На нивоу глобалних економских процеса, утицај Русије, отворено говорећи, није онолики, колики би ми хтели да буде. Али могућности наше земље морају бити значајне, како приличи историјској улози Русије. Савладаћемо кризу, заосталост и корупцију. Изградићемо нову Русију. Русија, напред!

Комесар Европске уније из Шпаније  је закључио да одржавање референдума о Лисабонском споразуму „није демократски“. Слично тврди и Министар унутрашњих послова Немачке, "не може пар милиона Ираца да доноси одлуке у име 495 милиона Европљана".

Почетком XX века у Филаделфији је излазило десет дневних листова. Данас је Филаделфија град са великим шансама да “победи” на неславном конкурсу за “први велики амерички град без иједног дневног листа”.

Насупрот Бушовој администрацији, Обамин тим није започео бесмислене крсташке ратове, нити је изазвао значајну негативну реакцију против Америке. До сада, његови греси су углавном греси нечињења – али и ови могу веома скупо да коштају.

Чини се да идеја народа Латинске Америке о слободи и независности од утицаја светских суперсила никада није била ближа свом остварењу и да је овај континент на добром путу да се коначно ослободи америчке хегемоније, која је за резултат имала на хиљаде жртава и стотине хиљада унесрећених.

Џон Оутс, баптистички свештеник, исковао је термин „радохоличар“, који су касније многи преузели као алузију на лошу страну претеране посвећености послу. Оутс је схватио да нешто није у реду са његовим начином живота, када је његов петогодишњи син затражио од њега да му закаже састанак како би га видео.

Постоји ли нека веза између Ахмадинеџада и Берлусконија? Па, зар није нечувено и бесмислено било какво поређење Ахмадинеџада са једним демократски изабраним западним вођом? Нажалост, није: та двојица су део истог глобалног процеса.

Да ли је прошле недеље у Москви било значајних корака напред? Неизвесно. Као што су извештаји о успешности преувеличавани, тако су преувеличаване и тврдње да је Обама начинио опасан компромис како би постигао јалови тријумф.

Не само да су Сједињене Државе постале глобално највећи креатор пропалих, неуспелих држава, већ и даље настављају да подржавају крњење нација-држава које ће изневерити сопствени народ, а таквих је много – да поменем Египат и Мексико, Пакистан и Ирак.

Истина је да би обе државе могле да уче једна од друге. Тексасу још увек недостају велики калифорнијски универзитети, а заостаје и у културној сфери. Калифорнија би могла да усвоји не само тексашку минималну државу, већ такође и мање једностран приступ политици и срдачнији однос према Мексику.