У свету у коме се ствари свакодневно приказују супротним од онога што јесу, где се све чешће, до степена непрепознатљивости, врше замене теза, додељивање Нобелове награде за мир Мартију Ахтисарију представља сасвим очекивану појаву. 

Поводом номимације Мартија Ахтисарија за Нобелову награду за мир - Да ли се за Нобелову награду за мир може легитимно предложити личност која инсистира на колективној кривици једног целог народа (српског)?

Ма колико да је мрско понашање Русије, и ма колико биле племените наше намере у подржавању демократије у Грузији, ми – Сједињене Државе – допринели смо драми која поново ствара свет у коме је све опасније живети.

Оно што је свима очигледно јесте да је Америка направила једну геополитичку штих пробу са својим човеком Сакашвилијем на Кавказу како би тестирала руску способност "одговора на изазове".

Било да је била испровоцирана или да је резултат хватања у клопку, лудорија председника Сакашвилија је већ САД коштала милијарду долара, а да рачун још није затворен.

Ова интервенција, после две деценије тихог пропадања армије, руском војном врху показала је како слабости противника тако и сопствене недостатке. Грузијска интервенција важна је вежба пред расплет који ће уследити у Украјини.

Стари континент је подељен око тумачења кризе у Грузији. Много озбиљнија је, међутим, најава да се Москва, по угледу на Вашингтон, окреће сопственим интересима

Русија, већ годинама, чак и пошто је кренула путем опоравка под Владимиром Путином, покушава да „смири лопту“, избегавајући колико је год то могуће, трајно заоштравање односа са Западом.