четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Европска унија – од брисања граница до ограда, зидова и сабирних центара
Савремени свет

Европска унија – од брисања граница до ограда, зидова и сабирних центара

PDF Штампа Ел. пошта
Јасмина Вујић   
четвртак, 03. септембар 2015.

Идеја о стварању Европске уније није нова, и у свом зачетку је звучала веома привлачно: брисање граница и формирање јаке економске заједнице, која ће моћи равноправно да конкурише на свим светским тржиштима, где ће све чланице бити равноправне и где ће се одлуке доносити консензусом, а не прегласавањем или диктатом најјачих, где ће радна снага моћи несметано да конкурише и циркулише на целом тржишту рада ЕУ, где ће образовни систем бити хармонизован и бесплатно школовање омогућено за све.

Као и у много примера у прошлости, овакви идеалистички концепти се обично претворе у своју супротност, јер се нуде као добро зашећерена горка пилула за народ. У већини држава које су приступиле ЕУ одлука о приступању није донета на референдумима, као што би се могло очекивати од оних који заступају "демократију и људска права”, већ су одлуке донеле или корумпиране владе или корумпиране скупштине. Ако је негде и било референдума, резултат је готово увек био негативан, и референдум је морао да се понавља док није добијен жељени (позитиван резултат), уз стандардно застрашивања гласача које катастрофе ће да се десе уколико не гласају на "прави” начин.

Само петнаестак година од увођења заједничке валуте - евра, ЕУ у овом моменту подсећа на брод који убрзано тоне (Титаник), вучен тежином ланаца бирократије која се стално повећава. На делу је константно застрашивање економски слабијих чланица ЕУ не би ли се одрекле и оно мало суверености и самосталности које су задржале уласком у ЕУ.

Док се убрзано спроводи централизовање политичке, економске, и фискалне политике, и док се о питањима од значаја за милионе људи у ЕУ одлучује у уском кругу бриселских добро плаћених бирократа који су се појавили ниоткуда, дотле се суверене државе намерно распарчавају на "европске регије”, које ни политички ни економски не могу да парирају моћној бриселској бирократији.

Уместо брисања граница, подижу се зидови широм ЕУ, а уместо демократије и људских права за све, поједине групе ”непожељних” миграната се стављају у сабирне центре и депортују у сиромашне земље југоисточне Европе. Један од примера је депортовање хиљада Рома из Франциске у време Саркозија, и то у сиромашну Румунију, као и обавезе Србије о реадмисији ”лица која незаконитобораве у ЕУ, укључујући и обавезу реадмисије држављана трећих држава и лица без држављанства”, како пише у члану 83 погубног Споразума о стабилизацији и придруживању, који је Србија потписала са ЕУ 2008. године.

Због криза и ратова у Северној Африци, на Блиском истоку, у централној и јужној Азији, које су, према речима чешког предсeдника Милоша Земана, у великом броју случајева управо изазване интервенцијама земаља НАТО и ЕУ, стотине хиљада миграната и избеглица упутило се према ЕУ. Многи постављају питање да ли постоји неки, засад непознати план, који мигранте из Сирије, Ирака, Авганистана, Нигерије и Сомалије усмерава у западну Европу, и то преко нестабилних и сиромашних земаља југоисточне Европе.

Према подацима УН, у првих 6 месеци 2015. године око 200 хиљада азиланата и миграната је прешло преко Медитерана, а хиљаде су на том путу погинуле. Од тога се око 90 хиљада искрцало у Италији, а око 110 хиљада у Грчкој. Према подацима, 38% су из Сирије, 12% из Еритерје, 12% из Авганистана, 6% из Нигерије, и 5% из Сомалије. Преко Грчке је прешло 62% из Сирије и 21% из Авганистана.

У току прошле године у Велику Британију је емигрирало близу 650 хиљада људи. У првих 6 месеци 2015. године у Немачкој је азил затражило 200 хиљада људи, од чега је близу 150 хиљада стигло преко Балкана. Италија већ дуже време има проблем миграната, Аустрија не жели да прихвати "решења” наметнута из Брисела, и скоро свака земља ЕУ је кренула да уводи инвентивне методе да би спречила улазак миграната на њену територију. Од ЕУ "без граница” остала је само тужна прича, док се свуда, а нарочито на југоистоку ЕУ дижу барикаде, ограде, зидови, а војска се уз полицију ставља да патролира границама.

На пример, у јулу ове године је преко 2.000 миграната/азиланата пробало да се пробије кроз Евротунел у Велику Британију, да би овај број пао на 150 људи дневно, после подизања ограде дужине неколико километара око уласка у тунел.

Немачки министар спољних послова Штајнмајер је недавно изјавио да ће сви азиланти без докумената који су стигли преко Балкана бити одмах враћени на Балкан. Питање је, ако немају докумената, како ће утврдити да су ти мигранти пореклом са Балкана?

Чешка пооштрава патроле на својим границама, Словачка изјављује да може да прими само 200 миграната годишње, и то хришћана, док Мађарска гради високу ограду дуж границе са Србијом, да би спречила прелазак око 1.500 миграната дневно. То планирају и Бугарска и Румунија, стављајући и војску на границе. Грчка и Македонија грцају под навалом миграната, уз решење да их пакују на препуне возове и шаљу – пут Србије.

Комисија за избеглице ЕУ тврди да је само преко Грчке у јулу ушло 70 хиљада миграната. Куда су они прошли – кроз Србију. Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР) из Женеве је саопштио да је више од 7.000 избеглица стигло у Србију само у току ноћи између суботе и недеље (22. и 23. августа 2015), док је Међународна федерација Црвеног крста истовремено изјавила да се тек очекује "драматични пораст” избеглица у току наредних дана и недеља.

Где је Влада Србије у овој озбиљној мигранској кризи, која прети да дестабилизује Србију и по питању безбедности грађана, као и по питању економске, демографске и политичке ситуације? Нажалост, Влада Србије крије податке о броју миграната, о њиховом пореклу, о њиховим намерама, о томе да ли им колико-толико организовано помаже да наставе пут, као што то Грчка или Македонија пробају да ураде, или је направила неки тајни договор са ЕУ да се овај огроман број миграната заустави на дуже у Србији.

Ко усмерава те мигранте на Србију? Како они улазе у Србију без докумената? Да ли се уопште води евиденција о њима, да ли се игде пријављују, да ли су обезбеђени прихватни центри? Који је план ове владе за овај дугорочни мигрантски проблем? То су све питања на које ова влада не жели да одговори.

Данило Тврдишић, у свом чланку "Избеглички камп Србија", наводи: "Треба ли подсећати да се план за поменуту државу – гето прави у земљи у којој годишње 35.000 више људи умре него што се роди, у земљи у којој је већина људи на рубу егзистенције, у земљи и народу који је доживео троструки геноцид у двадесетом веку? Зар народу и држави (која је деведестих година прошлога века примила више стотина хиљада избеглица са подручја ратом разорене Југославије) лицемери из ЕУ поново треба да држе моралне лекције о томе како је довођење стотине хиљада (махом војно способних) мушкараца друге вере и културе, врхунски акт милосрђа?Зар то нису исти они лицемери који подижу санитарне кордоне и зидове према мигрантима, а у исто време нама држе лекције о „мултикултуралности“ и „достигнутом нивоу поштовања људских права и слобода“?Зар то нису они исти који нас мрцваре и уцењују 25 година? Колико ћемо још претприступних провера моћи да преживимо? Хоће ли ова власт и ту, као и у свему другом, попустити?”

Парадоксална ситуација је и то што се по питању мигрантске кризе потпуно слажу евроскептични Српски покрет Двери и Европска унија. Наиме, и Двери се залажу за строгу контролу граничних прелаза и уласка миграната на територију Србије, као што то тражи и ЕУ за улазак у шенгенски простор. Као и у случају већине земаља на југоистоку ЕУ, Двери се залажу и за подизање ограда и слање жандармерије и војске, како би се спречили даљи неконтолисани мигрантски таласи који прете да дестабилизују Србију и доведу до безбедносне кризе.

Док већина (цензурисаних) медија у Србији настоји да целу мигрантску кризу обоји ружичастим бојама, и окриви "десницу” за ксенофобију, као што то чини новинарка N1 телевизије у недавном прилогу Десница све гласније против избеглица (треба приметити да се упорно користи реч ”избеглице” уместо ”мигранти” или ”емигранти”), част српског новинарства ипак чува неколико угледних новинара.

Мирјана Бобић Мојсиловић у својој колумни ”Срце под притиском” у Вечерњим новостима, поставља листу питања на која сви забринути грађани желе одговоре од Владе Србије: "Зашто реке избеглица из Африке и Азије у Европу иду баш кроз Србију, која је од ЕУ ограђена бодљикавом жицом? Зашто не иду кроз Бугарску и Румунију?Зашто не иду кроз Хрватску?Да ли је неко у име Србије потписао неки договор по коме ће ти невољници бити послати баш овде?Да ли је нова држава за азиланте, коју сања амерички милијардер, само еуфемизам за нови логор, и да ли је за тај пројекат одређено баш ово парченце света?Да ли је Србија добила паре за отворене границе?Да ли је Србија на ово морала да пристане и да ли је то још један уступак за придруживање заједници у коју тако очајнички желе да стигну и Србија и сви азиланти? На та питања одговора нема.”

Љиљана Смајловић с правом наводи у свом чланку "Плодови гнева” у Политици: "Али то још није ништа према домаћим политкомесарима. То што је српски премијер, уз Ангелу Меркел, ваљда једини у Европи који свој политички капитал самоуверено расипа на подршку избеглицама, повереница за равноправност изгледа да је схватила као прилику да се истакне па је иступила с предлогом да се блискоисточним невољницима који грабе ка Немачкој и Шведској понуди да населе пусте делове Србије. Ваљда вишак бирократске ревности, јер је одмах после тога престала да се јавља новинарима који су хтели да је замоле да им поближе образложи своје надлежности и иницијативу.”

Мухарем Баздуља, такође у Политици, реагујући на "хуманитарност” Јелене Милић, у чланку "Политика сентименталности”, закључује: "Ипак, један гест Јелене Милић није разлог да се пренебрегне чињеница да је она лобиста управо оне организације која је за целу избегличку кризу најодговорнија. Да не анализирамо додатно како је сигнификантно да њену хуманост рекламира Радио Слободна Европа, амерички пропагандни сервис који финасирају америчке власти, из чијег је оновременог седишта у Минхену уочи своје смрти деловао и ноторни Степан Бандера.”

Ова мигрантска криза може врло лако да прошири велике пукотине које су се појавиле у темељима зграде зване "Европска унија”: све израженије економске и социјалне разлике између земаља првог реда, земаља другог реда и земаља јужне и југоисточне Европе; пропаст наметнутог мултикултурализма; пропаст либералног капитализма; недостатак суштинске демократије и људских права оличених у диктатури неизабраних бирократа у Бриселу (Вацлав Клаус, с правом, назива бриселски бирократски апарат новим Централим комитетом); уцене и наметања решења које земље, чланице ЕУ, гурају у даљу дужничку и социјалну кризу (пример Грчке, а нису далеко ни Шпанија, Португал и Италија); као и учешће  у "хуманитарним интервенцијама” у Северној Африци, на Блиском истоку, у централној и јужној Азији, које су као бумеранг и довеле до ове "хуманитарне мигрантске кризе” у самој ЕУ.

Србија не треба да је у тој причи, јер је наметнути "безалтернативни” пут већ довео до социјалне и демографске кризе (већина грађана Србије је на ивици преживљавања, десетине хиљада младих напуштају земљу, а бела куга хара); безбедносне кризе (јер се са најновијом политиком отворених граница српског премијера не зна ни број ни порекло, ни прави циљеви десетине па и стотине хиљада миграната који се налазе у Србији), а да не говоримо о континуираном уништавању домаће привреде и пољопривреде, расту партократије, корупције и криминала.

Како то да хиљаде младих људи одлазе из Србије јер не могу да нађу посао, и држава ништа не предузима да их заустави, а сада се одједном налазе и средства и могућности да се сместе и нахране стотине хиљада мигранта, и то вероватно на дуже време?

Нажалост, еврофанатични припадници владајућег режима раде оно што не пада на памет земљама чланицама ЕУ, а то је да угрожавају економску, социјалну, здравствену и сваку другу безбедност својих грађана, покушавајући да буду ”више Европљани од неких других”.

Шта мисле и раде чланице ЕУ поводом мигранстке кризе (пренето из српских медија)

Словачка, Пољска и Чешка одбацују критике старих чланица Европске уније да су ксенофобне, као и апеле да почну да прихватају избеглице, макар оне из Сирије. И Пољска и Словачка и Чешка желе да прихвате пре свега хришћанске избеглице из Сирије и Ирака, а УН су у најновијем извештају о стању људских права крајем седмице отворено оптужиле Чешку за исламофобију.

"Немојмо се претварати да не видимо страх људи. Плаше се. Не само у Словачкој већ у целој Европи. Немојмо се претварати да не видимо узроке те појаве и немојмо се претварати да смо у стању да тај проблем решимо тако што ћемо прихватити све раширених руку, без обзира на то да ли су то економски шпекуланти или људи којима је заиста потребна помоћ", одбио је овог викенда критике словачки премијер Роберт Фицо. "Будимо искрени. Па ми нисмо у стању да интегришемо стотине хиљада наших ромских суграђана. Како ћемо интегрисати људе који живе неким сасвим другачијим начином живота с другом вером", казао је Фицо.

Председник Пољске Анџеј Дуда у петак је у Берлину у разговору с немачким председником Јоахимом Гауком и канцеларком Ангелом Меркел правдао одлуку Пољске да прихвати свега 2.000 избеглица, с обзиром на то да Варшава мора да остави простор за помоћ евентуалним избеглицама из Украјине ако тамо ескалира поново сукоб, а тада би на пољске границе дошле стотине хиљада Украјинаца. "Битно је то да се као ЕУ боримо против узрока емиграције, и то у земљама где је проблем настао. Морамо да будемо солидарни са избеглицама, али морамо много енергичније да се боримо с бандама шверцера избеглица које на људским трагедијама зарађују милијарде", рекао је Дуда.

Пољска је пристала да у оквиру добровољних квота прихвати свега 2.000 избеглица, Чешка 1.500 у наредне две године, а Словачка свега 200, и то искључиво хришћана, а додатно је преузела 500 избеглица из аустријских центара које ће у Словачкој сачекати да буде решен њихов захтев за азил. Мађари поручују: Ако не затворимо границе, имаћете у Будимпешти још деснију владу од ове.

"Ти људи због изразитих културних разлика неће бити у стању да се асимилирају. Други ризик је да ће довући заразне болести, али то не прецењујем. Као треће, то је ризик да ће Исламска држава послати ћелије агената-спавача. Оне би касније могле да се активирају, да изводе терористичке нападе, какве су у прошлости извели у Паризу, Лондону и Мадриду", казао је чешки председник Милош Земан у интервјуу приватном чешком радију Фреквенце 1. "Ја сматрам да огромну већину чине економски мигранти. Долазе такође и из земаља као што је Еритреја, Сенегал, Косово или Пакистан у којима се не ратује. Подозревам да ти људи код нас не желе да раде", рекао је Земан.

Бивши чешки председник Вацлав Клаус је још конкретнији од Милоша Земана: "Потребно је поново увести неки вид граница, одбити агресивну идеологију мултикултуре и растосиљати се сувише дарежљиве социјалне државе", рекао је Клаус. Студентима из 15 европских земаља које је окупило удружење европских универзитета "Еуропеум" Клаус је поручио да нема демократије без националних држава, а да је Европа запала у ћорсокак управо зато што смањује њихове надлежности. "Када је реч о регулацији или слободној дискусији, ЕУ се данас налази у фази позног комунизма. Није дозвољено критиковати ЕУ. Свакога ко изрази такво мишљење одмах оптуже или да је глуп или да има зле намере", рекао је Клаус.

У Финској су почели протести против отварања Центра за пријем избеглица. Аустријска министарка унутрашњих послова Јохана Микл Лајтнер је изјавила да је Аустрија пооштрила контролу на источним границама (према Мађарској, Словачкој, Словенији и Чешкој Републици) након што је у напуштеном камиону на аутопуту у тој земљи нађено више од 70 избеглица које су дошле преко Мађарске. Примењују се исте контролне мере као пре него што је почела примена шенгенског споразума.

Очигледно је да ЕУ није усагласила своје ставове и прописе, што доводи до великих проблема и конфузије. Портпарол мађарске владе Андраш Гиро-Сас је изјавио да је Немачка последњих дана демонстрирала попустљивији став према илегалним имигрантима који стижу из Сирије, што је "повећало наде" миграната, а кризна ситуација постала још нејаснија. Према његовом тумачењу, по правилима Шенгена, мигранти могу да напусте Мађарску само са важећим путним исправама и визом земље у коју иду. Због усклађивања са законима ЕУ и Мађарске, маса миграната задржана је на будимпештанским железничким станицама. "Како би се окончало то нетранспарентно и штетно стање, тражимо од Немачке да разјасни правну ситуацију", рекао је Гиро-Сас.

Мађарска је посебно узнемирена због тога што јој ЕУ не пружа никакву помоћ како би заштитила своју шенгенску границу. Румунски министар унутрашњих послова Габријел Опреа најавио је да ће безбедносне мере на граници са Србијом бити ојачане. „На том граничном подручју ћемо интензивирати безбедносне мере. Разматрамо могућност интензивирања сарадње са другим националним полицијама, појачање оперативних способности на граници са Србијом, као и увођење опреме за надзор границе дању и ноћу“, истакао је Опреа.

У Данској је на последњим изборима Данска народна партија, која заступа све само не пријатељски став према мигрантима, остварила најбољи резултат у својој историји. Шведске демократе, који заступају политику смањивања броја имиграната за чак 90 процената, тренутно имају највећу подршку од свих партија у Шведској. И у Италији и Француској десничари су међу прве три странке.

Септембар 2015.

РЕЛЕВАНТНИ ЧЛАНЦИ: 

1. http://forum.mojepravo.net/new/b2/blogs/blog4.php

/sporazum-o-stabilizaciji-i-pridru-ivanju

2.http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.

119.html:562654-SRCE-POD-PRITISKOM-Velika-seoba

3. http://www.nspm.rs/hronika/madjarska-trazi-

razjesnjenje-od-nemacke-u-vezi-sa-kretanjem-ilegalnih-

migranata-unutar-eu-%E2%80%93-stav-postaje-suvise-popustljiv.html

4. http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=194375

5.http://rs.sputniknews.com/evropa/20150817/3984509.html

6. http://www.nspm.rs/komentar-dana/izbeglicki-kamp-srbija.html

7.http://www.politika.rs/rubrike/kolumna-nedelje/Plodovi-gneva2.sr.html

8. http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kilometarske-kolone-

zbog-kontrola.sr.html

9. http://www.politika.rs/rubrike/Svet/EU-mora-da-

resava-uzroke-dolaska-izbeglica.sr.html

10. http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Poruka-iz-

Evrope-ne-dolazite-trazite-azil-od-kuce.sr.html

11. http://www.nspm.rs/hronika/finska-protest-

protiv-otvaranja-centra-za-prijem-izbeglica.html

12. http://www.nspm.rs/hronika/milos-zeman-migranti-u

-cesku-mogu-da-donesu-teror-islamske-drzave-bolesti-i-getoizaciju.html

13. http://www.nspm.rs/hronika/austrija-pojacala-kontrole-na

-istocnim-granicama-zemlje-u-madjarskoj-formirana-kolona-duga-20km.html

14. http://www.nspm.rs/hronika/robert-fico-slovacka-ce-ponovo-

odbiti-kvote-za-prijem-izbeglica-ako-brisel-ponovo-izadje-s-takvim-predlogom.html

15. http://www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-tvrdjava-evropa-i-izbeglice.html

16. http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=51713#.VeR2wEVQjSw

17.http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=51748#.VeR2-kVQjSw

18. http://www.redcross.eu/en/What-we-do/Asylum-Migration

/Migration-Weekly-Updates/Migration-Updates-Week-35-2015/

19.  http://www.nspm.rs/hronika/vaclav-klaus-uvesti-granice-odbiti-

ideologiju-multikulture-migracija-i-imigracija-nije-nikakvo-ljudsko-pravo.html

20. http://www.nspm.rs/hronika/blic-zasto-evropa-ne-uspeva

-da-resi-migrantsku-krizu.html 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер