastiti kosmički program i gaji ambiciju da uspostavi vlastitu kosmičku stanicu sa ljudskom posadom.

Kineska podmornica bez ljudske posade “Ćenlung 2” prvi put je početkom prošle godine zaronila u jugozapade vode Indijskog okeana. Reč je o podmornici koja može da zaroni do 4.500 metara. U avgustu 2016. podmornica bez ljudske posade “Hajdou 1” zaronila je do dubine od 10.767 metara u okeansku raselinu “Marijana”.

Šangaj i Hongkong drže korak

Iako je kineska ekonomija lane usporila rast, Šangaj i Hongkong se nalaze na 7. i 9. mestu liste najkonkurentnijih gradova na svetu. Šangaj održava stopu godišnjeg privrednog rasta od 7, a Hongkong od 2 odsto.

Izvan matičnog dela Kine izdato je preko 68 miliona platnih kartica Unionpej. Samo u specijalnim kineskim administrativnim regionima Hongkong i Makao, zatim u Japanu, Južnoj Koreji, zemljama jugoistočne Azije i na tržištima u području ekonomskog pojasa duž Puta svile, izdato je oko 15 miliona ovih platnih kartica.

Transakcije obavljene posredstvom kineskog platnog sistema Unionpej lane su porasle za 50 odsto. Unionpej je sve prisutniji i u Rusiji, gde je, na primer, na arodromu “Šeremetjevo” moguće dobiti popust od deset odsto za plaćanja posredstvom pomenute kineske platne kartice.

Vrtoglav rast E-trgovine

Kineski Državni savet saopštio je da će nacionalni promet u oblasti E-trgovine do 2020. godine iznositi 38 biliona juana, odnosno 5,5 biliona dolara, za 21,8 biliona juana više nego što je ostvareno lane.

Petogodišnjim planom informatizacije, koji obuhvata period od prošle do kraja 2020. godine, predviđeno je da više od milijardu Kineza koristi onlajn usluge.

Do kraja 2020. godine, više od 90 odsto kineskih seoskih domaćinstava, koja su još uvek u zoni siromaštva, biće pokriveno internetskim uslugama.

U istom periodu onlajn maloprodaja biće više nego udvostručena, sa 3,9 biliona u 2015. na 10 biliona krajem 2020. godine.

Kinesko Ministarstvo trgovine procenjuje da je Kina lane privukla strane investicije u vrednosti od 785 milijardi, bez ulaganja u bankarski sektor, hartije od vrednosti i osiguranje. Kina je 25 godina zaredom na prvom mestu po privlačenju stranih investicija među zemljama u razvoju.

Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) iznela je podatak da je Kina 2016. zauzimala prvo mesto na listi najboljih odredišta za investicije u svetu, a tu poziciju trebalo bi da održi ove godine.

Onlajn poljoprivreda

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Kine, vrednost maloprodaje poljoprivrednih proizvoda, ostvarene posredstvom interneta, lane je iznosila 220 milijardi juana, nešto preko 46 odsto više u odnosu na 2015. godinu.

U 2015. godini vrednost maloprodaje kineskih poljoprivrednih proizvoda premašila je 150 milijardi juana, dva puta više nego 2013. godine.

U 2016. godini, internetska mreža je proširena na 24 hiljade sela. Na globalnu računarsku mrežu povezano je oko 110 miliona seljaka.

Kineska akademija društvenih nauka objavila je nedavno Plavu knjigu posvećenu privredi u 2017. godini. U ovom dokumentu navodi se da je kineski privredni rast lane iznosio 6,7, a da će ove iznosti 6,5 odsto.

Prema Plavoj knjizi, investicije u osnovna sredstva i dugoročni plasmani ove godine iznosiće 67.100.000.000.000 (67 biliona100 milijardi) juana.

Kina je 1. decembra uvela dodatni porez od 10 odsto na luksuznu potrošnju. Uz to, lane je uveden sistem naplate poreza na dodatu vrednost, što je, prema podacima Državne poreske uprave, privredi uštedelo 470 milijardi juana (68 milijardi dolara).

Izreka da nije važno da li je mačka crna ili bela, već da li lovi miševe, pripisuje se legendarnom kineskom reformatoru Deng Sjaopingu. Od njegove ere do izbijanja svetske ekonomske krize, Kina je svakih devet godina udvostručavala obim svoje privrede. Ostalim velikim silama za to je trebalo po otprilike pola veka, osim Japanu koji je jedno vreme svoju ekonomiju uspevao da duplira tokom 30 do 40 godina.

Danas je, četrdesetak godina od početka politike reforme i otvaranja prema svetu, tempo rasta kineskog BDP-a usporen. Velika kineska privreda nastavlja da brekće napred stopom rasta od oko 6,5 odsto.

Princip je isti, ostalo su nijanse

Baš kao što je kineska reč “tajkun” (taj guan – pozamašna svota novca) neprimetno ušla u naše živote energijom nove stvarnosti, tako će se i tekuće tektonske promene u ekonomiji, bezbednosti, politici i kulturi odraziti na naše živote. Veliko je pitanje u kojoj meri ćemo ih razumeti i hoćemo li na njih adekvatno odgovoriti, ili ćemo se ponovo naći s pogrešne strane zida u svakom smislu, juče berlinskog, danas kineskog.

Naša novija narodna izreka da treba razmišljati globalno, a delovati lokalno, potpuno je obesmišljena partijaškim kosmopolitizmom iz sokaka. Svet sve više zamišljamo iz podruma politikantsva, predrasuda, manipulacija i strahova.

Deng Sjaopingova izreka o mački, uostaom, savršeno odgovara petlu kao metafori ove godine. Nisu važne njegove marketinške i druge boje, ni njihovo presijavanje na različitim stranama, ni sposobnost da se na dimnjaku oportuno okreće za svakim daškom vetra, već kada kukuriče i koliko jaja njegove koke snesu.

Sve ostalo je u najboljem slučaju tavorenje, a najčešće čista propast.

Izvori:

Vesti CRI 2015, 2016, januar 2017.

Privatna arhiva vesti i inormacija