Оно што је изгледало да ће бити екуменска и солидарна Пасква, отишло је ка напетим сценама и нереду. Неки италијански и страни верници су одлучили да због овога не уђу у базилику.

Најболније је то што у овом тренутку ЕУ нема необориве аргументе о предностима јединства. ЕУ стално тврди да ће њен распад довести до драматичног пада благостања у свим чланицама. Али, још увек чекамо неког од премијера који би био у стању да то необориво и докаже.

Уколико Гадафи ипак буде опстао на власти, након рата који ће сасвим могуће постати дуготрајан и исцрпљујући за обе стране, он ће готово несумњиво променити политику према многим земљама

Уз сталне изјаве Обаме, Клинтонове, Меркелове, Саркозија и Камерона о свету у коме су одговорности подељене, просто је излишно говорити да је основни циљ оснивања БРИК(С)-а, мултиполарни свет, остварен.

Дешавања око Либије само понављају историјски развој ситуације видљив и у случајевима Ирака и Србије/СР Југославије. Све три земље прошле су исте фазе односа према Западу, од првобитне затегнутости и сукоба до директног рата који је на крају одлучио о њиховој судбини.

Увјерен сам да многе ствари Обама није желио тако да се одвијају, међутим јасно је да он као врховни лидер није одлучивао о виталним стварима своје спољне политике. Главне конце цијеле приче повлачили су као и увијек Пентагон и Стејт департмент.

Експерти подржавају по овом питању руског премијера, а у позицији Медведева запажају почетак тенденција које не могу, а да не изазову забринутост. “Данас ми видимо обједињавање западне цивилизације, цивилизације западног света, која доводи у питање принцип суверене националне државности”, сматра  Коровин.

Земље трећег света се ослањају на савремено руско наоружање које би им омогућило одговарајући фактор одвраћања као превентиву против евентуалних америчких војних интервенција, које ће бити све теже изводиве с обзиром да су борбене ефективе САД.

Оно што је заједничко земљама које тренутно великим нагоном смрти руше Либију јесте чињеница да се готово све те земље налазе пред финансијским крахом.  Уместо да лече себе, они нападају друге.

Једино позитивно решење могло би да буде тотално преуређење руске државе на националним, здравим начелима. Ипак, за то је потребна, или воља ка преображају „на врху“, или воља народа, манифестована „одоздо“.