Не може се на власт доћи са критиком „издајничке власти“ која „оставља на цедилу свој народ на косовским барикадама“, а онда, због „виших циљева“ прихватати још много више него што је чак и та проказана издајничка власт била спремна да прихвати.

Можда се баш Орвелу, још оно ономад, „јавио“ прави датум нашег „утапања“ у ЕУ или у нешто друго (баш та, а не 2030. година која је тренутно у оптицају и коју и сам Врховник назива „само лепим жељама“)

Не треба изгубити из вида ни чињеницу која се тиче подстрекавања на лажно пријављивање. Ако  је адвокату наређено да поднесе ову пријаву, онда је наредбодавац подстрекач

Екранизација романа Колинсове додала је целој овој причи нову димензију, омогућивши публици да повуче визуелну паралелу између диригованог, манипулативног и идеологизованог жанра „ријалитија“ и суморне и крваве глобалне стварности.

 Изгледа да је тај човек, ма шта о њему мислили, ипак некако незгодан. Изгледа да је почео да смета. Незгодан је, ваљда, зато што му се не може пребацити да је диктатор, као оном пре њега. Не могу му се пребацити ни ратни злочини. Не може се ни купити, некако је задрт. Ухватио се Косова 2004, таман кад су на њега сви заборавили.

Светска банка је у октобру 2022. објавила да је напредак у смањењу екстремног сиромаштва успорен или негде чак и заустављен, а да су прогнозе за наредних неколико година неизвесне, што је последица кризних догађаја од 2020. 

Када бисте једног класичног, или чак једног модерног левичара, оног од пре пола века, ставили у срце дебате савремене левице, лако бисте констатовали да њему ништа не би било јасно. У шуми термина попут оних као што су терф, радфем, LGBTIQ итд. наш левичар би се загледао збуњено

Тешко је оценити да ли ће се уласком Хрватске у ЕУ створити услови да се и са том земљом оствари суфицит имајући у виду да ће се у овој години укинути и смањити бројне царине за увоз из ЕУ, у складу са динамиком предвиђеном транзиционим периодом.

ДСС иде у опозицију уздајући се да нова влада неће дуго трајати. Људи из те странке изгледа мисле да ће се мало „одморити” у опозицији, па ће се опет, за годину две, наћи у министарским фотељама. Да ли је то баш тако? 

Брисел, у неугодној позицији услед пооштравања конкуренције између САД и Кине, покушава да дефиниште „кохерентну стратегију“ за суочавање са Кином. Ипак, док је позиција Урсуле фон дер Лајен и Жозепа Бореља, као и доминантног дела администрације у Бриселу „про-атлантистичка“, то се не може рећи за већи део оних који држе главну реч у обликовању политике ЕУ, а то су политичке и бизнис елите на националним нивоима. Како помирити ове две струје, и како наћи баланс између чини се нужне блискости са Вашингтоном и одржавања економски интензивних односа са Пекингом, питање је од милион долара.