Evropska unija – od brisanja granica do ograda, zidova i sabirnih centara

NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 1. MAJA 2024.

ŽELjKA CVIJANOVIĆ NA SEDNICI SB UN: RS NE KRŠI NI DEJTONSKI SPORAZUM NI MEĐUNARODNO PRAVO. REZOLUCIJA O SREBRENICI SE KORISTI KAO DESTABILIZUJUĆI FAKTOR

GIDEON GRAJF: ONO ŠTO SE DOGODILO U SREBRENICI JULA 1995. NE MOŽE SE DEFINISATI KAO GENOCID. TO JE POLITIČKI POKUŠAJ DA SE ISTORIJA PREKROJI

ZORAN LUTOVAC: KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ SE RASTOPILA KAO PAHULjA NA DLANU. KAKO TRENUTNO STVARI STOJE, 2. JUNA NEĆE BITI NI SLOBODNIH I POŠTENIH IZBORA, NITI BOJKOTA

ALEKSANDAR DUGIN: SPECIJALNA VOJNA OPERACIJA JE FILOZOFSKI RAT. RUSKA IDEJA MORA DA POBEDI NE SAMO UKRAJINU, VEĆ I VEŠTAČKU INTELIGENCIJU, JER SU TAKVI ULOZI U IGRI

ENTONI BLINKEN: HAMAS DA BEZ ODLAGANjA PRIHVATI PREDLOG PRIMIRJA SA IZRAELOM

BRANIMIR NESTOROVIĆ: NEĆEMO GLASATI ZA RECIKLIRANU VLADU. TREBALO BI DA SE OKRENEMO BRIKS-U, A NE ONIMA KOJI PRIMAJU KOSOVO U SAVET EVROPE I DONOSE REZOLUCIJU O SREBRENICI

BELA KUĆA: NE ŽELIMO DA VIDIMO VELIKU KOPNENU OPERACIJU U RAFI

MILORAD DODIK: NEMAČKA, SAD I VELIKA BRITANIJA NAJVEĆI KRIVCI ZA POLITIČKU KRIZU U BIH

DONALD TRAMP NOVČANO KAŽNjEN ZBOG NEPOŠTOVANjA SUDA, ZAPREĆENO MU I ZATVOROM

PORTPAROL KINESKOG MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA LIN ĐIJAN O POSETI SI ĐINPINGA BEOGRADU: SRBIJA JE PRVI SVEOBUHVATNI STRATEŠKI PARTNER KINE U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI

DMITRIJ POLjANSKI PRED SEDNICU SB UN: BIH NA IVICI ORUŽANOG SUKOBA ZBOG POSTUPAKA ZAPADA KOJIMA SE KRŠI DEJTONSKI SPORAZUM I NjIHOVE TEŽNjE DA SE POTKOPA POLOŽAJ BOSANSKIH SRBA

sreda, 01. maj 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Evropska unija – od brisanja granica do ograda, zidova i sabirnih centara

Savremeni svet
Evropska unija – od brisanja granica do ograda, zidova i sabirnih centara

Jasmina Vujić

četvrtak, 03. septembar 2015.

Ideja o stvaranju Evropske unije nije nova, i u svom začetku je zvučala veoma privlačno: brisanje granica i formiranje jake ekonomske zajednice, koja će moći ravnopravno da konkuriše na svim svetskim tržištima, gde će sve članice biti ravnopravne i gde će se odluke donositi konsenzusom, a ne preglasavanjem ili diktatom najjačih, gde će radna snaga moći nesmetano da konkuriše i cirkuliše na celom tržištu rada EU, gde će obrazovni sistem biti harmonizovan i besplatno školovanje omogućeno za sve.

Kao i u mnogo primera u prošlosti, ovakvi idealistički koncepti se obično pretvore u svoju suprotnost, jer se nude kao dobro zašećerena gorka pilula za narod. U većini država koje su pristupile EU odluka o pristupanju nije doneta na referendumima, kao što bi se moglo očekivati od onih koji zastupaju "demokratiju i ljudska prava”, već su odluke donele ili korumpirane vlade ili korumpirane skupštine. Ako je negde i bilo referenduma, rezultat je gotovo uvek bio negativan, i referendum je morao da se ponavlja dok nije dobijen željeni (pozitivan rezultat), uz standardno zastrašivanja glasača koje katastrofe će da se dese ukoliko ne glasaju na "pravi” način.

Samo petnaestak godina od uvođenja zajedničke valute - evra, EU u ovom momentu podseća na brod koji ubrzano tone (Titanik), vučen težinom lanaca birokratije koja se stalno povećava. Na delu je konstantno zastrašivanje ekonomski slabijih članica EU ne bi li se odrekle i ono malo suverenosti i samostalnosti koje su zadržale ulaskom u EU.

Dok se ubrzano sprovodi centralizovanje političke, ekonomske, i fiskalne politike, i dok se o pitanjima od značaja za milione ljudi u EU odlučuje u uskom krugu briselskih dobro plaćenih birokrata koji su se pojavili niotkuda, dotle se suverene države namerno rasparčavaju na "evropske regije”, koje ni politički ni ekonomski ne mogu da pariraju moćnoj briselskoj birokratiji.

Umesto brisanja granica, podižu se zidovi širom EU, a umesto demokratije i ljudskih prava za sve, pojedine grupe ”nepoželjnih” migranata se stavljaju u sabirne centre i deportuju u siromašne zemlje jugoistočne Evrope. Jedan od primera je deportovanje hiljada Roma iz Franciske u vreme Sarkozija, i to u siromašnu Rumuniju, kao i obaveze Srbije o readmisiji ”lica koja nezakonitoborave u EU, uključujući i obavezu readmisije državljana trećih država i lica bez državljanstva”, kako piše u članu 83 pogubnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU 2008. godine.

Zbog kriza i ratova u Severnoj Africi, na Bliskom istoku, u centralnoj i južnoj Aziji, koje su, prema rečima češkog predsednika Miloša Zemana, u velikom broju slučajeva upravo izazvane intervencijama zemalja NATO i EU, stotine hiljada migranata i izbeglica uputilo se prema EU. Mnogi postavljaju pitanje da li postoji neki, zasad nepoznati plan, koji migrante iz Sirije, Iraka, Avganistana, Nigerije i Somalije usmerava u zapadnu Evropu, i to preko nestabilnih i siromašnih zemalja jugoistočne Evrope.

Prema podacima UN, u prvih 6 meseci 2015. godine oko 200 hiljada azilanata i migranata je prešlo preko Mediterana, a hiljade su na tom putu poginule. Od toga se oko 90 hiljada iskrcalo u Italiji, a oko 110 hiljada u Grčkoj. Prema podacima, 38% su iz Sirije, 12% iz Eriterje, 12% iz Avganistana, 6% iz Nigerije, i 5% iz Somalije. Preko Grčke je prešlo 62% iz Sirije i 21% iz Avganistana.

U toku prošle godine u Veliku Britaniju je emigriralo blizu 650 hiljada ljudi. U prvih 6 meseci 2015. godine u Nemačkoj je azil zatražilo 200 hiljada ljudi, od čega je blizu 150 hiljada stiglo preko Balkana. Italija već duže vreme ima problem migranata, Austrija ne želi da prihvati "rešenja” nametnuta iz Brisela, i skoro svaka zemlja EU je krenula da uvodi inventivne metode da bi sprečila ulazak migranata na njenu teritoriju. Od EU "bez granica” ostala je samo tužna priča, dok se svuda, a naročito na jugoistoku EU dižu barikade, ograde, zidovi, a vojska se uz policiju stavlja da patrolira granicama.

Na primer, u julu ove godine je preko 2.000 migranata/azilanata probalo da se probije kroz Evrotunel u Veliku Britaniju, da bi ovaj broj pao na 150 ljudi dnevno, posle podizanja ograde dužine nekoliko kilometara oko ulaska u tunel.

Nemački ministar spoljnih poslova Štajnmajer je nedavno izjavio da će svi azilanti bez dokumenata koji su stigli preko Balkana biti odmah vraćeni na Balkan. Pitanje je, ako nemaju dokumenata, kako će utvrditi da su ti migranti poreklom sa Balkana?

Češka pooštrava patrole na svojim granicama, Slovačka izjavljuje da može da primi samo 200 migranata godišnje, i to hrišćana, dok Mađarska gradi visoku ogradu duž granice sa Srbijom, da bi sprečila prelazak oko 1.500 migranata dnevno. To planiraju i Bugarska i Rumunija, stavljajući i vojsku na granice. Grčka i Makedonija grcaju pod navalom migranata, uz rešenje da ih pakuju na prepune vozove i šalju – put Srbije.

Komisija za izbeglice EU tvrdi da je samo preko Grčke u julu ušlo 70 hiljada migranata. Kuda su oni prošli – kroz Srbiju. Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) iz Ženeve je saopštio da je više od 7.000 izbeglica stiglo u Srbiju samo u toku noći između subote i nedelje (22. i 23. avgusta 2015), dok je Međunarodna federacija Crvenog krsta istovremeno izjavila da se tek očekuje "dramatični porast” izbeglica u toku narednih dana i nedelja.

Gde je Vlada Srbije u ovoj ozbiljnoj migranskoj krizi, koja preti da destabilizuje Srbiju i po pitanju bezbednosti građana, kao i po pitanju ekonomske, demografske i političke situacije? Nažalost, Vlada Srbije krije podatke o broju migranata, o njihovom poreklu, o njihovim namerama, o tome da li im koliko-toliko organizovano pomaže da nastave put, kao što to Grčka ili Makedonija probaju da urade, ili je napravila neki tajni dogovor sa EU da se ovaj ogroman broj migranata zaustavi na duže u Srbiji.

Ko usmerava te migrante na Srbiju? Kako oni ulaze u Srbiju bez dokumenata? Da li se uopšte vodi evidencija o njima, da li se igde prijavljuju, da li su obezbeđeni prihvatni centri? Koji je plan ove vlade za ovaj dugoročni migrantski problem? To su sve pitanja na koje ova vlada ne želi da odgovori.

Danilo Tvrdišić, u svom članku "Izbeglički kamp Srbija", navodi: "Treba li podsećati da se plan za pomenutu državu – geto pravi u zemlji u kojoj godišnje 35.000 više ljudi umre nego što se rodi, u zemlji u kojoj je većina ljudi na rubu egzistencije, u zemlji i narodu koji je doživeo trostruki genocid u dvadesetom veku? Zar narodu i državi (koja je devedestih godina prošloga veka primila više stotina hiljada izbeglica sa područja ratom razorene Jugoslavije) licemeri iz EU ponovo treba da drže moralne lekcije o tome kako je dovođenje stotine hiljada (mahom vojno sposobnih) muškaraca druge vere i kulture, vrhunski akt milosrđa?Zar to nisu isti oni licemeri koji podižu sanitarne kordone i zidove prema migrantima, a u isto vreme nama drže lekcije o „multikulturalnosti“ i „dostignutom nivou poštovanja ljudskih prava i sloboda“?Zar to nisu oni isti koji nas mrcvare i ucenjuju 25 godina? Koliko ćemo još pretpristupnih provera moći da preživimo? Hoće li ova vlast i tu, kao i u svemu drugom, popustiti?”

Paradoksalna situacija je i to što se po pitanju migrantske krize potpuno slažu evroskeptični Srpski pokret Dveri i Evropska unija. Naime, i Dveri se zalažu za strogu kontrolu graničnih prelaza i ulaska migranata na teritoriju Srbije, kao što to traži i EU za ulazak u šengenski prostor. Kao i u slučaju većine zemalja na jugoistoku EU, Dveri se zalažu i za podizanje ograda i slanje žandarmerije i vojske, kako bi se sprečili dalji nekontolisani migrantski talasi koji prete da destabilizuju Srbiju i dovedu do bezbednosne krize.

Dok većina (cenzurisanih) medija u Srbiji nastoji da celu migrantsku krizu oboji ružičastim bojama, i okrivi "desnicu” za ksenofobiju, kao što to čini novinarka N1 televizije u nedavnom prilogu Desnica sve glasnije protiv izbeglica (treba primetiti da se uporno koristi reč ”izbeglice” umesto ”migranti” ili ”emigranti”), čast srpskog novinarstva ipak čuva nekoliko uglednih novinara.

Mirjana Bobić Mojsilović u svojoj kolumni ”Srce pod pritiskom” u Večernjim novostima, postavlja listu pitanja na koja svi zabrinuti građani žele odgovore od Vlade Srbije: "Zašto reke izbeglica iz Afrike i Azije u Evropu idu baš kroz Srbiju, koja je od EU ograđena bodljikavom žicom? Zašto ne idu kroz Bugarsku i Rumuniju?Zašto ne idu kroz Hrvatsku?Da li je neko u ime Srbije potpisao neki dogovor po kome će ti nevoljnici biti poslati baš ovde?Da li je nova država za azilante, koju sanja američki milijarder, samo eufemizam za novi logor, i da li je za taj projekat određeno baš ovo parčence sveta?Da li je Srbija dobila pare za otvorene granice?Da li je Srbija na ovo morala da pristane i da li je to još jedan ustupak za pridruživanje zajednici u koju tako očajnički žele da stignu i Srbija i svi azilanti? Na ta pitanja odgovora nema.”

Ljiljana Smajlović s pravom navodi u svom članku "Plodovi gneva” u Politici: "Ali to još nije ništa prema domaćim politkomesarima. To što je srpski premijer, uz Angelu Merkel, valjda jedini u Evropi koji svoj politički kapital samouvereno rasipa na podršku izbeglicama, poverenica za ravnopravnost izgleda da je shvatila kao priliku da se istakne pa je istupila s predlogom da se bliskoistočnim nevoljnicima koji grabe ka Nemačkoj i Švedskoj ponudi da nasele puste delove Srbije. Valjda višak birokratske revnosti, jer je odmah posle toga prestala da se javlja novinarima koji su hteli da je zamole da im pobliže obrazloži svoje nadležnosti i inicijativu.”

Muharem Bazdulja, takođe u Politici, reagujući na "humanitarnost” Jelene Milić, u članku "Politika sentimentalnosti”, zaključuje: "Ipak, jedan gest Jelene Milić nije razlog da se prenebregne činjenica da je ona lobista upravo one organizacije koja je za celu izbegličku krizu najodgovornija. Da ne analiziramo dodatno kako je signifikantno da njenu humanost reklamira Radio Slobodna Evropa, američki propagandni servis koji finasiraju američke vlasti, iz čijeg je onovremenog sedišta u Minhenu uoči svoje smrti delovao i notorni Stepan Bandera.”

Ova migrantska kriza može vrlo lako da proširi velike pukotine koje su se pojavile u temeljima zgrade zvane "Evropska unija”: sve izraženije ekonomske i socijalne razlike između zemalja prvog reda, zemalja drugog reda i zemalja južne i jugoistočne Evrope; propast nametnutog multikulturalizma; propast liberalnog kapitalizma; nedostatak suštinske demokratije i ljudskih prava oličenih u diktaturi neizabranih birokrata u Briselu (Vaclav Klaus, s pravom, naziva briselski birokratski aparat novim Centralim komitetom); ucene i nametanja rešenja koje zemlje, članice EU, guraju u dalju dužničku i socijalnu krizu (primer Grčke, a nisu daleko ni Španija, Portugal i Italija); kao i učešće u "humanitarnim intervencijama” u Severnoj Africi, na Bliskom istoku, u centralnoj i južnoj Aziji, koje su kao bumerang i dovele do ove "humanitarne migrantske krize” u samoj EU.

Srbija ne treba da je u toj priči, jer je nametnuti "bezalternativni” put već doveo do socijalne i demografske krize (većina građana Srbije je na ivici preživljavanja, desetine hiljada mladih napuštaju zemlju, a bela kuga hara); bezbednosne krize (jer se sa najnovijom politikom otvorenih granica srpskog premijera ne zna ni broj ni poreklo, ni pravi ciljevi desetine pa i stotine hiljada migranata koji se nalaze u Srbiji), a da ne govorimo o kontinuiranom uništavanju domaće privrede i poljoprivrede, rastu partokratije, korupcije i kriminala.

Kako to da hiljade mladih ljudi odlaze iz Srbije jer ne mogu da nađu posao, i država ništa ne preduzima da ih zaustavi, a sada se odjednom nalaze i sredstva i mogućnosti da se smeste i nahrane stotine hiljada migranta, i to verovatno na duže vreme?

Nažalost, evrofanatični pripadnici vladajućeg režima rade ono što ne pada na pamet zemljama članicama EU, a to je da ugrožavaju ekonomsku, socijalnu, zdravstvenu i svaku drugu bezbednost svojih građana, pokušavajući da budu ”više Evropljani od nekih drugih”.

Šta misle i rade članice EU povodom migranstke krize (preneto iz srpskih medija)

Slovačka, Poljska i Češka odbacuju kritike starih članica Evropske unije da su ksenofobne, kao i apele da počnu da prihvataju izbeglice, makar one iz Sirije. I Poljska i Slovačka i Češka žele da prihvate pre svega hrišćanske izbeglice iz Sirije i Iraka, a UN su u najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava krajem sedmice otvoreno optužile Češku za islamofobiju.

"Nemojmo se pretvarati da ne vidimo strah ljudi. Plaše se. Ne samo u Slovačkoj već u celoj Evropi. Nemojmo se pretvarati da ne vidimo uzroke te pojave i nemojmo se pretvarati da smo u stanju da taj problem rešimo tako što ćemo prihvatiti sve raširenih ruku, bez obzira na to da li su to ekonomski špekulanti ili ljudi kojima je zaista potrebna pomoć", odbio je ovog vikenda kritike slovački premijer Robert Fico. "Budimo iskreni. Pa mi nismo u stanju da integrišemo stotine hiljada naših romskih sugrađana. Kako ćemo integrisati ljude koji žive nekim sasvim drugačijim načinom života s drugom verom", kazao je Fico.

Predsednik Poljske Andžej Duda u petak je u Berlinu u razgovoru s nemačkim predsednikom Joahimom Gaukom i kancelarkom Angelom Merkel pravdao odluku Poljske da prihvati svega 2.000 izbeglica, s obzirom na to da Varšava mora da ostavi prostor za pomoć eventualnim izbeglicama iz Ukrajine ako tamo eskalira ponovo sukob, a tada bi na poljske granice došle stotine hiljada Ukrajinaca. "Bitno je to da se kao EU borimo protiv uzroka emigracije, i to u zemljama gde je problem nastao. Moramo da budemo solidarni sa izbeglicama, ali moramo mnogo energičnije da se borimo s bandama švercera izbeglica koje na ljudskim tragedijama zarađuju milijarde", rekao je Duda.

Poljska je pristala da u okviru dobrovoljnih kvota prihvati svega 2.000 izbeglica, Češka 1.500 u naredne dve godine, a Slovačka svega 200, i to isključivo hrišćana, a dodatno je preuzela 500 izbeglica iz austrijskih centara koje će u Slovačkoj sačekati da bude rešen njihov zahtev za azil. Mađari poručuju: Ako ne zatvorimo granice, imaćete u Budimpešti još desniju vladu od ove.

"Ti ljudi zbog izrazitih kulturnih razlika neće biti u stanju da se asimiliraju. Drugi rizik je da će dovući zarazne bolesti, ali to ne precenjujem. Kao treće, to je rizik da će Islamska država poslati ćelije agenata-spavača. One bi kasnije mogle da se aktiviraju, da izvode terorističke napade, kakve su u prošlosti izveli u Parizu, Londonu i Madridu", kazao je češki predsednik Miloš Zeman u intervjuu privatnom češkom radiju Frekvence 1. "Ja smatram da ogromnu većinu čine ekonomski migranti. Dolaze takođe i iz zemalja kao što je Eritreja, Senegal, Kosovo ili Pakistan u kojima se ne ratuje. Podozrevam da ti ljudi kod nas ne žele da rade", rekao je Zeman.

Bivši češki predsednik Vaclav Klaus je još konkretniji od Miloša Zemana: "Potrebno je ponovo uvesti neki vid granica, odbiti agresivnu ideologiju multikulture i rastosiljati se suviše darežljive socijalne države", rekao je Klaus. Studentima iz 15 evropskih zemalja koje je okupilo udruženje evropskih univerziteta "Europeum" Klaus je poručio da nema demokratije bez nacionalnih država, a da je Evropa zapala u ćorsokak upravo zato što smanjuje njihove nadležnosti. "Kada je reč o regulaciji ili slobodnoj diskusiji, EU se danas nalazi u fazi poznog komunizma. Nije dozvoljeno kritikovati EU. Svakoga ko izrazi takvo mišljenje odmah optuže ili da je glup ili da ima zle namere", rekao je Klaus.

U Finskoj su počeli protesti protiv otvaranja Centra za prijem izbeglica. Austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl Lajtner je izjavila da je Austrija pooštrila kontrolu na istočnim granicama (prema Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji i Češkoj Republici) nakon što je u napuštenom kamionu na autoputu u toj zemlji nađeno više od 70 izbeglica koje su došle preko Mađarske. Primenjuju se iste kontrolne mere kao pre nego što je počela primena šengenskog sporazuma.

Očigledno je da EU nije usaglasila svoje stavove i propise, što dovodi do velikih problema i konfuzije. Portparol mađarske vlade Andraš Giro-Sas je izjavio da je Nemačka poslednjih dana demonstrirala popustljiviji stav prema ilegalnim imigrantima koji stižu iz Sirije, što je "povećalo nade" migranata, a krizna situacija postala još nejasnija. Prema njegovom tumačenju, po pravilima Šengena, migranti mogu da napuste Mađarsku samo sa važećim putnim ispravama i vizom zemlje u koju idu. Zbog usklađivanja sa zakonima EU i Mađarske, masa migranata zadržana je na budimpeštanskim železničkim stanicama. "Kako bi se okončalo to netransparentno i štetno stanje, tražimo od Nemačke da razjasni pravnu situaciju", rekao je Giro-Sas.

Mađarska je posebno uznemirena zbog toga što joj EU ne pruža nikakvu pomoć kako bi zaštitila svoju šengensku granicu. Rumunski ministar unutrašnjih poslova Gabrijel Oprea najavio je da će bezbednosne mere na granici sa Srbijom biti ojačane. „Na tom graničnom području ćemo intenzivirati bezbednosne mere. Razmatramo mogućnost intenziviranja saradnje sa drugim nacionalnim policijama, pojačanje operativnih sposobnosti na granici sa Srbijom, kao i uvođenje opreme za nadzor granice danju i noću“, istakao je Oprea.

U Danskoj je na poslednjim izborima Danska narodna partija, koja zastupa sve samo ne prijateljski stav prema migrantima, ostvarila najbolji rezultat u svojoj istoriji. Švedske demokrate, koji zastupaju politiku smanjivanja broja imigranata za čak 90 procenata, trenutno imaju najveću podršku od svih partija u Švedskoj. I u Italiji i Francuskoj desničari su među prve tri stranke.

Septembar 2015.

RELEVANTNI ČLANCI:

1. http://forum.mojepravo.net/new/b2/blogs/blog4.php

/sporazum-o-stabilizaciji-i-pridru-ivanju

2.http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.

119.html:562654-SRCE-POD-PRITISKOM-Velika-seoba

3. http://www.nspm.rs/hronika/madjarska-trazi-

razjesnjenje-od-nemacke-u-vezi-sa-kretanjem-ilegalnih-

migranata-unutar-eu-%E2%80%93-stav-postaje-suvise-popustljiv.html

4. http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=194375

5.http://rs.sputniknews.com/evropa/20150817/3984509.html

6. http://www.nspm.rs/komentar-dana/izbeglicki-kamp-srbija.html