|
Савремени свет
|
|
|
|
Анатол Ливен
|
|
понедељак, 04. јул 2022. |
|
У већини случајева када је нека врста мира, ма колико мањкава, постигнута, то је било кроз неки облик прагматичног компромиса. То је најбоље на чему можемо и треба да радимо у случају Русије и Украјине
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Филип Шварм
|
|
недеља, 23. јул 2017. |
|
 Вођа Црне руке стрељан је искључиво зато да би Александар приграбио његову улогу у друштву и држави – Само далеко моћније, опасније, лишено свих обзира, али не и идеологије
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Јован Б. Душанић
|
|
петак, 13. април 2012. |
|
 Оно чиме су се наши економски „реформатори“ и њихови неолиберални истомишљеници од 2000. посебно поносили јесте стабилан курс динара и „здрав“ банкарски систем, који је скоро у целини препуштен у руке иностраног капитала.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Драган Добрашиновић
|
|
недеља, 18. септембар 2022. |
|
 Објашњаваће нам наредних дана и недеља како се није догодило оно што су сви помислили да се догодило. Потцртаваће нам танану али очигледну разлику између параде и параде
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
"Отаџбина"
|
|
понедељак, 03. фебруар 2020. |
|
 Због договора двојице диктатора, Ђукановића и Вучића, изостаје свака дипломатска акција Србије због угрожавања и српског народа и српских светиња у Црној Гори. И не само то, чак се не ускраћује гостопримство у више од 40 амбасада Републике Србије широм света у којима бесплатно бораве црногорске дипломате обављајући своје активности.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Јован Б. Душанић
|
|
понедељак, 26. јануар 2015. |
|
Од грађана се тражи да све више „стежу каиш“, а и поред тога и „издашне помоћи“ из иностранства дуг се не смањује него се из године у годину повећава. Тако је спољни дуг Грчке са 142,8% у 2010, порастао на 157,7% у прошлој
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Слободан Самарџић
|
|
петак, 16. септембар 2022. |
|
 Сада се пред нашим очима догађа ријалити спољне десуверенизације владајуће гарнитуре у Србији. После јасне изреке председника државе да ће се забранити манифестација (намерно нејасно – недељу или шетњу), настао је цунами претњи, како из земље тако и из иностранства, да ће се све одвијати по плану
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Бранко Павловић
|
|
недеља, 12. јануар 2020. |
|
 Од нас се захтева да се упуштамо у расправљање по захтеву потпуно неовлашћеног субјекта у унутрашње односе СПЦ и то у времену када сами представници, сви до једног, саме СПЦ сведоче о томе да за њих никаквог спора нема и да га по тим питањима није ни било, нити га може бити
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Душан Аксентијевић
|
|
уторак, 04. јун 2013. |
|
 Да ли је могуће да министар мисли да ико нормалан може да (му) верује да ''питање Универзитета није постављено на дневни ред'' иако је у Бриселу постављено питање државе Србије и СВИХ њених институција на Косову и Метохији?
|
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
понедељак, 30. март 2009. |
|
 Уосталом, тог 14. октобра 2008. када је Предлог статута усвајан у покрајинској скупштини, у главној улози нису били Чанак и Пастор, већ управо Пајтић, који је у те ситне сате присутни аудиторијум поздравио једним громким и државничким – „Добро јутро Војводино“.
|
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Дејан Мировић
|
|
четвртак, 06. фебруар 2020. |
|
 Ђукановић и Вучић се без устезања баве теолошким и црквеним темама. Вучић је у интервју за TV O2 „открио“ да је аутокефална ЦПЦ наводно de jure постојала пре 2006. године. Вучићев пријатељ , пословни партнер и колега теолог Ђукановић после повратка из Мајамија такође „открива“ да је аутокефална ЦПЦ наводно постојала кроз историју
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Ана Радмиловић
|
|
четвртак, 20. јун 2013. |
|
 Дакле, оно што зовемо културом у Србији постало је једно памфлетско препуцавање писменијих међу неписменима. Културни радници постали су промотери извесних идеја. Исто као естрадне звезде. И ту нема разлике. И зато Фарма и зато Велики брат.
|
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
понедељак, 27. април 2009. |
|
 Били би потребни томови књига да се саберу све неистине и све гадости које су у овом периоду изговорене и написане о Србима. А посебна је прича што у свим тим неистинама и гадостима често главну реч водили управо интелектуалци из Србије, и/или српске националности.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Весна Кнежевић
|
|
уторак, 28. јун 2022. |
|
Уједињена Европа је замишљена као једна таква институција са амбицијом трајања. Али из конкретне ЕУ као формализације те идеје, убрзано нестају све нијансе. Унија више не жели да буде комплексна цивилна институција, већ једноставна војна чета
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Михајло Меденица
|
|
понедељак, 10. јул 2017. |
|
Знам да се ниси уплашио када те је Насер Орић зграбио за косу и бацио на земљу, а Елфета Весели исукала нож и…
|
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
понедељак, 13. април 2009. |
|
 У свом необично отвореном излагању руски амбасадор Конузин је по први пут изговорио нешто што се, заправо, подразумева, али о чему се овде мало говори, а то је да ће евентуални пријем Србије у ЕУ свакако имати одраза на односе Србије и Русије.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Горан Николић
|
|
понедељак, 27. јун 2022. |
|
Са почетком рата у Украјини САД су лансирале стратегију „containment 2.0“ против Русије са до сада најобухватнијим санкцијама у историји
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
четвртак, 15. јун 2017. |
|
.jpg) Прво, Вучић никад не би дошао на власт да није било његове претходне Каносе по Вашингтону и Бриселу. Да се није јавно покајао и преумио, мислите ли да би му било допуштено да победи 2012. године? Можда се значај бриселске честитке Николићу три сата пре затварања биралишта прецењује.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Бранко Васиљевић
|
|
петак, 22. јун 2012. |
|
 Оваква концепција ММФ-а производи гомилање дугова и кризе, нарочито у земљама у којима је некритички прихваћена као основа макроекономске политике стабилизације и развоја.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Милан Благојевић
|
|
субота, 17. септембар 2022. |
|
 На овај и овом сличне начине се припадност Репулици Српској занемарује, што временом води у незнање и заборав код генерација које тек треба да дођу. Код њих ће нам наша садашња национална застава бити мала, готово никаква вајда. Јер у тако поцијепаном народу она временом постаје само комад обичне тканине, којег ће нове генерације, ненаучене да припадају Републици Српској, бити спремне да замијене неком сасвим друг(ачиј)ом тканином
|
|
.jpg)
