Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Govori engleski da te cela Kina razume
Savremeni svet

Govori engleski da te cela Kina razume

PDF Štampa El. pošta
Branko M. Žujović   
nedelja, 05. mart 2017.

 Sve, sve, ali engleski...

Kinesko tržište od preko 400 miliona onih koji bi da nauče trenutno najtraženiji jezik na planeti postaje sve strože i probirljivije po pitanju izbora stranih predavača

Struktura srpskog rasejanja u Pekingu i drugim kineskim gradovima drastično je izmenjena za svega nekoliko godina. Nekadašnje malobrojne sredovečne privrednike, okupljene po zavičajnoj liniji sa ostalim Balkancima u srpskom restoranu „Kiosk“ u Pekingu, koji je u međuvremenu zatvoren, smenili su neuporedivo brojniji mladi predavači engleskog jezika.

Njih ne interesuju kolektivna pivska razočaranja u fudbalsku reprezentaciju uz luk i pljeskavice. Oni danju uče decu po vrtićima, a noću ćarlijaju po raspojasanim klubovima i niko, u stvari, ne zna tačno koliko ih je. Zna se jedino da ih je do lane bivalo sve više.

Plata od preko dve ili tri hiljade evra, bezbedno okruženje, često plaćena soba za stanovanje i putni troškovi, besplatna pića za strankinje u klubovima i mnogo lepih devojaka uokolo... Kina se sve do prošle godine činila obećanom zemljom za svakoga ko je beo, ne plaši se letenja i poznaje makar dva glagolska vremena u engleskom jeziku.

Iz dva u jedan, iz jedan u tri...

Ali, od jeseni 2016. godine stvari su se iz korena promenile. Kineska država je odlučila da svojim građanima obezbedi kvalitetnije strane nastavnike i eksperte uopšte, pa je, čini se do maksimuma, zategla uslove njihovog angažovanja.

Prema podacima objavljenim u ovdašnjoj štampi, Kini je sredinom prošle godine nedostajalo oko sto hiljada stranih predavača engleskog jezika. Procene govore da oko 400 miliona Kineza svih uzrasta uči ili želi da uči engleski jezik. Šta više, neke studije pokazuju da će ovo tržište u Kini do 2020. godine imati u najmanju ruku visoku godišnju stopu rasta. Neki izvori pominju rast od 19 do čak 25 odsto, što znači da će uporedo vrtoglavo rasti i potreba za predavačima.

Od ove godine engleski jezik u Kini, međutim, moći će da predaju isključivo izvorni govornici sa odgovarajućim obrazovanjem koje podrazumeva fakultetsku diplomu. Među ostalim strancima izuzetak od ovog pravila biće oni koji su pohađali studije na engleskom jeziku u zemljama engleskog jezičkog područja, o čemu treba da podnesu čvrste dokaze.

Jezik postaje ozbiljan biznis
Tokom 2014. godine kompanija „Alibaba“ uložila je sto miliona dolara u „Tutor“ grupaciju koja je uspostavila onlajn platformu zaučenje engleskog jezikau Kini i kineskog u ostatku sveta.

Osim toga, ozbiljne promene pretrpeo je sam sistem angažovanja stranaca. Do sada su stranci u Kini mogli da dobiju dozvolu za rad stranog uposlenika ili, u drugom slučaju, ekspertski sertifikat koji izdaje Ministarstvo ljudskih resursa i socijalnog staranja. Od ove godine dva sistema biće objedinjena u jedan, a strani radnici biće podeljeni u tri kategorije (A, B i C).

Prvom kategorijom biće obuhvaćeni najkvalitetniji profesionalci, školovani na najprestižnijim svetskim univerzitetima formata Kembridža, Sorbone ili Harvarda. Drugu grupu čine klasični profesionalci sa ostalim fakultetskim diplomama, a treću ostali radnici na koje se kineska privreda u budućnosti neće previše oslanjati. Ove tri grupe formiraju se na osnovu složenog sistema bodovanja koji obuhvata obrazovanje, radno iskustvo, poznavanje kineskog jezika i druge kriterijume.

Oktobra prošle godine u Pekingu, Šangaju i Tjenđinu, kao i u provincijama Hebej, Anhuej, Šandung, Guangdung i Sečuan i Autonomnom regionu Ningsja Huej pokrenut je probni program primene novog sistema rangiranja stranaca koji traje do kraja marta.

Kada ovaj sistem zaživi u punom obimu, od aprila, svi strani radnici u Kini biće obuhvaćeni jedinstvenim elektronskim sistemom i biće im uručene elektronske kartice koje će ovi moći upotrebljavati čak i pri kupovini železničkih karata.

Čajngliš

Međufaza u kojoj se anglofona Kina trenutno nalazi, odnosno hibridni jezik koji se formirao između želje Kineza da nauče engleski i trenutnih društvenih mogućnosti, naziva se „čajngliš“.

Tetovirani u vrtićima

Ne postoje precizni podaci o broju stranih predavača engleskog jezika u Kini. List „Čajna dejli“ objavio je podatke Ministarstva javne bezbednosti, prema kojima je 2011. godine u Kini duže od šest meseci živelo skoro 600 hiljada stranaca, među kojima je bilo preko 200 hiljada predavača engleskog jezika.
Drugi izvori pominju da u Kini radi oko 50 hiljada škola engleskog jezika od kojih je u potpunosti legalizovano svega dvadesetak hiljada. Kontrolom sprovedenom sredinom 2015. godine u Sijanu, gradu poznatom po drevnim statuama ratnika od terakote, utvrđeno je da je svega troje na osam proverenih predavača radilo za registrovane škole i imalo uredne papire. Ostali nisu mogli da prikažu dokaze o kvalifikacijama, a časove su držali u neregistrovanim školama, po stanovima ili posredstvom interneta.

Kineska štampa objavila je da je 2013. godine vrednost tržišta nastave engleskog jezika iznosila oko trideset milijardi juana (približno 500 miliona dolara), dok se u stranim izvorima navodi da je lane vrednost ovog tržišta dostigla 21 milijardu (podaci „Tutor“ grupacije). List „Čajna dejli“, međutim, objavio je krajem prošle godine da ovdašnje vanškolsko tržište nastave engleskog jezika vredi ni manje ni više nego 115 milijardi dolara.

Među sadašnjim stranim nastavnicima engleskog u Kini veliki je broj onih koji u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji ili nekoj drugoj zemlji engleskog govornog područja nisu mogli da pronađu posao. Ovdašnja štampa posprdno navodi da je strani nastavnik engleskog jezika u Kini, u stvari, eufemizam za iseljenika bez posla u svojoj zemlji.

Kina stiče većinu u engleskom jezičkom području
Prema podacima objavljenim lane u Velikoj Britaniji, broj govornika engleskog jezika, onih koji ga uče ili se ovim jezikom služe u Kini će 2020. godine prevazići ukupan broj onih kojima je engleski maternji jezik. Kina će tiho postati neprikosnovena anglofona zemlja sveta. Britanski izvori navode da vrednost tržišta nastave engleskog u Kini prevazilazi 65 milijardi dolara.

Ovi ljudi su često bez adekvatnog obrazovanja, ne tako retko sa spornim svakodnevnim navikama, a ključna, ujedno i jedina prednost nad ostatkom planete im je engleski kao maternji jezik. Nije retka scena da trogodišnjacima u vrtiću engleski jezik predaje američki dvometraš, po pravilu belac, sa minđušom i istetoviranim rukama, vratom i nogama, uz fond engleskih reči koji kvalitetom i obimom ne prevazilazi srpski vokabular Tijane Ajfon.

Broj predavača iz istočnoevropskih zemalja takođe je veliki. Oni često poseduju zavidno obrazovanje, ali imaju akcentuaciju koju sve bogatiji pomodni kineski roditelji ne trpe iz predrasude. Kineski roditelji, koji neretko plaćaju hiljadu i po do dve hiljade evra mesečno kako bi im dete pohađalo vrtić sa stranim predavačima engleskog jezika, naprosto, očekuju nastavnike izvorne govornike.

Oni naivno smatraju, a ta predrasuda ima razmere opšte kulturološke epidemije na nacionalnom nivou, da će im deca govoriti engleski jezik sa Trafalgar skvera samo ako budu imala za predavača izvornog govornika. Tako je jedan vrtić u Pekingu od kandidata za predavače zahtevao da budu iz Konektikata, kao da je po sredi trava, a ne nastava.

Odgovor jezičkih škola i vrtića na nove mere vlasti bio je prijavljivalje stranih predavača kao menadžera, kuvara u vrtićima, predavača likovnog vaspitanja ili nečega drugog. Predavači su tako formalno maskirani poslovnim vizama, ali je u međuvremenu počeo lov na njihov pravi status. Kineske društvene mreže krajem prošle godine brujale su o stotinama uhapšenih i deportovanih stranaca.

Kvaka je, međutim, u onome što se dešava između hapšenja i deportovanja, a to je kazna od nekoliko hiljada dolara i mesec dana kineskog pritvora.