Неколико демонстраната погинуло је у сукобима са полицијом у главном граду Албаније. Сукоби подсећају на претходне периоде нестабилности, укључујући анархију мале балканске земље виђене 1997. Али за понављање 1997. немири би требало да се прошире и изван престонице.

Прича о празновјерју Румуна и карпатским митовима, чији су саставни дио вјештице, гатаре и пророци, у вртлозима демократије добила је епилог ових дана.

Европа је на прагу промена. Берлин ће командовати и ’кесом’ и финансијским правилима, а опет бити неспутан њима као и већим трошковима финансирања који их прате. Таква контрола се не би могла назвати политичком унијом, али је свакако следећа најбоља ствар.

Најкраће речено, уговор обавезује две стране да током наредних седам година смање нуклеарно наоружање за трећину. То значи да би свака земља могла да располаже са 1.550 нуклеарних бојевих глава.

Економско-финансијска криза из темеља је уздрмала европску конструкцију, прецизније њен најачи симбол и највидљивији успех - заједничку валуту еуро.Kрупне политичке одлуке тек чекају европске лидере у наредној години, од којих између осталог зависи и динамика интеграције Србије у ЕУ.

У знак протеста против изборних резултата, а на позив опозиције, у Минску је дошло до окупљања грађана. На до сада највећим демонстрацијама окупило се око 40 000 демонстраната носећи историјске заставе бело–црвено–беле боје које су постале симбол опозиције.

Доминантна улога функције председника републике у полупредседничком систему Француске, давала је посебно место шефу државе у одређивању политике земље.

Када су ми наручили тај извештај у Савету Европе, нисам био одушевљен, али сам га урадио што савесније могуће. Сада је на надлежним властима да расветле цео случај. 

Лукашенко је схватио да без Русије нема куд – белоруска привреда је зависна од руског тржишта и бенефицираних цена енергената, ниво интеграција са Русијом је толики да би цена даљег сукоба била огромна. Све досадашње изборе Лукашенко је добијао играјући баш на „руску карту“.

Неке земље које су бојкотовале имају проблеме са сопственим дисидентима. Домаћа јавност која лако плане и лако заборави можда недовољно уочава да у овом случају Србија није била једина којој је био калкулатор пред очима.