недеља, 24. септембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Нова руска поморска стратегија за уска мора?
Савремени свет

Нова руска поморска стратегија за уска мора?

PDF Штампа Ел. пошта
Пјер Паоло Рамојино   
понедељак, 09. јануар 2017.

Прикупљено искуство руске морнарице у операцијама против Грузије (2008) и заузимања Крима (2014), уверило је, по нашем мишљењу, адмиралитет у Санкт Петерсбургу, да усаврши једну посебну поморску стратегију за уска мора, која се поново враћа у поморске програме током Путиновог председништва. Ради се о једној обалској стратегији ратовања (littoral warfare strategy) у словенском духу, којом се обнављају руски концепти из 1950-тих година, засновани на увођењу у употребу бродова доста скромних димензија, који су, међутим, опремљени са врло моћним наоружањем.

Од ове поморске стратегије, логично, корист имају три мање формације руске морнарице – Балтичка, Црноморска и Каспијска флота. На сва три ова поморска војишта, руска морнарица је задржала или чак увећала своју способност како контроле мора (sea power), тако и пројекције моћ (power projection), надмашујући остале прибрежне нације, тако што је преко своје поморске моћи, осигурала за себе капацитет оперативне присутности и конвенционалног одвраћања. Поред тога, пловила присутна у Црном и Балтичком мору, могу доста лако да се преместе у друге интересне зоне, као што се догађа ових дана у источном Медитерану, обзиром на све комплекснију сиријску кризу.

Како би постигла ове резултате, вредне проучавања, руска поморска производња усредсредила се у последњој деценији на увођење у  употребу површинских пловила типа „лаке фрегате“ и „корвете“ која су се већ у октобру 2015. године, одлично показала у ракетним дејствима са Каспијског језера на циљеве сиријских побуњеника.

Већина ових бродова припада класи адмирал Григорович (пројекат 113556), а шест је намењено за Црно море, од којих међутим, последња три знатно касне са увођењем у употребу услед неиспоручивања гасних турбина из Украјине. Овај искључиво политички проблем тиче се такође аналогних фрегата које је наручила Индија, али би требало да буде доста брзо превазиђен преузимањем турбина које су конструисане у Русији.

Како год, бродови Григорович имају депласман од 4000 тона, снагу до 30 чворова, добар радијус дејства (барем 4000 миља), и пре свега, моћно наоружање које чине топ од 100 mm и осам вертикалних лансера за ракете „Калибар“ и „Оникс“, као и мања оруђа, и имају одличну електронску апаратуру, активну и пасивну.

Крстарећа ракета „Калибар“, опремљена са конвенционалном, али и нуклеарном главом, и са дометом од барем 1500 km, представља оружје са највишом политичко-војном вредношћу, пре свега, у актуелној блискоисточној ситуацији.

Међу различитим типовима нових корвета, сигурно највећи интерес изазивају оне класе „Бујан“ (пројекат 21360 и 21631). Од планираних 15 комада, барем је осам већ готово. Реч је о компактном броду, од 500 тона, којег покрећу дизел мотори, са брзином од 28 чворова, и радијусом дејства од 1500-2000 миља, са моћним противбродским и противобалским наоружањем, заснованим поново на топу од 100 mm, и ракетама „Град М“ (пројекат 21630) или „Калибар“ (21631).

Шест оваквих бродова већ је у служби на Каспијском језеру, а остали ће бити размештени на Црном мору. Нова класа корвета „Каракурт“, која је развијена на бази претходних (пројекат 22800), такође је наоружана како ракетама „Калибар“, тако и противбродским наоружањем „Оникс“.

Кратко смо приказали само нека од нових лаких пловила, која су програму изградње за руску морнарицу, како би се показало да се не ради о обичним средствима, већ о бродовима који у значајној мери мењају поморску равнотежу, пре свега, на Балтику и на Црном мору, стицањем једне суштинске способности да се дејствује против копна, која је демонстрирана у недавним операцијама у Сирији.

Нова стратегија за уска мора руских оружаних снага, заснива се, дакле, на дифузији бројних платформи, не много великих и стога не много скупих, али са једном изврсном способношћу да интервенишу и у областима које су подоста удаљене од обала. Додајући овим новим стратегијским карактеристикама оне добро познате одлике подводног оружја и руске поморске авијације, војна флота Русије се припрема за трећу деценију овог века, за успешно евентуално поморско суочавање на својим унутрашњим морима, и да пројектује, ако се буде сматрало неопходним, ове своје нове могућности и у важне области, било са становишта политичког или економског утицаја.

Пјер Паоло Рамојино је италијански адмирал и наставник стратегијских студија на поморској академији у Ливорну.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.analisidifesa.it/2017/01/una-nuova-strategia-navale-russa-per-i-mari-ristretti/

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер