То је био први пут како је турска владајућа Странка правде и напретка (АКП) допустила да се њена нарастајућа антизападна реторика прелије у спољнополитичку стратегију, а тај гест можда назначава да је даља сарадња Турске са Западом далеко од тога да је загарантована.

Проблем није само што ти плодни исламисти своју женску дјецу присиљавају да марамама покривају главу. Не! Они чак из земаља из којих потјечу доводе у Њемачку некакве брачне партнере. Није нити чудо да једном, иначе нормалном политичару, као што је Sarrazin, пукне филм.

Kинеска неконтролисана куповина хартија од вредности je допринела надувавању мехура на тржишту некретнина и стварању услова за светску финансијску кризу. Али, кинеско инсистирање да наставе да држе курс јуана фиксиран за курс долара, упркос паду долара, сада може направити још више штете.

Употреба појма „хуманитарна“ интервенција и „хуманитарни“ рат са циљем да се агресија против Србије представи као пример праведног рата, треба да има снагу преседана и обрасца за све будуће ратове које ће водити САД и НАТО.

Обама, тај заводник из Чикага – преко Харварда – унајмљен је да поврати и обнови оно што се у целом свету назива „лидерством“.  Одлука Комитета за Нобелове награде је нека врста отужног обрнутог расизма. Она је узвисила тог човека једино због тога што је и он припадник једне мањине.

Има нешто што се крчка под површином. Не може се избећи да проври бес онда када је једна од сваких осам хипотека у заостатку отплаћивања, или на принудној продаји, када се сваких 7,5 секунди објављује по једна принудна продаја и када незапосленост стално расте. То ће морати да достигне критичну тачку.

Комунистичка Кина је данас земља према којој нико нема јаких емоција, а још мање јасних представа како ће изгледати свет у коме ће она бити лидер. Кина не пати од „синдрома невољеног детета“ па не тражи да је сви на свету воле и не понаша се као слон у стакларској радњи.

Вечита подела на партизане и усташе, комунисте и антикомунисте, па чак и подела на динамовце и хајдуковце која можда на први поглед изгледа небитно, представља велики проблем јер онемогућава постизање консензуса око општих моралних начела. 

Косовски рат је завршен без жртава. То је дало импулс схватању да САД, са својим неупоредивим војним могућностима могу да ратују брзо и успешно и да јавно мњење неће имати много прилика да то омета. И Џорџ В. Буш је, уосталом, припремао јавност једино за рат – и практично ни за шта друго.

На нивоу глобалних економских процеса, утицај Русије, отворено говорећи, није онолики, колики би ми хтели да буде. Али могућности наше земље морају бити значајне, како приличи историјској улози Русије. Савладаћемо кризу, заосталост и корупцију. Изградићемо нову Русију. Русија, напред!