среда, 18. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Само смех Србина спасава > Мала слатка тајна Титовог "кадилака"
Само смех Србина спасава

Мала слатка тајна Титовог "кадилака"

PDF Штампа Ел. пошта
Василије Клефтакис   
четвртак, 24. септембар 2009.

Старимо, трагамо за успоменама из сретног, или мање сретног детињства и младости... па понекад и не очекујући набасамо на нешто. Тако сам се пре неколико дана индиректно "очешао" и о сен друга Тита (још увек вољеног од неких) – па ево вам на увеселеније, ако не и на ползу: седећи у зубарској чекаоници листао сам један врло снобовски и луксузни (холандски) ауто-магазин („Caross“ – април/мај 2009). Он има и рубрику о класицима-олдтајмерима. Рубрика се зове “One of a kind” (јер обрађује уникатне примерке најлуксузнијих аутомобила). Oвог пута радило се о Титовом црном "кадилаку" - бр. 2, поклону од Ајзенхауера из 1960-те године (јер, „бр. 1“ му је био поклоњен пар година пре тога и остао у Загребу, а овај – из Београда, је продат). Ту огромну, преко 6 метара дугачку, црну, блиндирану и противмински одоздо оклопљену "крстарицу", кабриолет од 5 тона, пре неколико година купио је јако јефтино (у одличном стању), са свом документацијом, један холандски колекционар аутомобила (данас је вредна, како кажу, 400.000 eвра и чини део његове колекције „Real Art on Wheels”). Детаљно је описан историјат градње кабриолета, адаптације, техничких особина, итд., па је ту (прилог) чак и фотографија како Он Лично, са Другар`цом Јованком пролази улицом Титограда окићеног у Његову част (ех, каква сретна времена: Тито – па још у Титограду, као у бајци!), препуњену наравно, спонтано окупљеним, одушевљеним и насмејаним трудбеницима, са све транспарентима у подршку неког Конгреса Партије, итд. Ех, тако је то, во времја оно, било ... па прошло.

За мене (а надам се и понеког од вас), поента је у другом делу текста, у сасвим узгред поменутом детаљу: иако је „кадилак“ у одличном стању и није морао бити рестауриран, ипак су пре годину дана решили да обнове кожну пресвлаку крем боје на задњим фотељама. Демонтирали су их – и шта нађоше у богатим кожним преклопима мало изанђале пресвлаке? Мале женске килотице, или једноставно речено: гаћице! Консултовани експерти – познаваоци те врсте робе су утврдили да се ради о примерку са краја педесетих-почетка шездесетих година прошлог века. Несташко један...! Сигурно му је било досадно да се тек тако усамљен возика заваљен у фотељу, одвојен од шофера стакленом преградом са завесицама (јер, и кров и прозори, а и завесице су – још тада били на електрични погон). Наравно, ту је и фрижидер-бар са кристалним карафима и чашама, нађе се и понека вољна другар`ца секретар`ца, па... што да не? До инспирације се лако дође, а и потребно му је било мало релаксације од силних брига и напора за добробит радних људи, поштене интелигенције, као и народа и народности спојених нераскидивим везама братства и јединства (или- тако нешто... а можда и не?). Питам се, којој ли то свесној и пожртвованој другар`ци до дана данашњег још увек недостају оне килотице (нажалост, није саопштено имају ли монограм, које су боје, да ли су са чипкицама, или без)? Она би се, можда, могла и јавити кустосу те колекције аутомобила, и затражити их, али нека пази да другар`ца Јованка не сазна! Кажу да је још увек опасна!

Kад – оно, не лези враже! Дан-два касније, набасах у „Политици“ од 21.09.2009 на чланак "Вожња Титовим кадилаком" - то је још један Титов "кадилак“ – онај "бр. 1". Испада да је из Загреба премештен на Брионе. Иначе, добро је да је фокус чланка на „кадилаку“, а не нечем другом, мање пријатном, јер негде на крају новинарка каже и ово: "Први пут је Тито допловио на Брионе 1947. године. Око пет стотина становника је после тога расељено јер су Бриони две године касније постали Брозов дом." Како је и на који начин тих 500 становника расељено, и куда? Боље је не замарати се тако тривијалним питањима – важно је да је тако за Највећег Сина Народа и Народности створен колико-толико прихватљив Lebensraum.

У том чланку о лепотама Бриона, говорећи о насловној теми, новинарка каже: „...Ипак, имамо информацију да једночасовна вожња Титовим „кадилaком” на Брионима кошта четири хиљаде куна, а један евро вреди 7,25 хрватских куна...“ Лепо, дирљиво, носталгично за Титове љубитеље. Што да не? Шта је 551 eвра на сат за једног љубитеља? Нарочито, ако се узме у обзир да је то стварно права багатела, јер према једном холандском сајту: сат вожње тим Титовим "кадилаком" на Бријунима коштао је чак 670 евра. Па, хајде часком, што да не? Може и два сата!

Толико „на увеселеније“, а сада нешто и „на ползу“ – један добронамерни савет: пазите, нарочито ви који имате тако нешто, проверите задња седишта у својим ролс ројсовима, бентлијима, кадилацима, масератијима, фераријима – да није случајно и тамо нешто незгодно запало и тако остало заборављено? Немојте да вам после ђаво буде крив!

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер