Друштво које има стопу незапослености изнад 15%, и посебно изнад 20% већ је озбиљно раслојено друштво, антагонизовано и социјално подељено, у којем преовладава осећај социјалне неправде, а велик број људи већ нема скоро никакве шансе да оствари своје право на рад,  другим речима да обезбеди услове сопственог опстанка.

 Грађане који не гласају за Вучића може покренути само неко у кога могу имати поверење, а то поверење се свакако не стиче тиме што се финансијски најмоћнија опозициона странка хвали тиме да су угрозени. Чак и да заиста јесу, лицемерно је да се тиме као скромношћу хвале они за које сви знамо да могу да приусте, све што пожеле

Погоршањем односа са Руском Федерацијом, које је већ на сцени (гласање у УН, у Тирани и сл.), Србија не добија ништа. Русија осим што ће да се ражалости, не губи ништа. Али Запад ће тиме добити много

Медији нису јавили да ли је одлука о “брисању” Дучића из списка београдских улица донета једногласно, или је можда било и одборника који су захтевали од Комисије да објасни сврху њеног предлога. 

Није све то почело са Вучићем и СНС-ом. Сећам се „кризних штабова“. Сећам се бахатости Чеде Јовановића, Бебе Поповића и Горана Весића. То треба имати на уму ради истине – али никако оправдања за оне који данас настављају и још радикализују управо оне најгоре и најаутократскије тенденције својих ДОС-овских и СПС-овских претходника.

Све остало је легенда о „стабилократији“ (читај: несмењивости власти) коју су нам, за нашег Врховника лично, а у знак захвалности за његову кооперативност у процесу пузајућег одустајања од Косова, смислили „наши западни пријатељи“.

Постојећи уговор о испоруци руског гаса истиче 31. маја и крајње је време да се обезбеди дугорочна енергетска стабилност наше земље кроз братски, искрен и доследан однос према Русији

Oчигледно да је Басара успео да за себе осигура посебну позицију која му сада омогућује да се не придржава ни елементарних начела објективности, веродостојности и пристојности, јер он је сада постао миљеник и гласоговорник тзв. грађанских и антинационалистичких политичких кругова.

Власт је избегла белај на улицама Београда, плус су, по релативно ниску цену, мало поправили свој нарушени имиџ у једном делу пaтриотског бирачког тела. По принципу, „јесте да малчице попуштамо око Косова, али смо, као што видите, и даље чврсти око Параде“.

 Ако на њима превагу однесе власт, са или без постизборног пактирања са делом прозападне опозиције, биће спроведен у дело “француско-немачки” план који подразумева да “Косово” постане члан међународних организација, укључујући и УН. То би водило ка стварању “Велике Албаније”