У политичком хазарду с Јужном Осетијом, ако се изузму недужне жртве безумне ратне авантуре, највећи губитник ће, очигледно, бити онај ко је (не)промишљено највише ризиковао: грузијски председник Михаил Сакашвили.

Појединачне државе имају право вета, и Хабермас хвали Ирце што су га употребили, али управо оно непрекидно одлаже спровођење корака који би могли да нас одведу напред. Ипак, другог пута нема. 

Годину дана после кризе око избора председника, Турска је поново у превирању. Суочене са све агресивнијим деловањем исламистичке владе, секуларне структуре су кренуле у одбрану Ататурковог наслеђа.

Пошто су одбацили "поједностављени" Споразум, толико збркан да је председник владе Брајан Ковен морао да призна како није успео да га прочита до краја, Ирци су, према једном европском посланику обновили успомену на "популистичку демократију".

Током претходних неколико недеља, пажња публике била је усмерена на недавне разноврсне геополитичке догађаје, те ће завршетак словеначког председавања Саветом ЕУ 1. јула остати скоро непримећен, у односу на позадину.

На почетку 21. века окрњени совјетски хартланд поново је био повод за расправу, прекинуту Октобарском револуцијом, о будућности Русије и њеног односа према Европи и Америци. На крају 20. века симболично се у Русију вратила емиграција која је пружила подлогу за препород у 21. веку.

Један од одговора на захтеве савременог света јесте успостављање светског управитељства, заправо неке врсте светске владе која је надлежна за решавање међународних проблема. Ова форма владавине не захтева светску државу па тако и не нарушава суверенитет националних држава.