Република Хрватска откуп (приватизацију) станова није уредила на јединствен начин.

Александар Вучић непрестано понавља мантру да "он никада неће признати независност 'Косова'", а при томе све чини да створи политичке околности у којима је могућа нова сеоба и прогон преосталих Срба са КиМ

Члан 47. став 1. Устава Републике Србије, да је национално изражавање слободно, нема значење да појединац може да измишља као своје национално опредјељење нешто што не постоји у стварности као нација

 Из „турског доба“ редитељ нас води епохом новије историје, слободноуметнички бирајући сцене и теме. Тако, публика ужива у оперском гласу аустроугарског официра или сазнаје о атмосфери у „маџарицином“ локалном хотелу, уједно куплерај-крчми предратној и поратној.

Ако им и тај „спин“ прође, онда збиља може проћи све, и за свакога. Заиста је огавно гледати како они који су све издали и због шаке власти и тапшања по рамену од стране оних које су сами означавали за крвнике своје земље и народа, и који су преверили и пљунули на све у што су веровали

Хашки трибунал нам је већ показао како се насилници могу различито третирати. Неки медији нам већ дуже време показују како ни жртве нису исте. Поново нас, на случају Штајнхауер–Ковачевић, уче тој лекцији.

Само неколико дана сукоба на Блиском истоку, поново у његовом епицентру, израелско-арапском конфликту, трагични биланси и неочекивани обрти су скренули пажњу свјетске јавности, стављајући у други план рат у Украјини.

Редитељев прослављени осећај за правду је и даље ту, он исијава из позадине приче и излази у први план на неколико важних места. Један је свакако инсистирање Џона „Џелата“ Рута, ловца на уцене, да уцењене криминалце никада не убија, него да их увек води судији на вешање.

Ова власт, наиме, непрекидно живи од кампања и критике претходника – истини за вољу, то су радили и они пре њих, непрестано се вадећи на „деведесете“ и Милошевића – чак и када ради исто, или горе од претходника. Живи се од кампање до кампање, од обећања до обећања, од реконструкције до реконструкције.