понедељак, 15. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Пет разлога зашто велики део глобалног Југа не подржава Запад у Украјини
Савремени свет

Пет разлога зашто велики део глобалног Југа не подржава Запад у Украјини

PDF Штампа Ел. пошта
Кришен Мехта   
петак, 03. март 2023.

У октобру 2022. године, око осам месеци након што је почео рат у Украјини, Универзитет Кембриџ у Великој Британији упоредио је анкете спроведене у 137 земаља о ставовима испитаника према Западу, Русији и Кини.

Налази у студији, иако садрже мање грешке, довољно су убедљиви и треба их схватити озбиљно.

- Од 6,3 милијарди људи који живе ван Запада, 66 одсто изражава позитиван став према Русији, а 70 одсто према Кини;

- Русија ужива највећу подршку у Јужној Азији - 75 посто, 68 посто у франкофоној Африци и 62 посто у југоисточној Азији;

- ставови о Русији су позитивни у Саудијској Арабији, Малезији, Индији, Пакистану и Вијетнаму.

Оваква опредељења изазвала су гнев, изненађење, па чак и бес на Западу. Тамо тешко могу да поверују да две трећине светске популације није на њиховој страни.

Који су неки од узрока за тако нешто? Верујем да постоји пет разлога које ћу описати у овом кратком есеју.

1. Глобални Југ не верује да Запад разуме њихове проблеме и да са њима саосећа.

Индијски министар спољних послова, С. Јаисханкар, сажето је то објаснио у недавном интервјуу: „Европа мора престати да сматра како су њени проблеми у исто време и проблеми света, али светски проблеми нису проблеми Европе. Он мисли на многе изазове са којима се суочавају земље у развоју, било да се односе на последице пандемије, високе цене сервисирања дуга, климатску кризу која пустоши животе, патње због несташице хране, суше и високе цене енергије. Запад је једва дао и празна обећања глобалном Југу о многим од ових проблема. Ипак, Запад инсистира да му се глобални Југ придружи у санкционисању Русије.

Русија ужива највећу подршку у Јужној Азији - 75 посто, 68 посто у франкофоној Африци и 62 посто у југоисточној Азији

Пандемија Ковида је савршен пример. Упркос поновљеним молбама Глобалног југа да се поделе патентна права на вакцине, са циљем спасавања живота, ниједна западна нација није била вољна да то учини. Африка је до данас остала најневакцинисанији континент на свету. Она је могла да производи вакцине, али без дозвола компанија које на њих имају интелектуалну својину то није могла да уради.

Али помоћ је стигла из Русије, Кине и Индије. Алжир је покренуо програм вакцинације у јануару 2021. након што је примио прву серију руских вакцина Спутњик В. Египат је почео са вакцинацијом након што је отприлике у исто време добио кинеску вакцину Синофарм. Јужна Африка је набавила милион доза вакцина АстраЗенеца од Института за серум Индије. У Аргентини Спутњик је био окосница програма вакцинације. Све се то дешавало док је Запад користио своја финансијска средства да купује милионе доза унапред, а често их је уништавао када им је прошао рок употребе. Порука глобалном Југу била је јасна – ваши проблеми су ваши проблеми, они нису наши проблеми.

2. Историја је важна - како су се државе понашале током колонијализма и после стицања независности?

Многе земље у Латинској Америци, Африци и Азији гледају на рат у Украјини кроз другачије наочаре од Запада. Многе од њих виде своје бивше колонијалне силе као се групишу као чланице западне алијансе. Земље које су санкционисале Русију су или чланице Европске уније и НАТО-а или најближи савезници САД у азијско-пацифичком региону. Насупрот томе, многе земље у Азији и скоро све земље Блиског истока, Африке и Латинске Америке покушале су да остану у добрим односима и са Русијом и са Западом, и да избегавају санкције Русији. Да ли је тако зато што се сећају своје историје током ере западне колонијалне политике. У многим народима глобалног Југа трауме којима су били изложени су још увек живе. Запад их је углавном заборавио.

Sтавови о Русији су позитивни у Саудијској Арабији, Малезији, Индији, Пакистану и Вијетнаму

Нелсон Мандела је често говорио да је подршка Совјетског Савеза, и морална и материјална, помогла да инспирише Јужноафриканце да збаце режим апартхејда. Због тога многе афричке земље и даље гледају на Русију у повољном светлу. А када су бивше колоније стекле независност, Совјетски Савез их је подржао иако је и сам имао ограничене ресурсе. Асуанску брану у Египту, чија је изградња трајала 11 година, од 1960. до 1971. пројектовао је московски Хидро пројектни институт, а великим делом финансирао је Совјетски Савез. Жељезару Бхилаи у Индији, један од првих великих инфраструктурних пројеката у независној Индији, изградио је СССР 1959. Друге земље су такође имале користи од подршке бившег Совјетског Савеза, како политичке тако и економске, укључујући Гану, Мали, Судан, Анголу, Бенин, Етиопију, Уганду и Мозамбик. На самиту Афричке уније у Адис Абеби 18. фебруара ове године министар спољних послова Уганде Јеје Одонго рекао је: „Били смо колонизовани и опростили смо онима који су нас колонизовали. Сада колонизатори траже од нас да будемо непријатељи Русије, која нас никада није колонизовала. Да ли је то поштено? Не за нас. Њихови непријатељи су њихови непријатељи. Наши пријатељи су наши пријатељи.”

С правом или не, данашњу Русију многе земље глобалног Југа виде као идеолошког наследника бившег Совјетског Савеза. Ове земље имају дуго памћење које их наводи да Русију посматрају у нешто другачијем светлу. С обзиром на историју, можемо ли их кривити?

3. На глобалном Југу сматрају да се у Украјинском рату одлучује углавном о будућности Европе, а не о будућности целог света.

Историја Хладног рата научила је земље у развоју да уплетеност у сукобе великих сила њима доноси мало користи, али носи огромне ризике. Оне посматрају украјински посредни рат као рат који се више тиче будућности европске безбедности него будућности целог света. Штавише, глобални Југ види овај рат као скупо одвраћање пажње од најхитнијих питања која се њих тичу. Ту спадају веће цене горива, хране, већи трошкови сервисирања дуга и већа инфлација - а све је то још више погоршано због западних санкција које су уведене Русији.

На Западу тешко могу да поверују да две трећине светске популације није на њиховој страни

Недавно истраживање које је објавила Нејчер енерџи наводи да би до 140 милиона људи могло бити гурнуто у екстремно сиромаштво због виших цена енергије до којих је дошло током прошле године.

Растуће цене не само да директно утичу на рачуне за енергију, већ такође доводе до притиска на повећање цена у свим ланцима снабдевања и потрошачких артикала, укључујући храну и друге потрепштине. То земљама у развоју наноси већу штету него Западу.

Запад може да издржи рат „колико год је потребно“ јер за то има финансијска средства и тржишта капитала. Али глобални Југ нема такав луксуз. Рат за будућност европске безбедности има потенцијал да уништи безбедност целог света.

Глобални Југ је такође узнемирен што Запад не води преговоре који би могли да доведу овај рат до скорог завршетка. Пропуштене су прилике у децембру 2021. године када је Русија предложила ревидиране безбедносне споразуме за Европу који су могли да спрече рат и које је Запад одбацио. Мировне преговоре у Истанбулу у априлу 2022. Запад је такође одбацио, делом да би „ослабио“ Русију. А сада цео свет плаћа цену инвазије коју западни медији воле да називају „ничим изазваном“ и која се могла избећи.

4. Светском економијом више не доминира Америка нити Запад има водећу позицију, а глобални југ има друге опције.

Неколико земаља на глобалном Југу све више види своју будућност везану за земље које више нису у западној сфери утицаја. Да ли је то њихова перцепција о томе како се равнотежа снага помера са Запада, или пожељно размишљање због њиховог колонијалног наслеђа ? Погледајмо неке податке које би могли бити релевантни.

Удео САД у глобалној производњи опао је са 21 одсто у 1991. на 15 одсто у 2021, док је удео Кине порастао са 4 на 19 одсто током истог периода. Кина је највећи трговински партнер за већину света, а њен БДП по паритету куповне моћи већ премашује амерички. БРИКС (Бразил, Русија, Кина, Индија и Јужна Африка) имао је комбиновани БДП у 2021. од 42 трилиона долара у поређењу са 41 трилион долара у Г7. Њихова популација од 3,2 милијарде је више од 4,5 пута већа од укупне популације земаља Г7, које имају 700 милиона становника.

БРИКС не уводи санкције Русији нити испоручује оружје противничкој страни. Док је Русија највећи добављач енергије и прехрамбених житарица за глобални Југ, Кина је највећи финансијер и гради велике инфраструктурне пројекте у оквиру иницијативе Појас и пут. А сада су се Русија и Кина, због Украјинског рата, приближиле једна другој више него икада раније. Шта све то значи за земље у развоју?

То значи да - када су у питању финансирање, храна, енергија и инфраструктура - глобални Југ мора више да се ослања на Кину и Русију него на Запад. Глобални југ такође види како се шири Шангајска организација за сарадњу, како све више земаља жели да се придруже БРИКС-у. Многе земље сада тргују валутама које их удаљавају од долара, евра или Запада. Они такође виде деиндустријализацију која се дешава у неким земљама у Европи због виших трошкова енергије, уз вец́у инфлацију. Ово чини прилично очигледном економску рањивост Запада која није била толико очигледна пре рата. Пошто земље у развоју имају обавезу да ставе интересе својих грађана на прво место, да ли је чудно што виде своју будућност везану више за земље које нису предвођене Западом или којима Американци не доминирају?

5. „Међународни поредак заснован на правилима“ нема кредибилитет.

„Међународни поредак заснован на правилима“ је концепт који многе земље глобалног Југа виде као идеју коју је осмислио Запад и која је једнострано наметнута другим земљама. Мало уопште има не-западних земаља које су икад добровољно прихватиле тај концепт. Југ се не противи поретку заснованом на правилима, већ садашњем садржају тих правила, онако како их је замислио Запад.

Али се такође мора поставити питање да ли се међународни поредак заснован на правилима примењује чак и на Западу?

Већ деценијама, многи на глобалном Југу виде да западна светска политика не узима у обзир туђе ставове. Неколико земаља је војно нападнуто углавном без одобрења Савета безбедности. То укључује бившу Југославију, Ирак, Авганистан, Либију и Сирију. По којим „правилима“ су те земље биле нападнуте или девастиране, и да ли су ти ратови били изазвани или ничим изазвани? Џулијан Асанж чами у затвору, а Ед Сноуден је у егзилу - јер су имали храбрости да разоткрију истину која се крије иза ових агресија.

Санкције које је Запад увео за преко 40 земаља узрокују значајне тешкоће и патње. Према ком међународном праву или „поретку заснованом на правилима“ је Запад користио своју економску снагу да уведе ове санкције? Зашто је имовина Авганистана и даље замрзнута у западним банкама док се земља суочава са сиромаштвом и глађу? Зашто се венецуеланско злато још увек држи заробљено у Великој Британији док људи у Венецуели живе на ивици егзистенције? И ако су тврдње Сајмона Херша истините, по ком „поретку заснованим на правилима“ је Запад уништио гасоводе Северни ток?

Чини се да је долази до промене парадигме, све већи део света се ослобађа од западне доминације, настаје вишеполарни свет. А рат у Украјини је учинио очигледнијим разлике и поноре који постоје у свету и који доводе до промене парадигме. Делом због сопствене историје, а делом због настајуће економске реалности, глобални Југ види мултиполарни свет као пожељан поредак у коме ће се вероватно чути и његови гласови.

Председник Кенеди је завршио свој говор на Америчком универзитету 1963. следећим речима: „Морамо да учинимо оно што је у нашој моћи како би изградили свет мира у коме су слаби сигурни, а јаки праведни. Нисмо беспомоћни пред тим задатком нити је тај циљ осуђен на неуспех. Са самопоуздањем и без страха - морамо радити на стратегији мира.”

Та стратегија мира била је изазов пред нама 1963. године и она остаје изазов за нас и данас. Гласови за мир, укључујући и оне са глобалног Југа, морају се чути.

Кришен Мехта је члан одбора Америчког комитета за споразум између САД и Русије (АЦУРА) и виши сарадник за глобалну правду на Универзитету Јејл.

Krishen Mehta – 5 Reasons Why Much of the Global South Isn’t Automatically Supporting the West in Ukraine

https://www.eurasiareview.com/24022023-5-reasons-why-much-of-global-south-isnt-automatically-supporting-the-west-in-ukraine-oped/

24. фебруар 2023.

Са енглеског превео за НСПМ Мирослав Самарџић

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер