уторак, 23. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Корупција у високом друштву
Савремени свет

Корупција у високом друштву

PDF Штампа Ел. пошта
Урош Митровић   
уторак, 10. јануар 2017.

У размаку од свега месец дана, у периоду између старе и Нове године, многа звучна имена међународне политике нашла су се на удару истражних и правосудних органа у својим матичним земљама због наводне умешаности у корупцију. 

Нису баш сви срећно и у миру провели новогодишње и божићне празнике. Ових дана, многи утицајни људи из света политике и бизниса имали су итекако разлоге за бригу. Због умешаности у коруптивне скандале и сумње у злоупотребу положаја, крајем прошлог месеца организовано је суђење шефици ММФ Кристин Лагард, подигнута је оптужница против бивше левичарске председнице Аргентине Кристине Киршнер, а у јануару је обављено и вишесатно полицијско саслушање израелског премијера Бењамина Нетањахуа. И као да то није довољно, утицајни британски лист „Гардијан“ је, на основу поверљивих немачких дипломатских депеша у које је имао увид, оптужио председника Европске комисије Жан Клод Јункера да је у време док је био премијер Луксембурга - земље познате као „порески рај“ за велике корпорације на Старом континенту - саботирао напоре Европске уније у сузбијању утаје пореза.

Државне паре у приватне џепове 

Несумњиво је да овакви догађаји у први план стављају очито све распрострањенију корупцију на највишем нивоу у бројним организацијама и државама широм света. Као кључне фигуре у овим активностима помињу се подједнако утицајне фигуре из јавног и приватног сектора, што ће рећи водећи политичари, владини функционери, баш као и бизнисмени, који своје пословне империје често граде и приде увећавају „прикачени“ на лукративне државне послове.

Претходног месеца је генерална директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард чак проглашена кривом пред Судом правде Републике Француске због улоге коју је као некадашња министарка финансија имала у исплати више од 400 милиона евра државног новца контроверзном бизнисмену Бернару Тапију. Ово специјално правосудно тело – које суди искључиво министрима и највишим државним функционерима - осудило је једну од најмоћнијих жена у свету за “немарно поступање” у овом случају.

Иако је Лагардова проглашена кривом због контроверзне улоге у арбитражној пресуди, којом је исплаћено округло 403 милиона евра државног новца познатом француском бизнисмену Тапију - осуђеном шпекуланту, савезнику и финансијеру некадашњег председника државе Николаса Саркозија - суд је одлучио да она, ипак, не буде кажњена. Сва је прилика, међутим, да ће Лагардова бити приморана да напусти кормило Међународног монетарног фонда, а према речима портпарола ове институције, управни одбор ће „размотрити осуђујућу пресуду“ која је изречена Кристини Лагард. Она је, иначе, у фебруару прошле године била изабрана да на челу ове организације остане још један петогодишњи мандат.

Поклони и подморнице

И у Израелу је покренута истрага против премијера те земље, Бењамина Нетањахуа, због навода о корупцији. Истрага се односи на поклоне и услуге вредне неколико стотина хиљада долара које је Нетањаху наводно добио од пословних људи из Израела, али и из иностранства. Израелски премијер, коме је ово четврти мандат на челу владе, током претходних година више пута је био осумњичен да је учествовао у коруптивним активностима, укључујући и оне о злоупотреби државног новца у приватне сврхе. Међутим, можда и најозбиљнија оптужба са којом се Бењамин Нетањаху суочава јесте и она која се тиче набавке немачких подморница за потребе израелске војске. Председник владе осумњичен је да је био у флагрантном конфликту интереса, јер је подморнице куповао од свог рођака и личног адвоката Давида Шимрона, који је био посредник у овом послу.

И баш као што је у „афери Тапи“, шефица ММФ-а Кристин Лагард у више наврата тврдила да је поштовала закон и „увек деловала у интересу државе“, тако је и израелски премијер Нетањаху негирао све оптужбе назваши их "неоснованим". Својим противницима је притом саветовао да "не славе још".

На супротном крају света, у Аргентини, против бивше левичарске председнице Кристине Фернандез де Киршнер већ је подигнута оптужница за корупцију и „незаконито удруживање и превару“ у случају везаном за јавне радове у тој земљи. Федерални суд Аргентине оптужнице је подигао и против два бивша аргентинска министра и утицајног привредника Лазара Баеза, чија се компанија терети да је имала директне користи од нерегуларних уговора. 

Председнички милиони

У целом овом случају, невероватно звучи податак да је Суд у Аргентини замрзао имовину бивше председнице Кристине Киршнер у вредности од вртоглавих 633 милиона долара. Мада се у истрази не помиње порекло толике имовине бивше шефице државе, јасно је да она тај новац није стекла од председничке плате, нити од дохотка свог покојног мужа, такође бившег аргентинског председника Нестора Киршнера. Она је у прошлости већ била оптуживана за бројне афере, а свакако најпознатија је она у којој је наводно била директно умешана у убиство аргентинског тужиоца Алберта Нисмана. Тужилац Нисман је, наиме, годинама водио кривичну истрагу о терористичком нападу на израелски центар у Буенос Ајресу у коме је 1994. године погинуло више десетина људи. Само четири дана пре него што је пронађен мртав, специјални тужилац оптужио је аргентинску председницу Киршнер и друге високе функционере да су са званичним Техераном склопили споразум да штите највише иранске званичнике повезане са овим нападом који се догодио пре две деценије. Заузврат, власти у Аргентини склапале би са Ираном уносне трговинске послове.

И на крају, ни председник Европске комисије Жан-Клод Јункер није у миру и спокоју провео новогодишње празнике. Британски лист „Гардијан“ објавио је 1. јануара „процурелу“ дипломатску документацију, која је показала да је актуелни шеф ЕК годинама саботирао спровођење мера Европске уније за сузбијање утаје пореза и то док се налазио на месту премијера Луксембурга. У поверљивим немачким депешама које су процуреле у јавност, тврди се да се Јункер, у време док је био на челу владе Луксембурга, својски упињао да блокира напоре ЕУ да спречи масовно избегавање пореза мултинационалних корпорација на Старом континенту. 

Како утајити порез

Мада је Жан Клод Јункер громогласно најављивао да ће као председник Европске комисије лично предводити напоре Уније у циљу спречавања избегавања пореза, из депеша се види да је Луксембург, у време док је Јункер био премијер, опструирао рад бриселског одбора који је донео и посебан Кодекс понашања о пословном опорезивању у ЕУ. Кодекс понашања имао је за циљ да спречи најутицајније мултинационалне компаније да пребацују профите из једне у другу државу ЕУ и на тај начин избегавају плаћање пореза. Међутим, један број земаља у Унији користио је своје место у том одбору управо да онемогући, ублажи или одложи бројне мере ЕУ против утаје пореза.

Иако спада међу најмање земље Европе, са својих нешто више од пола милиона становника, Луксембург, баш као и Кипар, Ирска или Холандија, спада међу 15 водећих пореских рајева за корпорације у свету, како је показао извештај утицајне невладине организације Оксфам.

На примеру свих ових афера може се видети на који начин све више срастају интереси крупног капитала и државних структура и како се - иза очију јавности - нетранспарентно управља државном имовином, упркос небројеним најавама да је борба против корупције приоритет свих власти на свим меридијанима. Такође, све видљивија је и неотпорност највиших државних функционера широм света - који су изабрани управо да би (од)бранили интерес народа који их је поставио на њихове дужности - на новац и привилегије великих корпорација и њихових представника. Посебно боде у очи чињеница да, готово по правилу, након истражних радњи и тек понеких подигнитих оптужница, ретко ко од учесника у коруптивним скандалима буде заиста и примерено кажњен.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер