петак, 25. мај 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Економски форум на Јалти - креирање нових могућности
Савремени свет

Економски форум на Јалти - креирање нових могућности

PDF Штампа Ел. пошта
Драгана Трифковић   
недеља, 29. април 2018.

Русија је постала место одржавања значајних економских скупова, па се поред форума у Санкт Петербургу, Сочију и Владивостоку, већ четврти пут за редом одржава и економски форум на Јалти. ОвогодишњиIV Међународни економски форум, одржан је од 19. до 21. априла и окупио је преко три хиљаде делегата из више од седамдесет земаља.Форум је замишљен као платформа за дискусију како о социјално-економским, тако и о политичким и безбедносним темама. Организатори Форума су руководство Републике Крим и Фонд „Јалтски међународни економски форум“ уз подршку администрације председника РФ. Ове године је формиран и Међународни савет експерата из више од двадесет земаља, који ће бавити и припремањем конкретних планова. У рад савета су се укључили стручњаци за различитите области из Немачке, Италије, Француске, Аустрије, Србије и других земаља. Генерална тема овогодишњег форума била је: Будућност света, будућност Русије.

Учеснике је поздравио председник РФ Владимир Путин. Економски форум на Јалти је главна платформа за демонстрацију инвестиционих могућности и потенцијала Крима. Иако западна заједница врши велики притисак на оне који желе да посете Крим и учествују на економском форуму, из године у годину Јалтски форум добија на значају. У раду форуму учествују политички лидери и чланови парламента из многобројних земаља, а ове године су биле бројне парламентарне делегације и из земаља чланица ЕУ. На Јалтском форуму су учествовали такође и чланови Парламента ЕУ. Неке од парламентарних делегација дошле су из Немачке, Француске, Италије, Аустрије, Србије, Сирије, Сенегала, Велике Британије и др. Економски форум је одржан у хотелу „Mriya“, који се у преводу са украјинског назива „машта“. Овај хотел је пројектовао чувени британски архитекта Норман Фостер, и он је прошле године проглашен најбољим хотелом на свету од стране организације „Vorld trevel avords 2016“ која се сматра најпрестижнијом у области туризма и СПА. Осим тога, део заседања је одржан у Ливадијском дворцу породице Романових, који је пројектовао Николај Краснов. Посебно значење овог места је у томе што је ту склопљен договор између Стаљина, Рузвелта и Черчила по окончању Другого светског рата, којим је решена судбина послератне Европе.

Најбројнија делегација на овогодишњем Форуму је била из Сирије, са више од 80 делегата на челу са министром за економију и спољну трговину Владе Сирије г. Самиром Халилом. Иако је био најављен долазак премијера Сирије, он је изостао због напрегнуте ситуације у Сирији. Један панел у оквиру Форума, био је посвећен „Економском развоју Сирије“. Министар економије Сирије је изјавио да је економика његове земље разрушена током варварске агресије и да је неопоходна обнова земље на свим нивоима. У том смислу, рекао је да је Сирија заинтересована за привлачење страних инвеститора. Међу приоритетним областима за инвестиције навео је тешку индустрију, пољопривреду, производњу пластичних производа, лекова, биљних уља, текстила, папира и ауто делова.Премијер Крима Сергеј Аксјонов, се захвалио представницима сиријске делегације за храброст, а такође је изразио спремност кримских компанија да учествују у дискусији о питањима економског опоравка Арапске Републике Сирије. Почасне делегације IV Међународног економског форума биле су из Немачке и Аустрије. Поред немачких и аустријских посланика, политичара, друштвених делатника и новинара, Форуму су присуствовали и немачки инвеститори и привредници. Укупно је немачку делегацију чинило више од 100 делегата.Они су показали велики интерес за укидање санкција Русији, због тога што оне пре свега имају велики ефекат на немачку привреду. У оквиру Форума је одржан и посебан панел о развоју руско-немачких односа.

У свом новом мандату председник Путин ће посебну пажњу посветити развоју економије Русије и побољшању стандарда грађана.Сама територија Крима је најпогоднија за привредне делатности и на њој дејствује зона слободне трговине која је регулисана Законом о формирању слободне економске зоне на Криму. Ова област због тога је најпривлачнија за инвеститоре у Русији, јер подразумева смањење пореза на добит и уплате у социјалне фондове, а у неким случајевима и бесцарински режим. Ово укључује туризам, грађевинарство, хемијску и електронску индустрију, банкарски и финансијски сектор, фармацеутске производе, као и аграрни сектор. Инфраструктура, која је толико неопходна за пословање, се постепено гради. У мају ће бити отворен нови мост дугачак 19 километара, који повезује Крим и Краснодарски крај, а само два дана пред почетак Економског форума, отворен је нови аеродром који је доступан и за међународне летове. Договор о изградњи овог аеродрома потписан је на Економском форуму на Јалти, 2016. године.

Коначно, у раду IV Међународног економског форума на Јалти учествовала је и делегација из Србије, коју су уз мене чинила два посланика Скупштине Србије, Бошко Обрадовић председник посланичке групе Двери у Скупштини Србије и Иван Костић председник Одбора за дијаспору у Скупштини Србије. На округлом столу „Русија-ЕУ: Механизми превазилажења кризеˮ који је одржан у Ливадисјком дворцу, било је доста речи о бомбардовању Југославије, Србији и посебно проблему Косова и Метохије. Уводно обраћање посланика Државне Думе Наталије Поклонске на овом округлом столу било је посвећено односу САД на међународној сцени и двојним стандардима које примењују. Као пример навела је управо бомбардовање бивше Југославије којим је прекршено међународно право и деловање западних сила на одвајању територије Косова и Метохије од Србије. С друге стране она је навела да Запад осуђује и не признаје демократски референдум на Криму, на ком је народ изразио своју слободну вољу и одлучио да територија Крима треба да се врати у састав Руске Федерације. 

Бошко Обрадовић је на истом панелу говорио о неопходности сарадње Европе и Русије због остваривања обостраних интереса, и реметилачкој улози САД која покушава да стварањем баријера и конфликата задржи своје позиције. Своје излагање је закључио реченицом „Косово је Србија, Крим је Русија“. Наша делегација је уз активно учешће у раду Форума, обавила низ састанака са делегацијама страних држава из Немачке, Аустрије, Чешке, Сирије, Бугарске, Јужне Осетије, Италије, Индије, Француске, Сенегала, Малија, Белгије и Велике Британије. Поред тога имали смо веома важне сусрете са руским званичницима,  Димитријем Козаком, замеником председника Владе Руске Федерације, Олегом Белавенцевим, представником Председника Русије за северни Кавказ, Георгијем Мурадовим, представником Крима при Председнику Русије и Наталијом Поклонском, депутатом руске Думе.

По завршетку IV Међународног економског форума на Јалти, премијер Крима Сергеј Аксјонов је саопштио да је овогодишњи скуп резултирао потписивањем 70 уговора чија вредност износи 162 милијарде рубаља.

На крају, за развој Србије је неопходно економско повезивање са Русијом. Европинтеграције Србије се одвијају на штету домаће привреде уз фаворизовање увоза из земаља ЕУ и страних инвеститора. Домаћи привредници у таквим условима не могу да опстану. Уместо да држава Србија финансира стране инвеститоре, она треба да преусмери средства за подршку развоју домаће привреде и направи извозну стратегију за руско тржиште. Српским привредницима је таква подршка неопходна и то је најбоља могућност да се искористе домаћи ресурси, посебно сада када је постало јасно да су евроинтеграције Србије завршиле у слепој улици.

Драгана Трифковић, члан Међународног савета стручњака Јалтског економског форума и директор Центра за геостратешке студије

 

Упутнице:

https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201712111113772573-Rusija-krim-/

https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201804191115328982-jalta-krim-investitori/

https://www.danas.rs/politika/dveri-na-krimu-insistirali-smo-na-temi-kosova/

 

 

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли верујете да ће се сазнати ко је убио Оливера Ивановића?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер