Јачање опозиционих партија у Европи и гомилање проблема са којима је ЕУ суочена, говоре у прилог томе да је у најмању руку потребно преиспитати досадашњу политику. Позиција ЕУ на глобалном нивоу није завидна.  

Геополитичари никада не могу предсказати тачан тајминг процеса. Геополитичари одлично разумеју „шта“ и „где“. Али ово „када“ зависи од веома великог броја фактора. Овде је процес отворен.

Др Мирослав Н. Јовановић је 5. Априла 2017. године, у организацији Одбора за економске науке Одељења друштвених наука САНУ у Београду, у Сали II Академије одржао предавање на тему: „Шездесет година Европске уније: Шта је чека у будућности - више брзина или распад?

Да ли Република Србија треба да прати ММФ директиве и зашто, кључна су економска питања данас. О тим питањима би требало да се изјасне, недвосмислено, сви председнички кандидати (илустрација: Џејмс Руф је одушевљен резултатима, додуше болним по Србију, јер смо по индексу беде на осмом месту у свету).

Огромном броју функционера у САБ Милеру ова аквизиција донела је баснословне своте новца, али поједини директори већ су морали да траже ново радно место. Утицајни “Гардијан” својевремено је открио да је, након преузимања, чак 1.700 топ менаџера британског произвођача пива међу собом поделило скоро две милијарде долара од акција. 

Денг Сјаопингова изрека о мачки, уостаом, савршено одговара петлу као метафори ове године. Нису важне његове маркетиншке и друге боје, ни њихово пресијавање на различитим странама, ни способност да се на димњаку опортуно окреће за сваким дашком ветра, већ када кукуриче и колико јаја његове коке снесу. 

Процес вехабизације укупног сунитског учења добио је крила у последњим деценијама 20. века, захваљујући пропасти концепта својеврсног арапског социјализма који су темељиле првенствено БААС партије у Сирији и Ираку, као и поразом арапског национализма у губитничким ратовима Египта и Сирије против Израела

Регионална сарадња захтеваће тако заједничку мудрост и политичку вољу да се делује заједно, упркос историјским сукобима и присуству нуклеарног оружја, увек потенцијално разорног, али које чак и после седамдесет година не доноси једнострану политичку победу.

Као кључне фигуре у корупцији помињу се подједнако утицајне фигуре из јавног и приватног сектора, што ће рећи водећи политичари, владини функционери, баш као и бизнисмени, који своје пословне империје често граде и приде увећавају „прикачени“ на лукративне државне послове. 

Ако у наше време постоји пример Екове 8. тачке о „прејаком и преслабом непријатељу“, он не може бити убедљивији од слике „руског хакера“, „лудака на челу Северне Кореје“ или „исламског терористе“. Механизми којима се ови пропагандни симулакруми пласирају у међународну јавност, а свака њихова критика проглашава за „лажне вести“ и „манипулације руских плаћеника“