Вучићева борба против мафије и сарадника у државним структурама тако ће, по свој прилици, остати само у домену пропаганде, да би разноразни портали и таблоиди имали шта да најављују и "ексклузивно откривају"

Па, зашто га онда продајемо? Зато што то одавно тражи ММФ и прижељкују неке моћне земље на челу са Немачком (није тајна да је „Дојче телеком“ најзаинтересованији купац). А и зато што неспособна власт не зна како без новца од те продаје да састави и политички преживи следећу и наредну годину. 

Све је почело на велики српски празник Ђурђевдан. Од тада бележимо следећи редослeд српских страдања у зони одговорности 8. оперативне групе, а од 1. јануара 1995. под новим називом, 28. дивизије Армије БиХ.

Наша јавна сцена постала је својеврсна „парапсихополитикопатологија“, отворено првенство у грђењу неистомишљеника, турнир без правде и правила, у коме више не постоје „црвене линије“ обзира и пристојности

Последње изјаве Александра Вучића на конференцији за штампу поводом кризе око регистарских таблица показују домете једне катастрофалне националне и државне политике на КиМ, коју он води протеклих десет година

Колико год потреба наших суграђана да учествују у овој најновијој моди била смешна, искарикирана и у суштини бесмислена, Београд и други градови Србије далеко су од помаме која је у вези са овом игром захватила метрополе света.

Ако успе да се одржи у седлу и ако извуче адекватне поуке, уколико стабилизује финансијску ситуацију и буде у стању да реорганизује своје политичке и економске ресурсе, а што укључује и реално сагледавање пропуста у сопственој стратегији, тактици, администрацији и окружењу, Путин и Русија имају још увек добре шансе.

Политичари, професори, лекари, новинари, правници, корисници државне касе, сви морају да се ускладе са датом идеологијом, или ће бити прокажени. Не морају у то да верују, али морају тако да говоре. Ово је примена сирове моћи која се дешава пред нашим очима

Референдумско изјашњавање грађана Србије вишеструко је значајно. Оно ће показати (више него социолошка истраживања или попис) у којој мери српско друштво и даље препознаје (толико потребан) однос између пуког преживљавања и историјског живљења једне нације и једног друштва

Снајдер у оба своја филма овај мотив захвата беспрекорно, и слика политичке институције америчког друштва као опседнуте моћу, бескрајно параноичне, и вечито спремне да на сваку непознаницу и неизвесност реагују агресивно.